Kad sam bila klinka, često sam pravila domaće pizze. Najave mi se drugari, a ja odmah zamesim testo. Odozgo stavim šta kad imam u frižideru, i nikad nije bilo loše. A ništa mi nije bilo ni teško. U poslednje vreme, a naročito poslednjih meseci, otkad sam slomila nogu, pa mi je bilo teško da stojim, stalno sam „hvatala krivine“. Ali, pre nekih mesec dana, kupila sam mini pekaru, i od tad stalno eksperimentišem sa različitim vrstama brašna i semena. I tako mi je došla ideja da u njoj zamesim i testo za domaću pizzu. A s obzirom da sam pre nedelju dana pravila pesto sos od sušenog paradajza, bilo je šteta ne upotrebiti ga i za nju, jer sam znala da će biti savršena kombinacija.

Ako imate mini pekaru, obavezno probajte da u njoj zamesite ovo testo jer, em je lakše, em je čistije. Bez po muke, ubacite sve što treba i pustite je da mesi. Kad naraste, ona ga i premesi. I, kad bude gotovo, samo ga prebacite u pleh, razvučete, nafilujete i ispečete. Milina.

Isto radim i kad mesim ručno. Zamesim, ostavim da raste dok se ne udvostruči, onda premesim, pa pustim da naraste još jednom. Ako imam vremena, premesim je dva puta, ako nemam, dovoljno je i jednom. A testo je odlično i „ono pravo“, jer recept sam preuzela od Đenara Kontalda, koji je moj guru italijanske kuhinje.

O brzom testu za pizzu sam već ranije pisala. I ono je odlično, ali ova je zaista k’o iz picerije. Naravno, treba je razvući da bude tanka ili debela koliko volite, pošto neki vole jednu, neki drugu, a onda zagrejati rernu na najvišu temperaturu koju imate. Jer to je ono što se nekada davno smatralo za „tajnu“. Testo k’o testo, hlebno ili kiselo, kako se kod nas često zove, ali „tajna“ je u tom brzom pečenju na visokoj temperaturi.

Pa hajde onda da ne gubimo vreme, nego da zamesimo testo. Evo recepta:

Potreban materijal: za testo: 1/2 kg oštrog brašna, 1 kašičica soli 1 kašika šećera, 1 kesica suvog kvasca, 325 ml mlake vode; za fil: oko 1/2l sosa od paradajza (koristila sam domaći pesto od sušenog), 200 gr nekog topivog sira (koristila sam trapist), 150 gr tanko sečene pečenice ili pršute, 100 gr maslina po izboru, origano, sušeni bosiljak i malo krupno mlevene paprike.

U činiju za mućenje, sipala sam vodu, šećer i so, dodala brašno i kvasac, pa zamesila testo. Pokrila i ostavila da raste na toplom mestu dok se testo nije udvostručilo, a onda premesila i ostavila da još jednom naraste.

U međuvremenu sam pripremila sve za fil. Ako ne koristite pesto od sušenog paradajza, možete da napravite sos od paradajza. Ako nemate vremena, možete i samo da sameljete jednu konzervu pelata, pa ga malo začinite. Ako ni za to nemate vremena, premažite testo gotovim paradajz pireom, i to je jedna od odličnih alternativa. Ovo je vreme kada često nemamo u kući sve što nam treba, pa sasvim slobodno improvizujte. Kad je paradajz u pitanju, teško možete da pogrešite. Čak i neki dobar kečap je sasvim pristojan izbor.

Sir sam izrendala, masline, goveđu pršutu (to je bio moj izbor) i pesto pripremila da mi budu pri ruci.

Kad je testo po drugi put naraslo, uključila sam rernu da se zagreje na najjaču temperaturu. U mom slučaju to je 275C.

Dva pleha za pečenje sam obložila papirom.

Izručila sam testo na radnu površinu, pa ga podelila na dva dela, jer je prilično velika mera. Razvukla sam testo prstima pa stavila u dva pleha. Nisam se posebno trudila oko oblika, htela sam da bude što rustičnije.

Na testo sam sipala pesto sos od sušenog paradajza, preko njega poređala pršutu i obilno posula rendanim sirom. Zatim sam začinila sa još malo origana, bosiljka i krupne paprike, poređala i crne masline, i to je bilo to.

Kad se rerna zagrejala, stavila sam obe pice da se peku oko 15 minuta. Kad im ivice porumene, znajte da su gotove.

Poslužila sam ih odmah, isečene na četvrtine, uz čašu hladnog rozea. Jedna je bila tanka, jedna malo deblja, jer kod mene u kući vole obe varijante. U svakom slučaju, ispalo je odlično.

Mi smo uživali, a nadam se da ćete i vi. Probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂

#crvenkapinakujna #pizza #pica #pestosos #sušeniparadajz