Kako stara pesma kaže: „Kad se Ciga zaželi, medenih kolača, on pošalje Ciganku u selo da vrača; grmi, seva, vreme se menja, a Ciganke varošanke još iz sela nema“… Eee, zaradila se žena, pa nikako da se vrati, a Ciga se zabrinuo…  Ali Crvenkapica, pošto ne zna da vrača, zavrne rukavčiće pa zamesi testo.  A ovi divni medenjaci sa cimetom i đumbirom su toliko jednostavni, da bi šteta bilo da ih ne probate. Videćete i sami, kad stignete do recepta.

Inače, medeni keksići raznih vrsta prave se po celom svetu, i svuda se zovu drukčije. Recepti se čuvaju još od od antičkih vremena, i recepata zapisanih u prvom kuvaru, od strane slavnog Apicija. U to vreme, šećera u današnjem obliku nije ni bilo, pa se za zaslađivanje koristio upravo med. I bolje bi bilo da nikad nismo ni saznali za njega, jer bismo mnogo zdravije živeli.

Kad se samo setim kako su ga kasnije zloupotrebljavali i trpali u sve živo, pa se čudili što im propadaju zubi i što se razboljevaju od neke „čudne bolesti“ zbog koje su bili stalno žedni (dijabetesa). O tome sam letos, na moru, čitala u knjizi „Bahova sobarica“, koju je napisao Antonio Gomes Rufo.

Elem, i stari dobri čika Johan Sebastijan Bah imao je težak oblik dijabetesa, zbog čega je pred kraj života bio već sasvim slep. A pio je nenormalne količine vode, jer ju je šećer tražio. O tome se tada nije mnogo znalo, a ni lekova nije bilo. Po rečima gospodina Rufa, neki nesrećni hirurg pokušao je da mu operiše oči, ali je od posledica te operacije, verovatno od sepse, maestro preminuo. Knjigu toplo preporučujem, jer je veoma zanimljiva.

Ipak, niko ga nije nadmašio po svemu što je za svog života stvorio. Procenjuje se da je napisao preko hiljadu dela, od kojih su mnoga nestala. A osim muzike, iz dva braka dobio je dvadesetoro dece, plus jedno sa dotičnom sobaricom (ako je priča istinita, jer taj podatak nisam uspela da pronađem), od kojih su četvorica sinova postali veliki kompozitori, u ono vreme poznatiji od oca.

Ali neću da vas gnjavim pričom o čika Bahu, ako vas zanima, pronaći ćete knjigu (ima da se nađe i na internetu, u digitalnom formatu). Da se vratimo na ove divne medenjake, medene, ukusne i mirisne, najbolje koje sam ikada napravila. Uz sve to, nije potrebno da ih mnogo mesite, razvlačite testo i sečete, pa posle perete gomilu sudova i pola kuhinje. Sve se zamesi u jednom sudu, a onda kidaju komadići i dlanovima oblikuju medenjaci. Imate utisak da se igrate dok ih pravite. Milina!

Inače, u jednoj od onih metalnih kutija za keks (u koje se ja kunem kad je čuvanje ovakvih kolača u pitanju), mogu da stoje dosta dugo, ako budete mogli da se obuzdate. Čisto sumnjam da će u mojoj kući potrajati duže od dva dana.

A ako trenutno postite, ranije sam napisala i posnu verziju medenjaka, koji su takođe dobri, mada nisu kao ovi. Ali hajde da zamesimo testo, evo recepta:

Potreban materijal (za 2 pleha medenjaka): 125 gr putera, 100 gr šećera, 100 gr meda, 2 jaja, 1/2 kašičice soli, 1 kašičica cimeta, 1 kašičica đumbira u prahu, 400 gr brašna, 1 prašak za pecivo; za dekoraciju: celi lešnici, orasi, kikiriki, šta god volite.

Puter sam ranije izvadila iz frižidera, jer je za mešenje potrebno da bude sobne temperature. Kada je omekšao, stavila sam ga u činiju za mešenje, pa izgnječila žicom za mućenje. Onda sam mu dodala šećer, i dobro ga umutila. Zatim sam dodala med, jaja, so, cimet i đumbir, pa sve još malo mutila, da se lepo sjedini. Ovaj deo možete da radite i mikserom, mada nije neophodno.

Na kraju sam dodala brašno i prašak za pecivo, pa prvo malo mešala viljuškom, dok nije počelo da liči na testo, a onda ga dobro izradila rukom.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, a onda dva velika pleha obložila papirom za pečenje, i stavila ih pored, da mi bude zgodno da ređam kad ih napravim.

Otkidala sam parčiće testa veličine oraha, između dlanova rolala kuglice, pa malo spljoštila i ređala medenjake u pleh malo udaljene jedan od drugog, jer tokom pečenja narastu. Kad sam potrošila sve testo i napunila plehove, viljuškom sam ih malo prošarala (tako što sam viljušku samo naslonila na svaki, tek da napravim neki reljef), a onda po vrhu poređala lešnike i blanširani kikiriki. Vi možete da upotrebite i nešto drugo, što možda više volite, recimo orahe ili bademe.

Stavljala sam plehove u rernu i jedan za drugim i pekla po 15 minuta na 180 C. Znaćete da medenjaci su pečeni kad dobiju po malo boje sa obe strane, za šta je potrebno 13-15 minuta, u zavisnosti od rerne.

Pečene medenjake sam stavljala na kuhinjsku rešetku da se sasvim ohlade, a onda ređala u metalnu kutiju za keks.

Divni su! Mirišu na puter i začine, spolja su hrskavi a unutra mekani i nežni. Ukus je posebna priča, a kad odstoje, još su bolji!

Divno se slažu sa toplim napicima. Mi smo ih probali uz kafu i čaj, a ko voli, može i uz toplo mleko.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica