Pre neki dan sam ustala raspoložena za mešenje, pa sam rešila da probam da napravim ove jutarnje lepinjice. Na moju žalost, tog jutra sam shvatila da su mlečni proizvodi ponovo počeli da mi smetaju, tako da sam od poslednje doze domaćeg kefira zamesila ovo divno testo, a kefirna zrnca zamrzla do sledeće prilike, kad ponovo budem mogla da ga pijem.
Ali, poželela sam da sa vama popričam o nečemu drugom. U poslednje vreme često nailazim na članke o autofagiji. Za one koji nisu čuli, autofagija je poseban način ishrane po kome od 24 sata u danu, gledate da se hranite samo 8, a da 16 sati uslovno rečeno gladujete. Od tih 16 sati koliko se uzdržavate od hrane, organizam za 12 sati svari sve što ste u toku dana pojeli, a ostatak od toga je autofagija, što u prevodu sa grčkog jezika znači auto = sam + phagein = jesti.
Znači, to je vreme kad organizam reciklira samog sebe. Ne dobija hranu, tako da se bavi prepoznavanjem i uništavanjem blesnih ćelija, bakterija, virusa i ostale gamadi u organizmu. Koliko god da izdržite, preko onih osnovnih 12 sati, dobro je. A što duže možete, još bolje.
Ja već godinama živim na taj način, ali mi post nikad nije iste dužine. Nikad nije ispod 14, a bude i 15 i 16 sati, kako-kad. U principu, volela bih da dođem do 16 i da se naviknem na to, pa ću na tome i da radim. Jer ovo je zaista zdrav način ne samo ishrane nego i života. Za vreme posta, dozvoljeni su voda i čajevi bez ikakvih zaslađivača. Voda može da bude sa par kapi limuna.
Između ostalog, ovaj način života povoljno utiče na razne bolesti. Čak i da se inficirate nekim bakterijama i virusima, autofagija ih uništava. Koliko sam čula, povoljno deluje kod dijabetisa, a dobra je i u prevenciji neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove, kao i u prevenciji raka. Nisam kompetentna da o tome govorim malo detaljnije, ovo je ono što sam saznala istražujući, pa ako vas zanima, probajte da saznate više. Mnogo toga se može naći na internetu.
Uz to, što duži post, vitkija linija, pa se mnogi odlučuju na ovaj režim kao na još jednu u nizu dijeta za mršavljenje. Na kraju krajeva, koji god da je razlog, ovo je zdrav način ishrane, tako da vredi razmisliti o njemu.
Zato sam ja pre neki dan, želeći da svoj doručak pomerim za bar još jedan sat, uzela da umesim ove divne jutarnje lepinjice. I nisam se pokajala, odlične su bile kako odmah, još tople, tako i kasnije, uz ručak. Mekane, fine i mirisne. Evo recepta:
Potreban materijal: 1 šolja integralnog pšeničnog brašna, 1 šolja belog pšeničnog brašna, 1 kašičica soli, 1 kašičica sode bikarbone, 1 šolja kefira (ili jogurta), 2 kašike ulja (po mogućnosti maslinovog), semenke za posipanje (susam, kim, lan…)
Uključila sam rernu da se zagreje na 180C i obložila pleh za pečenje papirom.
U činiju za mešenje sipala sam prvo suve sastojke, obe vrste brašna, sodu bikarbonu i so, pa dobro izmešala viljuškom. Zatim sam polako dodavala kefir i ulje, mešajući i dalje, dok nije počelo da liči na testo.
Testo sam još malo mesila rukom, dodajući po potrebi još vrlo malo brašna. Kad je bilo umešeno, pokvašenim rukama sam otkidala po parče testa veličine većeg jajeta, oblikovala među dlanovima pa ređala u pleh. Svaku sam malo spljeskala, da dobije oblik lepinje.
Gotove lepinje sam premazala sa još malo kefira, pa posula semenjem i stavila u zagrejanu rernu da se peku 15-20 minuta. Male su, pa su brzo gotove, ali treba blago da porumene.
Gotove lepinje sam izvadila iz rerne i služila uz puter, pečenicu i paradajz i bio je to jedan divan doručak.
A evo kako izgleda kad se prelomi:
Probajte, uživajte i neka vam je na zdravlje 🙂
#crvenkapinakujna #lepinje #jutarnjelepinje #jutarnjelepinjice #lepinjice
