Ovaj recept imam već jako dugo. Jedan je od prvih u mojoj najstarijoj svesci sa receptima. Kada sam tek počinjala da kuvam, kao tinejdžerka, često sam pravila ovu pitu. Kuća mi je uvek bila puna, jer smo moj bata i ja imali mnogo društva, i svakog dana je tu bilo više ljudi nego obično. I tako, kad dođu bez najave, vrlo često gladni, ja odem u kuhinju i za otprilike 45 minuta, dok oni popiju kaficu, donesem neku pitu, salaticu ili kolače, u zavisnosti od toga za šta su raspoloženi.
Što se praziluka tiče, koristim ga često jer ga moj želudac od svih vrsta luka najbolje podnosi. A o njegovoj dobrobiti za organizam saznala sam tek kada sam pročitala ceo onaj serijal o Francuskinjama, koji je napisala Mirej Đulijano („Francuskinje se ne goje“, „Francuskinje za sva godišnja doba“, „Francuskinje…“) Ona kaže da Francuskinje svoju vitkost duguju magičnoj supi od praziluka, kretanju i vinu, a ja mislim da su tu ipak najvažnije njihove male porcije.
Ono što se po svetskim restoranima danas radi, liči na porcije Freda Kremenka. Mahom je tako, osim u finim restoranima koji više polažu na prezentaciju jela i trude se da održe kvalitet a ne kvantitet. Za razliku od njih, u onim običnim, „narodnim“ restoranima, hrana je ukusna, ali se o zdravlju i prezentaciji baš i ne vodi mnogo računa. Porcije su ogromne, u jednoj može da se nađe i do 1/2 kg mesa, salata je najčešće bajata, kolači puni nezdravih sastojaka. O neadekvatnom čuvanju namirnica, ulju u fritezama koje se ne menja i po dva meseca (bukvalno) i sličnim gadostima i da ne pričam.
Ali da se vratimo na praziluk. Po nutritivnoj vrednosti, on je sličan ostalim vrstama luka, ali sadrži nešto više beta karotena i vitamina C. Ima dosta gvožđa, folne kiseline i vitamina B6, a sirov i dosta mangana. Poboljšava cirkulaciju krvi, pa tako pomaže kod ateroskleroze i upale vena. Obloge od praziluka koriste se kod povećane štitne žlezde. Pomaže kod astme i upale pluća jer smiruje kašalj. Podstiče varenje i dobro ga podnose i ljudi koji imaju problema sa organima za varenje. Odličan je diuretik, pa zbog toga utiče na snižavanje krvnog pritiska, a jača i imunitet. Kao što vidite, mnogo je razloga da ga više koristimo u svakodnevnoj ishrani, jer ga ima tokom cele godine, pa nam je dostupan. Može se jesti sirov, kuvati, peći, pržiti, i skoro da nema slanog jela u kome ne može da se nađe.
Kad pomenuh Mirej Đulijano i njenu magičnu supu od praziluka, da vam ispričam malo i o tome. Francuskinje je koriste kad nameravaju da otpočnu sa nekom dijetom. Odvoje vikend u kome neće imati mnogo aktivnosti, još u petak kupe i skuvaju 1 kg praziluka u par litara vode, ocede to, pa do ponedeljka samo piju supu i po potrebi, kad ogladne, pojedu po malo tog kuvanog praziluka prelivenog limunom. To im je priprema od koje u startu izgube par kilograma jer budući da je praziluk sjajan diuretik, izbace svu suvišnu vodu iz organizma. Onda od ponedeljka primene novi režim ishrane, smanje porcije, neke namirnice potpuno izbace i voilà, kilogrami odlaze…
Mislim da je to ipak suviše drastično i samo za one ekstra zdrave. Moj siroti želudac to ne bi podneo, tako da nikada nisam probala. Jednom sam probala onu tzv. „kupus dijetu“ i posle tri dana sam bila u depresiji, plakala ceo dan, bila sam konstantno naduvena, puna gasova i nije mi se živelo. Prvi put, zadnji put i nikad više. Posle sam o toj dijeti čula svakakve stvari, između ostalog i da je par ljudi od nje čak i umrlo. Ne znam i ne želim da znam.
Bilo zbog dijete ili ne, jedite praziluk. Jedite ga ne zato što morate, već zato što sa njim možete svašta da napravite i ne zna se koje je jelo od koga ukusnije, a telo će vam biti zahvalno.
A sada recept za pitu:
Potreban materijal: 2 struka praziluka (ako je mnogo veliki, dovoljan je i jedan), 1 dl ulja, 1/4 l jogurta ili kefira, 2 jaja, 1 prašak za pecivo, 2.5 čaše (od 2 dl) brašna (ja koristim pšenično i raženo, pola-pola); po želji, može da se doda slanina, šunka ili sir (ja sam danas dodala oko 100 gr belog sira), malo soli i origana.
Uključila sam rernu da se zagreje na 220 C pa pripremila staklenu činiju (u kojoj najčešće pečem lazanje), podmazala je uljem i posula brašnom.
Praziluk sam očistila, dobro oprala, pa sitno iseckala i stavila u dublju činiju. U istu činiju sam dodala ulje, kefir (može i jogurt) i jaja, pa izmešala. Izmrvila sam sir (oko 200 gr belog), pa dodala i njega.
Zatim sam dodala brašno i prašak za pecivo, pa sve dobro umutila viljuškom (nije neophodan mikser) i sipala u činiju pripremljenu za pečenje, posula origanom (može i nešto drugo što volite), pa kad se rerna zagrejala, stavila da se peče.
Pekla se oko pola sata i sasvim je fino porumenela. Naravno, pre nego što sam je izvadila iz rerne, proverila sam čačkalicom da li je pečena i čačkalica je izašla čista, a pita je oko ivica počela da se odvaja od posude, što su znaci da je gotova.
Izvadila sam je, ostavila da se malo prohladi, pa sekla na kocke i služila uz domaći kefir, ali lepo ide sa svim kiselo-mlečnim napicima, kao i sa svežim salatama.
Prijatno! 🙂
#praziluk #pitasaprazilukom #pitasaprazilukombezkora #pitabezkora
