Crvenkapine tajne i saveti iz kuhinje

Saveti iz kuhinje: U službi lepote

Mislila sam da ovu priču ispričam samo devojkama, jer smo sapatnice u raznim ritualima, ponekad i bolnim, kojim se podvrgavamo zarad lepote. Ali, znajući da u današnje vreme, Bogu hvala, ima i mnogo muškaraca koji drže do sebe i svog izgleda, biće za sve koji vole sebe, pa zato paze šta stavljaju i u, i na sebe.

Neke stvari već toliko dugo radim da su postale deo mene, deo onoga što jesam. Smatram da lepota dolazi iznutra i da nema kozmetike, šminke ili frizure koja može da zamaskira ono što unutra ne valja. Zato, prvo psiho-fizičko zdravlje, lepi maniri i pozitivno razmišljanje, pa onda sve ostalo.

Od rane mladosti sam u tom, manje-više hipi fazonu, gde samo prirodne stvari dolaze u obzir. Mnogo toga sam isprobala, pravila u životu sve i svašta, počev od raznih maski i pilinga, do sapuna, krema, dezodoransa. Takođe, isprobala sam i mnogo prirodnih sredstava za čišćenje kuće.

Nešto je bilo uspešno, nešto nije. Neke stvari sam nastavila da radim, od nekih ipak odustala jer nije izgledalo onako kako sam našla po knjigama ili na internetu, pošto ljudi vole da lažu i čine to bez trunke griže savesti.

Kao što znate, ja nikada ne postavljam ono što nisam isprobala ili što mi nije uspelo, pa da zamaskiram i dam recept koji u suštini ne valja. Za sve dajem toliko precizna uputstva da me nikada niko nije pitao da objasnim nešto dodatno, jer sam već sve rekla u samom receptu. Bilo bi me sramota da dam nešto polovično ili neistinito, da zabašurim i zamaskiram nešto što ne valja.

Umem da lažem kad baš moram, ali ne volim. Mnogo ja lakše biti iskren, ne moraš da razmišljaš šta si kome rekao i kako si se pred kim predstavio. Mislim da mi baš ta iskrenost, prvenstveno prema samoj sebi, ne dozvoljava da pišem o onome o čemu ne znam dovoljno, pa će saveti o kojima vam danas pričam, biti oni koje sam već isprobala na svojoj koži.

Elem, imam svetlu put i zbog toga i veoma osetljivu kožu. Zato se već odavno ne šminkam, jer mi sve smeta i kad stavim maskaru plačem dok je ne skinem, a od olovki, pudera, senki, rumenila i karmina mi se celo lice tako izmasti da se sijam k’o izglancana čizma i posle izvesnog vremena samoj sebi delujem smešno. Pored toga, sve me svrbi i neprijatno se osećam. Inače, svemu tome je doprinelo i scensko šminkanje u ranoj mladosti, dok sam se još bavila muzikom i nastupala sa ženskim horom.

Na kraju sam, negde u ranim dvadesetim, odustala od šminkanja, ono što je još uvek valjalo podelila prijateljicama a ono što čemu je istekao rok bacila, i konačno postala ponosna vlasnica čistog lica i zdravog tena koji je i danas, mnogo godina kasnije, skoro isti kao u tinejdžersko doba.

Dragi muškarci, da samo znate šta sve žene sebi rade da bi kad izađu na ulicu izgledale tip-top… Uh! Naše tajne kriju naša kupatila koja su se nagledala mnogo smešnih stvari.

Iz tog razloga, sećam se da sam negde pročitala intervju sa Jelenom Tinskom, sećate se, ona je bila jedna od “Lokica”, pa posle nešto malo pisala, malčice glumila, malo se bavila fitnesom, itd. E, Tinska kaže da se u svom životu, s kim god da je živela, trudila da ima svoje kupatilo. Kaže da joj je to uvek bio prioritet jer je spavaću sobu rado delila sa svojim muškarcima, ali u njeno kupatilo oni nisu imali pristup. Šta li je u njemu radila, Bog Sveti zna, ali verovatno isto što i sve mi.

