Nekad sam mnogo volela da mesim kisela testa. Prosto mi je bilo milo kad ga onako zamesim, pa gledam kako raste. A onda sam saznala da sam intolerantna na kvasac, da treba da ga izbegavam i od tada, uvek gledam te neke jednostavnije varijante, u kojima ga nema. Ove kiflice pronašla sam na dobro poznatoj „Coolinarici“, ali sam ih, naravno, malo izmenila i prilagodila sebi. I ispale su više nego dobre.

Kad se samo setim koliko sam ranije često mesila… Bila sam mlađa, kuća uvek puna nekog društva, a ja k’o dobra unuka svoje bake, ne mogu da pustim ljude da mi izađu iz kuće a da nisu ničim posluženi, nego čim se najave, krećem nešto da spremam. Šta ću, takva sam.

A baka je bila čudo! Uvek je u kući imala neke kolačiće ili domaće keksiće. Deda je voleo, a voleli su i decu, tako da su komšijska deca kad im se jede nešto slatko dolazila kod njih na sigurno, jer uvek je bilo nečega. Malo je danas takvih žena…

Ovaj recept nikada pre nisam probala, ali s obzirom se na „Coolinarici“ objavljuju isprobani recepti, nisam nešto sumnjala u to da je dobar. U principu, skoro da mi se nikad nije desilo da upropastim jelo ili slano pecivo. To mi se dešava samo sa kolačima. Valjda zato što ih ne spremam toliko često kao ostalo, još uvek nemam osećaj kad pogledam recept da li mu nešto fali. Ali ove kiflice su ispale odlično, pa zato moram da ih podelim sa vama. 🙂

Evo recepta:

Potreban materijal: 250 gr brašna, 1 prašak za pecivo, oko 120 gr svežeg sira (nekog sitnog, ja sam koristila rikotu), 2 jaja, 50 ml mleka, 50 ml ulja, 1 ravna kafena kašičica soli; za fil: 1 kisela pavlaka, 30 gr parmezana, 1 kašika sušenog vlašca; za posipanje: susam, lan, kim (suncokret, mak, šta god volite).

U veću činiju za mućenje sipala sam prvo brašno i prašak za pecivo, pa izmešala. Dodala sam sir, 1 jaje, mleko, ulje i so, pa uključila mikser sa onim spiralnim žicama i zamesila glatko testo. Prvo najmanjom, a onda najvećom brzinom, dok se nije formirala kugla, koja je počela da se odvaja od zidova činije.

Obložila sam pleh papirom za pečenje i stavila ga da mi bude pri ruci, pa napravila fil.

U manju činiju sam prvo izručila kiselu pavlaku i malo je umutila, a onda dodala parmezan i kašiku vlašca, pa sve dobro izmešala.

Vi ne morate da koristite ovaj fil, možete bilo šta drugo što volite, šunku, meso, pečurke, šta bilo. A s obzirom da kiflice u samom testu već imaju sir, mogu da budu i prazne, verujem da bi i tako bile dobre.

Na sto sam stavila veće parče papira za pečenje, još malo rukom umesila testo pa podelila na više manjih jufki, a onda jednu po jednu stavljala na papir i razvijala oklagijom na debljinu oko 1 cm.

Za sečenje i filovanje sam koristila modlicu za pancerote. Ako je nemate, secite i motajte kiflice kako god želite i kako ste navikli. Ja je odavno nisam koristila, pa mi je sad palo na pamet, malo za promenu.

Znači, sekla sam prvo krugove, stavljala u modlu, punila nadevom od sira i zatvarala, a onda ređala u pleh na papir.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, a onda umutila 1 jaje, pa premazala kiflice i posula ih naizmenično kimom, susamom i lanom (vi možete onim što volite, mi volimo kad je šareno).

Kad se rerna zagrejala, pekla sam kiflice oko 20 minuta, dok nisu lepo porumenele, a onda ih izvadila i ostavila da se prohlade u plehu, pa poslužila sa domaćim kefirom, naravno, kod mene se to podrazumeva. 🙂

Odlične su i tople i hladne, u zavisnosti od vašeg apetita. 😉

Prijatno! 🙂

#brzeslanekiflice #kiflicebezkvasca #kiflicesasirom

Please follow and like us: