Volim da mesim i pečem hleb. Nekako, kad krenem da mešam sastojke, sve mi to zamiriše na praznik, čak i ako nije. A ovakve, kao što je današnji irski hleb (bez kvasca), počela sam da mesim kad sam shvatila da sam intolerantna na kvasac (i još mnogo toga), i izuzetno mi prijaju. U poslednje vreme opet jače osećam znake intolerancije, pa sam se odmah počela ponovo da ih mesim. Ali, malo sam ispala iz forme, pa mi se dešavalo da se prilikom sečenja rone, pa sam se dala u potragu za nekim novim receptom, i naletela na irski hleb sa sodom (Irish soda bread).

Osnovni recept, dopao mi se na prvi pogled, ali sam shvatila da ni to neću moći da ispoštujem, pošto se u njemu koristi mleko, na koje sam takođe intolerantna. Šta ću, kud ću, krenem da tražim vegansku (posnu) verziju, i nađem, kod mojih omiljenih vlogera na YouTube. Vlog im se zove „Srećna kruška“ („The happy pear“). U pitanju su braća blizanci, Irci, izuzetno simpatični i zanimljivi. Zovu se Stiv i Dejv, i sad su već u ozbiljnim, četrdesetim godina, ali kad su počeli, bili su veoma mladi. U jednom momentu su se razdvojili i živeli na različitim krajevima sveta, i kako to sa blizancima obično biva, u razmaku od svega nekoliko meseci, obojica su postali vegani.

Od tad propagiraju vegansku ishranu i na svom sajtu (i vlogu) daju mnoštvo saveta o zdravom životu, koje i sami praktikuju, ali i stalno dovode goste. 2004. godine su u Irskoj otvorili i svoj kafić, u kome možete da probate sve što oni spremaju. Sada već imaju i farmu, i liniju svojih proizvoda. Žive svoje živote na pomalo hipi način, brinući o životnoj sredini i čeličnom zdravlju kako svom, tako i svojih porodica. Jedna od stvari koje praktikuju je kupanje u ledenom Atlantiku preko cele godine, pa i sada, u sred zime. Jednom nedeljno sa grupom sličnih entuzijasta idu na kupanje i kao da ih je svakog puta sve više. Pratim to na društvenim mrežama jer stalno postavljaju slike.

Ali toliko su pozitivni, uvek nasmejani i prosto euforični, da ih je uživanje gledati. Jesam li rekla da su i preslatki? Jesam? Moram da ponovim, jer zaista jesu. Bave se i raznim sportovima, jedu vegansku hranu, tako podižu i svoje porodice mada im deca nisu vegani, i zaista su savršeno zdravi, a izgledaju mnogo mlađe nego što zaista jesu.

E, kod njih sam pronašla recept za ovaj divni hleb, ali sam ga malo izmenila i napravila samo pola mere, pošto ga u mojoj kući jedem samo ja, tako da bi mi trajao predugo. Mojima su beskvasni hlebovi suviše tvrdi, pa za njih, u mini pekarici mesim običan polubeli hleb sa kvascem. Ali, ne sećam se kad sam poslednji put napravila beskvasni hleb koji ima ovako savršenu strukturu, a o mirisu i ukusu i da vam ne govorim. Zaista je odličan.

Čak i ako nemate problema s kvascem, probajte ga nekom prilikom, jer ćete na taj način učiniti nešto dobro za sebe. Što se sastojaka tiče, njih dvojica nikad nisu zadrti da mora nešto određeno, daju smernice ali ne ograničavaju vas da istražujete. Tako da sam ja pomešala integralno raženo i malo pšeničnog brašna, da hleb ne bi bio suviše težak, a od semenja sam stavila ono što mi se trenutno zateklo u kući. Zato, napravite neku svoju verziju, od onoga što imate, ali ga probajte, jer je zaista savršen, nije preterano skup i gotov je za 40-tak minuta.

Pa, da zamesimo…

Potreban materijal: 200 gr integralnog raženog brašna, 100 gr pšeničnog (hlebnog) brašna, 1 ravna kašičica soli, 1 kesica praška za pecivo, 2 kašike susama, 2 kašike lana, 2 kašike čija semena (može i nešto drugo), 150 ml biljnog mleka (koristila sam pirinčano), 1 kašika mlevenog lanenog semena, sok od 1/2 limuna.

Uključila sam rernu da se zagreje na 200 C, a pleh za pečenje obložila papirom.

U mlinu za kafu, samlela sam jednu kašiku lanenog semena, pa ga sipala u šoljicu, prelila sa tri kašike vode, a onda ostavila da odstoji oko pet minuta. Ovo je zamena za jaje u testu, jer vegani ne koriste jaja, a potrebno je nešto što će hleb da veže. Mleveni lan deluje kao savršeno vezivno tkivo.

U činiju za mešenje, sipala sam prvo suve sastojke, obe vrste brašna, so, prašak za pecivo, susam, lan i čija seme, pa sve dobro izmešala. Zatim sam, pošto pirinčano mleko imam samo u prahu, odmerila 150 ml, u to dodala jednu punu kašičicu mleka, pa dobro izmešala, a zatim sipala u suve sastojke. Dodala sam i ono mleveno laneno seme, i sok od limuna, pa sve dobro izmešala viljuškom, dok nije počelo da liči na testo.

Zatim sam pokvasila ruke, pa ga dobro izradila, a onda oblikovala testo u kuglu, i prebacila u već pripremljen pleh. Malo sam ga spljoštila i napravila kružni oblik, ali se nisam trudila da bude savršen, jer i treba da deluje rustično. Na kraju sam dršku od drvene varjače umočila u brašno, i utisnula u hleb malo dublje, da napravim krst, kao kad mesim svoje rimske hlepčiće, koje mnogi od mojih redovnih čitalaca obožavaju.

Tako pripremljen hleb, stavila sam da se peče oko 30 minuta. Posle 25 počnite da ga proveravate, ali otprilike toliko je sasvim dovoljno. Gotov hleb sam izvadila iz rerne i zajedno sa papirom prebacila na kuhinjsku rešetku, da se ohladi.

Ohlađen hleb sam sekla na lepu, tanku parčad i morala odmah da ga probam, jer je predivno mirisao. Ovog puta, sa svojim domaćim namazom od kikirikija i bio je zaista savršen.

Vidite kako lepo izgleda kada se preseče…

… jer je gust i vlažan taman koliko treba. Ja sam potpuno oduševljena, i znam da će ovaj recept ostati na mom repertoaru još dugo.

A vi probajte, uživajte i prijatno vam bilo.

Voli vas vaša Crvenkapica