Ja sam svoje kupatilo imala samo dok sam živela sama, a to je bilo svega nekoliko godina. Uglavnom sam morala da ga delim, tako da sam se, kao i većina nas, navikla da ga u svrhe ulepšavanja koristim onda kad imam više vremena, kad sam sama kod kuće, i da sve svoje rekvizite posle toga uredno sakrijem. 😉

Što se kose tiče, veoma rano sam počela da dobijam sede. Mislim da sam imala negde oko 23-24 godine kad sam počela da ih primećujem. Kosa mi je u to vreme bila čokoladno smeđa što je moja prirodna boja, jer se do tada nikada nisam farbala. Ne bih ni tada, ali su te sede postajale sve vidljivije a neko mi reče: “Ne čupaj sede, jer za svaku koju iščupaš, dođu joj još tri na sahranu”. Au! I tako ja rešim da se prvi put ofarbam…

Kaže mi jedna od tadašnjih koleginica da ako već volim prirodno, za početak probam sa kanom (hena), jer i ako ih ne pokrije, kana je zdrava za kosu, tako da joj sigurno neće učiniti ništa loše jer ipak, ima biljnu osnovu i koristi se već hiljadama godina. Mnoge žene se kunu u nju kao odlično sredstvo kako za negu, tako i za bojenje kose.

Kako mi je rekla “prirodno”, već me je “kupila”. Odem ja i kupim dva pakovanja kane, jer mi je kosa u to vreme bila do struka, uđem u svoje nesrećno kupatilo koje se svačega nagledalo i smućkam je po uputstvu na pakovanju. Dok sam mućkala, već mi je čudno izgledalo, al’ tako piše, pa daj da im verujem. Nagnem se nad kadu i krenem da mažem…

Uh, gadosti! Imala sam osećaj da kravlju balegu mažem po glavi, hihihi. Da vam ne pričam da je kako na bilo koju stranu okrenem glavu da bih lakše namazala, kane bilo po svim zidovima oko kade, na podu, ma svuda. Grozno je izgledalo, kao da je u mom kupatilu boravio slon koji ima proliv, hihihi.

Nekako sam je namazala, uspela da na glavu navučem kesu tregerušu, uvijem preko svega peškir, obrišem ono čudo po kupatilu i izdržim s tim na glavi oko sat vremena. Kažu da je bolje da što duže ostane na glavi, pa je tako neke žene namažu uveče i prespavaju s njom. Kako, bre? Ja spavam, narodski rečeno “k’o buva u gaćama”, vrtim se i okrećem ko zna koliko puta, mogu samo da zamislim šta bi i u krevetu bilo, kad sam dok sam namazala demolirala kupatilo. Neka, hvala, sat vremena dok sam budna, pa šta bude.

I šta je bilo – ništa posebno. Moja kosa je ostala kakva je i bila, sede ostale gde jesu ako od stresa zbog svega nisam dobila još koju, a ono što sam dobila bio je tek neki crvenkasti odsjaj koji se video na suncu. Nije kana za mene, odmah sam rekla samoj sebi i bilo je to prvi put, zadnji put i nikad više.

Posle sam prešla na običnu farbu za kosu i isprobala mnoge, koje uopšte nisu loše jer još uvek imam poprilično kose, iako se farbam već dvadesetak godina. Negujem je uljanim pakovanjima koja su zakon za sve koji žele da im kosa bude meka, nežna i jaka.

Kad sam na moru, najviše volim da je još ujutru namažem maslinovim uljem i ceo dan kvasim bez razmišljanja o posledicama jer morska voda spere višak ulja, ali ga na vlasima ipak ostane dovoljno da kosu čuva od isušivanja zbog slane vode, sunca i vetra.

A kod kuće, pre nego što je operem namažem je celu devičanskim maslinovim ili kokosovim uljem, ostavim da stoji bar 15-20 minuta, a onda operem. To radim jednom do dva puta nedeljno i pored farbe koja sadrži amonijak i spoljnih uslova, moja kosa je i dalje meka i fina.

Da, što se tiče farbi sa amonijakom. I ja sam nasela na reklamni trik pa kupila farbu bez njega i posle nekoliko meseci, pita mene moja frizerka šta mi se desilo, zbog čega mi se kosa toliko istanjila i osušila, da izgleda kao da nije moja. Zna me već dugo i kaže da je sa mojom kosom uvek bila milina raditi, a sad odjednom nešto nije u redu. Počnem da se preslišavam i kažem joj da sam prešla na tu farbu, što ona nije mogla da zna jer se farbam sama.

