Ovih dana, gde god pogledam vidim neke palačinke, uštipke i slično, pa tako krenem da razmišljam šta odavno nisam pravila, i na pamet mi padoše pohovane banane. Fin i pomalo zaboravljen slatkiš koji u suštini svi vole. Ali, falilo mi je nekoliko sitnica, pa sam poslala dragog u kupovinu.

Kad se vratio, ispričao mi je događaj iz pekare. Kaže, stoji on u redu kad, upada, narodski rečeno “k’o bez duše”, jedan od radnika Gradske čistoće. Žuri mu se, na pauzi je, pa ga šef (onaj što vozi kamion), poslao da mu kupi ‘lebac, ali: “Jel’ imate onaj DIGITALNI, kolega ima šeČer, pa ne može da jede ovaj običan.”

Gleda ga pekarka u čudu, svašta je već čula otkad radi taj posao, ali za digitalni ‘lebac još nije. Moj dragi se prvi setio šta je u pitanju pa joj rekao: “Dajte mu integralni”, a komunalac kaže: “Eto, vidiš da imate.”

Ispriča mi to jutros za doručkom, slatko se ismejasmo jer i mi jedemo digitalni ‘lebac a da toga nismo ni bili svesni. Ali, ja ne bih bila skladište nepotrebnih podataka da se nisam o’ma setila nečega što sam na internetu videla pre jedno dve-tri godine. U pitanju je jedna od onih rubrika kao što je “Draga Saveta”, kojoj je neka devojka uputila pitanje sledeće sadržine:

“Anonimno molim. Dečko i ja smo odlučili preći na ANALOGNI seks, pa me zanima, pitanje je za žene, jel’ to boli? Hvala.”

Dakle, pored digitalnog hleba, postoji i analogni seks, a da mi o tome pojma nemamo, dragi moji. Zato sam i morala sa vama ovo da podelim, da zajedno širimo vidike.

Postoji tu još mnooogo novih reči i pojmova koje nikad nismo čuli. Recimo, u istoj pekari sam i ja jednog jutra stajala kad je na vrata navirila jedna baka, vodila klince u školu pa htela da im kupi doručak, al’ da ne čeka ako nema, samo je proturila glavu i pitala: “Jel’ imate KOROSANE?”

Na to je pekarka zakolutala očima i rekla da nemaju i baka ode dalje a ja, radoznala kakvu me Bog dao, nisam mogla da izdržim a da ne pitam šta je to baka tražila. “Ma kroasane, gospođo. E, da vi znate šta sam sve čula”, reče pekarka odmahujući glavom u stilu “ma ništa me ne pitaj”.

Setih se sad i članka iz novina od pre nekoliko godina gde su apotekari ispričali s čim se sve sreću i šta se od njih traži kao što su “tablete protiv autobusa” (protiv mučnine u vožnji), “majonez za koske” (magnezijum), “Rio mare” kapi za nos, “Bajramov” aspirin, jedan je u apoteci tražio i “akumulator za ženu” (u stvari irigator), “fakju mast” (“faktu” mast za hemoroide), “stršljen sirup” (bršljan, naravno), “Durex” za prehladu (umesto Ferveksa, lepo bi se proveli), i tako dalje.

Eto, a naivno smo mislili da su samo deca maštovita kad objašnjavaju neke pojmove kao što se recimo sećam iz knjige “Olovka piše srcem” kad pričaju o glavi pa neko dete kaže: “Glava je jedna izraslina na životinju, ona je korisna jer se jede. Glava kod čoveka nije korisna.”

I nije, uopšte. Za šta nam služi glava, da ponekad mislimo, mislimo i ne smislimo ništa, pa nas onda još i boli. U pravu su deca, nije korisna.

Nego, da malo zaustavim svoju verbalnu dijareju za danas i da pređem na recept.

Elem, ovaj brzi slatkiš pravila sam više puta, ali nisam odavno. Čini mi se da sam negde našla da je kineski. Nisam baš sigurna da je tako, ali je ipak vrlo moguće pošto Kinezi pohuju sve i svašta, pa čak i sladoled. Kako im to uspeva, nemam pojma, nisam videla kako ga spremaju, ali sam čula da je odličan, samo sve mora veoma brzo da se radi i služi odmah.

Banane su, inače, vrlo zahvalno voće za istraživanje. Skoro svi ih vole, tako da sa njima nikada nećete pogrešiti, a daju vam neograničene mogućnosti jer sa njima stvarno svašta može da se napravi. Žao mi je što kod nas stižu samo ove slatke koje možemo da jedemo bez ičega ili koristimo za pravljenje kolača, jer se banane koje se gaje po tropskim krajevima uglavnom koriste za kuvanje i uopšte nisu slatke. Bilo bi zanimljivo probati nešto od tih specijaliteta, ali to će morati da sačeka neko bolje vreme, kad i mi sirotani sebi budemo mogli da priuštimo putovanja “u toplije krajeve”.

U svakom slučaju, ovo je slatkiš koji se pravi za 15-tak minuta, a smaže dok trepnete.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 4 banane, 2 jaja, 3 kašike brašna, 1 kašika šećera u prahu, malo cimeta, 50 gr čokolade, 1 šaka neslanog kikirikija (pečenog ili blanširanog) za dekoraciju, 3-4 kašike ulja za prženje.

Da napomenem odmah, za ovaj recept je bolje koristiti one malo čvršće (zelenije) banane, jer tokom prženja omekšaju, pa bi one mekše mogle da se raspadnu.

U činiju za mućenje sam razbila jaja pa ih malo umutila viljuškom. Dodala sam brašno, prah-šećer i cimet, pa još malo mutila, da se brašno razbije i da nema grudvica.

Banane sam oljuštila, pa presekla po dužini na pola, a onda još na pola, da dobijem približno jednake četvrtine.

U tiganju sam zagrejala ulje, pa onda umakala četvrtine banana i kratko pržila s obe strane da blago porumene, a onda vadila na upijajuću hartiju, da se ocedi višak masnoće.

Zatim sam na pari otopila čokoladu, pa slagala na tanjire po jednu celu bananu (4 pohovana komada), prskala otopljenom čokoladom, posipala kikirikijem i služila dok su još bile tople.

Odlične su, a daju vam neograničene mogućnosti za eksperimentisanje. Mogu da se služe ovako, sa čokoladom, a mogu i sa šlagom, nekim sirupom od voća ili sa medom.

Mogu da se koriste bilo koji orašasti plodovi i, u principu, skoro da mogu da se koriste sve kombinacije kao sa palačinkama, pošto su mene po ukusu i podsetile na palačinke sa bananama. Pustite mašti na volju i uživajte.

Prijatno! 🙂

 

#banane #pohovano #pohovanebanane #prženebanane #ušlafroku #crvenkapinakujna