Imam jedan divan indijski kuvar koji su napisale tri sestre, izdanje na engleskom jeziku (ovde nije ni izašlo), poklon mog dragog prijatelja. Mnogo zanimljivih stvari sam naučila iz njega, a u njemu našla i ovo jelo. 🙂
A inače, pre mnogo godina, družila sam se na internetu sa nekoliko Indusa i mnogo sam pričala sa njima o hrani. Shvatila sam da se, čini mi se, bar jedno 80% njihovih jela zove “curry”. Da može da bude od raznih vrsta povrća, sa i bez mesa, pa i od jaja. Mislim da se taj od jaja može podvesti pod neku vrstu omleta, ali za njih je i to kari. Osim toga, oni za kuvanje uglavnom koriste puter ili “ghi”, prečišćeni puter, onaj iz koga je odstranjen mlečni deo, što je takođe sjajno.
Ranije sam naivno mislila da su svi oni vegetarijanci, ali saznala sam svašta. Ok, krave se ne jedu, one se obožavaju. Ali se zato uredno jede piletina i jagnjetina, s tim što sam od njih čula još nešto. Priča mi jedan od njih kako je vegetarijanac, a onda mi pet minuta kasnije priča o piletini. Ja pitam: “Pa čekaj, kako jedeš piletinu, kad kažeš da si vegetarijanac?” A on će: “Jesam vegetarijanac. Pa šta je piletina? Ništa, to je samo piletina.” Zanimljivo. 😀
Inače, kuvanje svakog karija započinje sa prženjem začina. Prvo onih koji su celi, uglavnom u zrnu, pa se dodaje povrće, a onda se dodaju oni mleveni. Ali svaki ih sadrži mnogo. U svetu se prodaju već gotove kari-paste, koje sadrže osnovne začine i skraćuju vreme kuvanja. Kod nas toga nema (ili bar ja nisam naišla na to), a i da ima, mislim da ne bih kupovala. Draže mi je da sama pripremim sve te začine i da tačno znam šta sam stavila. Jeste komplikovanije, ali meni to zaista nikada nije predstavljalo problem. Nekako, na mene to pripremanje, seckanje, mlevenje začina, čišćenje povrća, ima terapeutsko dejstvo. Sednem za kuhinjski sto, sve stavim ispred sebe, pustim neku finu muziku i družim se sa različitim daskama, noževima, ljuštilicama, mlinovima… Kao i za sve ostalo, u pitanju je stanje duha. Nekoga bi to nerviralo i odustao bi u startu. Ja u tome nalazim zadovoljstvo. A kad kuvate s ljubavlju, i ono što spremite biće ukusno. Nemoguće je uživati u kuvanju i pripremiti loše jelo.
Elem, ovaj vegetarijanski kari je bio moj današnji izbor i bio je preukusan. Poslužila sam ga sa vege-pljeskavicama o kojima sam već pisala i sa prelivom od grčkog jogurta sa mlevenom sušenom nanom. Taj preliv je ono što oni zovu “yogurt chutney” (čatni od jogurta). Uglavnom se pravi od svežeg bilja (ja nisam imala svežu, pa sam stavila sušenu nanu) i jogurta, ali može se dodati i drugo bilje.
Uglavnom, meni se ovo sve savršeno uklopilo, a dobila sam komplimente i od dragog, koji voli indijsku kuhinju i kaže da mu je baš prijalo. Drago mi je. 🙂
A sada, recept…
Potreban materijal (za 2 osobe): 2 krompira srednje veličine, 1/2 manje glavice karfiola, 1 glavica crnog luka, 3 čena belog luka, 2 kašike putera, 1 kašičica svežeg sitno seckanog đumbira, 1 kašičica kima u zrnu, so, biber, 1 kašičica karija u prahu, 1 kašičica kurkume, 1 kašičica mlevenog korijandera, 1 kašičica kajenskog bibera ili paprike, 1 kašičica slačice (ja nisam imala, pa sam stavila 1 kašičicu senfa); za preliv (čatni): 2 dl grčkog jogurta, 1 veza sveže ili kašičica mlevene sušene nane.
Prvo sam napravila čatni. Pomešala sam jogurt i nanu i stavila u frižider da se hladi.
Otopila sam puter na blagoj vatri, pa sipala prvo kim u zrnu i pustila da zrnca odpucketaju svoje i da se smire. Onda sam dodala sitno seckan crni, beli luk i đumbir, sipala i malo vode i pustila da se dinsta neko vreme, dok luk nije bio napola gotov.
Za to vreme sam očistila i iseckala krompir na kocke (oko 2cm), pa dodala i njega u šerpu, izmešala, pa dodala i ostale začine (kari, kurkumu, korijander, biber – i kajenski i crni, i so), sve dobro izmešala i dodala još malo vode.
Poklopila sam i pustila da se krčka na tihoj vatri. Povremeno sam otvarala da proverim da ne zagori, pa po potrebi dolivala još po malo vode.
Negde na pola kuvanja krompira, dodala sam i karfiol, isčen na komade slične veličine kao krompir, dobro izmešala da se i karfiol obloži začinima, pa opet poklopila i pustila da se skuva do kraja. Krompir treba potpuno da omekša, a karfiol ne sme da se raspadne. I naravno, ne bi trebalo da zagori. Ovo je jelo koje traži pažnju. Kod mene se kuvalo na tihoj vatri oko 45 minuta. Za to vreme sam spremila i vege pljeskavice.
Kad je kari bio gotov, sipala sam ga u tanjire, dodala pljeskavice i prelila čatnijem od jogurta. I bilo je divno. 🙂
Ako volite ljutkasta, dobro začinjena jela, obavezno probajte. 🙂
Ovo je dobar recept i za one koji poste i za vegane, ali naravno, bez jogurta. 😉
Prijatno! 🙂
#kariodkarfiolaikrompira #curry #vegecurry #posno #crvenkapinakujna