Kaže ona meni da je već nekoliko takvih slučajeva videla i da se vratim na klasičnu, sa amonijakom, jer očigledno da to čime su ga zamenili u farbama gori i uništava kosu mnogo više nego amonijak. I ja se tako vratim na staru farbu, pošto moja frizerka zna svoj posao dobro i nemam razloga da joj ne verujem. Naravno, bila je u pravu, već posle jednog farbanja normalnom farbom i uljanog pakovanja, moja kosa je opet bila svilenkasta.

Što se maski za lice tiče, stavljam samo ono što se najčešće nalazi u kuhinji jer mislim da ono što ne bih mogla da pojedem, ne treba da stavljam ni na svoje lice. U ranoj mladosti, kad sam se još uvek povremeno borila sa  bubuljicama i imala masnu kožu, koristila sam masku od kvasca. Fenomenalna stvar! Dve kesice suvog kvasca smućkam sa malo toplog mleka (kao za testo), pa u debelom sloju namažem na očišćeno lice. Ostavim da se osuši, pa istrljam prstima da je skinem, umijem se i namažem hidrantnu kremu. Ova maska lepo čisti pore, uklanja suvišnu masnoću i pomaže da bubuljice što pre sazru i nestanu.

Za bubuljice je odlična i pasta za zube. Namažete ih pastom uveče i pošto se ona brzo suši, ostavite da odstoji preko noći. Već sutradan, bubuljice će same pući i očistiti se, ili će se isušiti, povući i nestati. Oprobano, radila sam to kao klinka. Najmanje invazivno i neškodljivo. 😉

Danas svoju kožu uglavnom negujem uljima. Retko stavljam maske, uglavnom radim pilinge na bazi ulja sa žutim šećerom ili sa kafom. Kašiku devičanskog maslinovog ili kokosovog ulja pomešam sa kašikom kafe, ravnomerno rasporedim po licu zbog čega se samoj sebi smejem svaki put jer izgledam k’o čudo, ostavim tako nekih desetak minuta da deluje, pa istrljam, umijem se i namažem hidrantnom kremom. Posle ovoga, lice mi je osveženo, koža glatka, nežna i prokrvljena a pore čiste. Divna je.

Piling je i inače, kako kažu, “najbolji prijatelj naše kože”. Zbog toga ovu uljanu varijantu često koristim i za lice i za telo. Napravim veću količinu, pa se izmažem cela. Au, kako to izgleda, hihihi… Izgleda smešno ali deluje. Ulje tako divno neguje kožu, a kafa ili krupna morska so divno očiste površinski sloj mrtvih ćelija, što i jeste svrha pilinga. I, da ne bude da nisam rekla, pripremite se da posle tretmana sa kafom sledi ribanje kade ili tuš kabine, jer će je verovatno biti svuda. 🙂

Kad pomenuh morsku so, na internetu sam pre nekoliko godina našla odličan savet kako da brijanje ili depilacija traje duže. Jer, to je nešto u čemu nijedna normalna žena ne uživa, ali svaka voli da je glatka, pa tako odstranjujemo dlačice sa raznih delova tela. Ja ih sa ruku ne skidam jer su nežne i svetle, pa se i ne vide, na nogama nemam mnogo ali su se, čini mi se, otkad ovo radim još malo i proredile. A stvar je vrlo jednostavna, piling!

Pre brijanja, pomešam 2-3 kašike krupne morske soli (kupujem neku jeftinu iz Mrtvog mora) sa malo domaćeg kefira  (može i jogurt ili mleko ako nemate kefir) i onda uzimam po malo iz činijice, stavljam na kožu i trljam. Kad dobro istrljam noge, isperem, pa obrijem.

Inače, umesto raznih pena i gelova za brijanje, koji isušuju kožu, koristim regenerator za kosu, bez koga nijedna žena sa iole dužom kosom ne može da se očešlja. Koža je posle regeneratora meka i nežna i ne treba vam ni mleko za telo jer je lepo nahranjena.

U savetu koji sam pročitala je stajalo da je najbolje kad se prvo obrijete, onda uradite piling, pa se ponovo obrijete. Ja za to nemam živaca pa uradim samo piling i brijanje posle toga i rezultat je fantastičan! Mirna sam bar desetak dana, što je definitivno uspeh.

