Neka od najvećih imena moderne muzike kao što su Van Morrison, Enia, “U2”, Sinéad O’Connor, u skorije vreme “The Script”, dolaze sa ovog divnog zelenog ostrva. I bez obzira što su poznati u nekim drugim žanrovima, tradicionalna irska muzika je i danas izuzetno popularna, a kažu da se prati dve hiljade godina unazad.

Dokaz za to je irski muzički festival “Fleadh Cheoil na hÉireann” posvećen tradicionalnoj muzici, koji svake godine poseti preko 400.000 posetilaca iz celog sveta.

Tradicionalna muzika

Kao što to obično biva, irska tradicionalna muzika nastala je kao usmena tradicija, koja se prenosila sa generacije na generaciju slušanjem i učenjem po sluhu, jer se melodije nisu zapisivale. Na neki način, tako je i danas. Uglavnom se uči po sluhu, mada naravno ima i zapisa, štampaju se i knjige sa notama, zbog budućih generacija.

A tradicionalna muzika koju sviraju Irci stigla je sa Keltima pre dve hiljade godina. Smatra se da su primitivni instrumenti najverovatnije korišćeni za signalizaciju, da bi se upozorilo stanovništvo na opasnost, ili kao poziv na okupljanje iz nekog drugog razloga. Instrumenti su se uglavnom sastojali od nekakvih cevi i rogova raznih životinja, koje su Kelti lovili.

A ko behu ti Kelti?

Kelti su indoevropski narod koji je još u kameno doba živeo negde između Francuske i Češke, a bilo ih je i kod nas na Balkanu, na severu Srbije i u Slavoniji. Lično sam mišljenja da je to jedan od razloga što sa Ircima osećamo izvesnu bliskost, pa tako volimo i njihovu narodnu muziku.

Zbog indoevropskog porekla, keltska muzika povremeno zaliči na istočnjačku, verovatno zbog korišćenja instrumenata koji svoje poreklo takođe vode odande. Veruje se da tradicionalna irska harfa potiče iz Egipta. A u ta davna vremena, harfa je bila najpopularniji instrument, na kome su tadašnji muzičari svirali za probranu publiku, plemiće i starešine. Tako je bilo sve do XVII veka, kada su irski poglavari napustili zemlju pod pretnjom osvajača, pa su harfisti ostali bez posla. Počeli su da putuju zemljom i sviraju za narod, gde god je neko želeo da ih čuje.

Ali tek sredinom XVIII veka počinje zapisivanje tradicionalnih melodija, tako da su sakupljači muzičke građe počeli da putuju i promovišu muziku koja se i danas sluša. Ova muzika se još uvek vredno zapisuje i čuva u Arhivu tradicionalne muzike u Dablinu, koji poseduje jednu od najvećih kolekcija zapisa narodne muzike na svetu.

Širenje irske muzike van granica države

U vreme gladi, irsko stanovništvo počinje da se iseljava na sve strane sveta, noseći sa sobom svoje instrumente i muziku. Tradicionalna muzika tako doživljava preporod, naročito u Americi, gde su dvadesetih godina XX veka počele da se snimaju ploče, tako da se irska muzika snima i stavlja na raspolaganje kako Ircima koji žive u inostranstvu, tako i domaćem stanovništvu kome se ova muzika dopala.

Pored harfe, još jedan instrument je veoma važan za tradicionalnu irsku muziku a to je irski fidl (Irish fiddle), u stvari violina. Najpoznatiji svirač fidla iz tog vremena, Michael Coleman, snimio je prve ploče irske muzike i tako izvršio dugogodišnji uticaj na svirače ovog instrumenta u Americi i Irskoj.

Ali, ova muzika stiče popularnost tek kada je Sean ÓRiada oformio ansambl, koji je svirao muziku pod jakim uticajem klasičnih muzičkih formi. Ansambl je doneo nešto sasvim novo, izvodio je narodnu muziku u modernim aranžmanima, što je za publiku bilo nešto sasvim novo. Njihov uticaj se i danas može osetiti među bendovima koji se takmiče na već pomenutom festivalu “Fleadh Cheoil na hÉireann”.

Poslednjih decenija, irska muzika se mešala sa evrospkim i američkim muzičkim stilovima, ali se njeni elementi i dalje mogu čuti u muzici modernijih umetnika poput Sinéad O’Connor i “Dropkick Murphys”.

Instrumenti i instrumentalisti

Instrumenti koji se koriste u irskoj muzici su keltska harfa (celtic harp), fidl (fiddle), irska flauta (Irish flute), neka vrsta frule (tin whistle), irske gajde (uilleann pipes) i jedna vrsta doboša (bodhrán). Već pomenuti fidl (fiddle) je instrument identičan violini, koji se od nje razlikuje samo po stilu sviranja. Instrument se drži na malo drukčiji način, a svirač je slobodan da eksperimentiše sa ornamentikom. U suštini, slično kao u džezu, u tradicionalnoj irskoj muzici ima mnogo improvizacije, tako da je teško sresti dva muzičara koji istu melodiju sviraju na isti način.

Kultura i ples

Irska kultura je jedinstvena i zanimljiva, a muzika je posebno značajna. Ovo divno ostrvo, u prethodnim vekovima nije imalo struje i veoma mali deo stanovništva bio je pismen. Tokom hladnih, maglovitih i mračnih večeri, stanovništvo se okupljalo po lokalnim pabovima i uz čašicu prepričavalo svakodnevne događaje, slušalo muziku lokalnih svirača i plesalo, jer je muzika oduvek bila veoma važan deo života Iraca.

Iz tog vremena potiče onaj tradicionalni irski ples, karakterističan po tome da gornji deo tela uglavnom miruje, ruke stoje uz telo ili na bokovima, dok se noge maestralno prepliću, sa mnogo skokova i stepovanja. Za ovaj ples koriste se i posebne cipele sa metalnim dodacima na petama i prstima, da bi se stepovanje dobro čulo. Poslednjih decenija, ovaj ples je postao izuzetno popularan u celom svetu, zahvaljujući plesnim trupama poput “Riverdance” i “Lord of dance”. A, dvadesetak godina unazad i kod nas postoje škole irskog plesa koje veoma uspešno rade.  

Pabovi su najčešća mesta okupljanja

Pabovi imaju sasvim posebnu ulogu u životu irskog (kao i britanskog) stanovništva. Ima ih mnogo, i može se reći da im je uloga ista, kao što je bila i prethodnih vekova. Lokalno stanovništvo se svakodnevno okuplja u pabovima koji služe skromna jela lokalne kuhinje i  domaće pivo, a većina ih ima i živu muziku, bendove koji sviraju narodne pesme na izvornim instrumentima.

Muzika je šarena,  u rasponu od sporog i melanholičnog, do energičnog zvuka i brze muzike koja nam je poznatija. Ova muzika stvara dobru i vedru atmosferu, zbog čega i jeste veoma popularna.

Takvi su i naši domaći Irci, grupa “Orhodox Celts” koja ovu vedru muziku izvodi od davne 1992. godine. Pod vođstvom Aleksandra Petrovića poznatijeg kao Aca Seltik, ovaj bend već decenijama nastupa širom regiona, svirajući tradicionalnu irsku muziku na pomalo rokerski način. Poznati su njihovi koncerti 17. marta za dan Svetog Patrika, zaštitnika Irske, koji se tradicionalno održavaju svake godine u Domu omladine Beograda.

Poznati irski muzičari

Najpoznatiji irski bend je svakako “U2”, ali postoji mnoštvo sjajnih muzičara, kako onih koji neguju tradicionalnu muziku, tako i rok sa primesama keltskog nasleđa. Od onih koji neguju tradicionalnu muziku, pomenuću “The Dubliners”, zatim “The High Kings”, “The Irish Rovers” i recimo “The Chieftains”. Među izvođačima popa i roka ima mnogo veoma poznatih kao što su Van Morrison, Rory Gallagher, Gary Moore, Phil Lynott,  “The Pogues”, “The Cranberries”, i recimo već pomenuti “The Script”. Tu su i sjajne pevačice raskošnih glasova Sinéad O’Connor i Enya. O svakome od njih, moglo bi se pisati naširoko jer to zaista zavređuju.

I za kraj…

Irsku često zovu smaragdnim ostrvom, jer je zbog klime sa mnogo padavina sva zelena, poput smargda, što je opevano i u poeziji. Irci su ponosni na svoju zemlju, slavne pretke Kelte i duh zajedništva koji neguju gde god da žive, a ima ih po celom svetu.

Govore gejilskim jezikom, koji je službeni i koristi se paralelno sa engleskim. Gejilski pripada keltskoj grani indoevropskih jezika i najstariji je u toj grupi. 

Svoju kulturu i muziku nose sa sobom i može se reći da je svuda dobro prihvaćena jer se dan Sv.Patrika  svake godine obeležava na raznim mestima po celom svetu, veoma bučno, uz mnogo piva, viskija i ljude po tradiciji obučene u zeleno.

Bar jedan deo garderobe mora da bude smaragdno zelene boje jer ste tako nevidljivi i zaštićeni od leprikona, vilenjaka iz irskog folklora. Ako na sebi nemate ništa zeleno, leprikoni dođu i štipkaju vas.

Irska kultura je sasvim posebna i nama, nekako, bliska. Kao što već rekoh, ubeđena sam da su za to krivi Kelti, koji su davno živeli i kod nas, na brdovitom Balkanu. Zbog toga nam je njihova muzika zanimljiva, bliska i draga. Čini mi se da podjednako volim njihovu tradicionalnu, rok i ambijentalnu muziku, kakvu peva Enya, sjajna pevačica nestvarnog glasa.

Nadam se da vam je ovo muzičko putovanje po smaragdnom ostrvu bilo zanimljivo. Volite li irsku muziku? Podelite svoje misli sa nama. u komentarima.

Unapred hvala.

Autorski tekst: Jelena Todorović

Fotografije: Unsplash.com i Wikipedia.org

Tekst je prvobitno objavljen na blogu: http://www.yuradiostanice.com/blog/irska-muzika-nekad-i-sad-9.html

#crvenkapinakujna #priče #muzika