Za negu stopala imam poseban ritual. Koža na stopalima zahteva više nege jer mnogo i trpi, a stopala su jedan od najvažnijih delova tela, pošto nas nose po ceo dan, trpe našu težinu, ponekad neudobne cipele koje ipak nosimo jer nam divno stoje, jer naše noge čine privlačnijim, odevnu kombinaciju potpunijom, itd. Elem, stopalima s vremena na vreme, kad osetim da im je potrebno, priredim poseban tretman.

Imam i kadicu za hidromasažu nogu koju koriste pedikiri, ali nju radije koristim zimi, da bih poboljšala cirkulaciju. Leti volim da u običnoj kadici napravim posebnu kupku, stavim je na terasu, donesem sebi pićence, pribor za negu noktiju i stopala, pustim muziku i uživam.

U kadicu sipam 2 supene kašike sode bikarbone i desetak kapi nekog eteričnog ulja (najčešće lavande ili pomorandže, jer jedna umiruje a druga osvežava). Kad imam u kući, stavim i malo magnezijum hlorida, to je ono što se kupuje u prodavnicama zdrave hrane u obliku krupne soli, a zove se “nigari”. Elem, to je ujedno i nega i uzimanje magnezijuma, koga u telu nikad nemamo dovoljno a ni u hrani ga nema previše, jer ga telo najbolje apsorbuje putem kože. U tu svrhu, prodaje se i neki gel na bazi magnezijuma, a pravila sam i tzv. ulje od magnezijuma, opet od nigarija i vode.

Znači, soda bikarbona (koja služi da omekša kožu i pobije eventualne gljivice na noktima), eterično ulje da malo neguje kožu i učini vam tretman prijatnijim pošto božanstveno miriše i nigari, koji će vam za tih oko pola sata pomoći da uzmete dovoljnu dozu magnezijuma za bar dva-tri dana.

Kad mi stopala odstoje dovoljno da koža omekša, sredim nokte i turpijom za pete skinem površinski mrtvi sloj ćelija sa tabana, a onda namažem stopala kremom za negu, hidrantnim mlekom za telo ili kokosovim uljem, pa obujem čarapice da još malo produžim tretman. Verujte mi, posle ovoga, stopala će vam biti zahvalna.

Sodu bikarbonu možete do koristite i umesto dezodoransa, da je rastopljenu u vodi namažete ispod pazuha. Znojenje je zdravo, ali bakterije koje imamo na koži čine da taj znoj nije uvek prijatnog mirisa, što soda uspešno rešava. Zato oni koji ne vole dezodoranse stave sodu dok su još u kadi i ostave je da se osuši, taj deo ne brišu odmah peškirom. To je dovoljno da ne mirišu neprijatno, a za prijatniji miris, koristite dezodoranse, ali se trudite da izbegavate one tzv. antiperspirante jer su nezdravi.

Za lice, osim pilinga, preporučujem i masažu kružnim pokretima uz upotrebu kokosovog ulja. Ima dosta različitih varijanti masaže na internetu, pa nađite nešto što vam odgovara ili eksperimentišite sami jer, s godinama, koža lica se opušta tako da na kraju većina nas ima zaokrugljeno lice sa oklembešenom kožom. Još ako u tim godinama izgubimo malo više težine, može da se desi da koža počne bukvalno da visi. Ove masaže odlično vraćaju tonus koži, tako da ćete već posle desetak dana ovakvih tretmana primetiti da vam se koža zategla i da nekako blistate.

Pre dvadsetak godina sam mislila da je dovoljno da kupim skupu kozmetiku, pa da mi koža bude super. Grdno sam se prevarila. Jednom prilikom, otišla sam u parfimeriju i kupila mleko za lice sa uljem od kornjače. “Izula se” od para za njega, došla kući, namazala ga na lice i istog momenta se osula. Nije mi odgovaralo, iako me je prodavačica, mene tada mladu i naivnu, ubedila da je to nešto super, prava stvar za moju kožu. Aha, važi!

Kad sam videla tufne po licu i kad su te tufne počele da peku i svrbe, brzo sam se umila, mleko spakovala u kutiju i odnela kumi da ga i ona proba. Na sreću, njoj je odgovaralo, pa sam joj ga poklonila, ali sam tada naučila važnu lekciju, da sve što je skupo, nije i dobro.

Pre dve godine sam imala neki problem pored oka, pojavila mi se ona bela tvrda bubuljica (mislim da se takve zovu milie). Dobila sam je na samom donjem kapku, između dlačica trepavice, tako da nije bilo šanse da nešto sama petljam s njom nego sam otišla, po prvi put u životu (da, prvi put, jer nikada nisam imala problema sa kožom a nisam ni u fazonu da gubim vreme na takve stvari), u kozmetički salon. Tačnije, to nije klasičan kozmetički salon, već jedan od onih koji se bore protiv starenja na sve moguće načine (“anti age”), a koji drže sin i snaja mojih prvih komšija.

Ona je, žena, dermatolog, tako da sam jedino njoj imala hrabrosti da dam da mi sredi to, pošto je počelo da mi smeta, a jedini način da se ukloni je da se bocne i istisne ta tvrda kuglica. I tako sam završila u salonu, gde mi je ona prvo uradila čišćenje, tretman biljčicama pod maskom koja je nešto kao sauna za lice, a onda bocnula, istisnula i sredila stvar i uz još nekoliko mazanja mašću za oči, to je potpuno nestalo. Pitala sam je zbog čega se to dešava i rekla mi je da su to začepljeni odvodi lojnih žlezda, što se često dešava, ali da mi je koža super, što je verovatno stvar genetike.

Elem, dala me je nekoliko pakovanja kremica (onih malih, tzv. testera), da probam šta mi odgovara, pa onda kupim u parfimeriji. Ne budem lenja, nego odmah svratim u parfimeriju da vidim ima li ih i koliko koštaju. Kad sam videla cenu, samo što nisam pala u nesvest jer su bile zaista preskupe ali, kad sam ih probala, shvatila sam da to uopšte ne treba da me zabrinjava jer mi nijedna nije odgovarala. Toliko o tome. Još jedan dokaz da ono što je skupo, ne mora da bude i dobro za vas. Svi mi različito reagujemo, tako da ono što nekome prija, nekom drugom uopšte ne odgovara. Meni te skupe kreme ne odgovaraju, ali na jeftine, prirodne, na bazi krastavca, nevena i slične, reagujem odlično.

U suštini, ono što ja najvažnije i čega se i ja pridržavam je prvenstveno nega iznutra. Pijem puno vode, jedem povrće, pijem suplemente sa vitaminima i, kao što vidite, negujem se uglavnom prirodnim sredstvima. I što bi rekli na reklami i pored godina koje imam, “nemam bore da to i dokažem”. 🙂

A ako je ovo moje izlaganje pročitalo i neko muško, čisto da znate, žene sebi svašta rade ali to najmanje čine zbog vas. Čine to zbog sebe i zbog drugih žena, koje zbog svojih odnosa sa vama, shvataju kao rivalke, pa se trude da izgledaju što je bolje moguće. Eto, čisto da znate, nema to mnogo veze sa vama.

I još nešto, pre nekoliko dana sam na internetu pročitala zanimljivu opasku da “ako je uparila donji veš, nisi ti odabrao da će biti seksa nego ona”. Dakle, retke su žene koje svakog dana upare donji veš, dešava nam se da nosimo veš različitih boja i materijala, a uparujemo ga i gledamo da bude neki ekstra tek onda kad s vama planiramo neku akciju. Zato, budite sigurni da je spontano došlo do toga samo ako nismo sveže depilirane i ako nismo uparile veš. U svim drugim slučajevima, MI smo te koje smo odabrale kad će i da li će biti nečega. 🙂

Mislim da bih na ovu temu mogla još mnogo toga da kažem, ali neka za danas bude toliko. 🙂

Nastaviće se… 

Vaša Crvenkapica

*Vlasnik fotograije Adrian Motroc

2 thoughts on “Saveti iz kuhinje: U službi lepote

  1. Dakle, ne znam šta bih komentarisala pre! Zato ću sačuvati ceo tekst i podvući teme tako da imam rešenje za sve probleme! Čudo si!

    1. Mnogo toga sam saznala upravo od tebe. Zato mi je još draže kad se tebi dopadne tekst koji napišem. Hvala Ti :*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *