Kolači, torte, slatkiši

Pita sa bundevom, bez kora

Evo jedne pite u stilu onih engleskih, američkih, pa i francuskih. Kad sam pre neki dan pravila onaj kiš od praziluka, setih se da bih mogla da napravim i neku slatku varijantu. I, s obzirom da sam u zamrzivaču imala malo bundeve, rešim da to bude baš ona, ali na neki moj način.

Inače, kad god pravim ovakve pite, setim se onih starih crtaća o Tomu i Džeriju, i punačke crne tete koja peče takve pite i stalno ratuje sa njima. Volim te crtaće i danas, kao što volim i te južnjačke filmove u kojima se takve fine crne tete nedeljom obuku u najlepše haljine koje imaju, stave šeširiće sa cvećem i idu u crkvu. A crkve su sasvim posebne, one u kojima se slobodno peva i igra uz predivnu muziku koja uvek učini da se slatko naježim i da mi i koja suzica krene. Volim i našu duhovnu muziku, naravno i kroz školovanje sam je mnogo i pevala, pevajući po horovima, ali volim i gospel, baš ga volim.

Volim da slušam gospel dok vozim. Ne po gradu, nego ono, kad negde putujem. Otvorim prozore na autu, odvrnem “Golden Gate Quartet”, neku divnu stvar tipa “Oh happy day” i tako, dok vozim kroz prirodu, u trenutku shvatim zašto ljudi padaju u trans i govore da osećaju prisustvo Duha Svetoga. Da, potpuno ih razumem. Uvek sam se sasvim posebno osećala dok pevam “Tebe pojem”, moju omiljenu duhovnu pesmu, ali i ovo je jedno sasvim posebno osećanje. Ne znam, izgleda da je duhovna muzika takva, obuzima te neko ushićenje, neko divno osećanje, i uopšte nije bitno čija duhovna muzika je u pitanju jer definitivno, Bog je jedan. Verovatno se mnogima neće dopasti ovo moje razmišljanje, ali muzika je nešto što nas sve spaja i izjednačava jer, pred Bogom smo svi mali. 🙂

Ali da se vratimo na današnju temu, a to su ove divne pite, koje su onako, baš po mom ukusu, jer imaju mnogo fila a malo testa. Kad sam rešila da je napravim, prvo sa čim sam se suočila bilo je to da u kući više nemam putera, a da me mrzi da idem do prodavnice. Pa dobro, biće sa mašću, pošto su kolači sa mašću i inače mnogo bolji. Posle sam shvatila da nemam ni slatku pavlaku koja ide u fil. Pa dobro, zameniću je grčkim jogurtom, imam u frižideru još jedan. I tako, jedno po jedno, na kraju sam izmenila i mnogo sastojaka i sam način pripreme, jer volim da olakšavam sebi kad god mogu, tako da sam napravila nešto što je u priličnoj meri moje. Što je najlepše, ceo sprat se oduševio, kažu da je odlična, tako da je sada predstavljam i vama. 🙂
Slike i nisu neke zbog lošeg svetla, ali dobro, sledeće će biti bolje. 😉

Evo recepta…

Potreban materijal: za testo: 200 gr brašna, prstohvat soli, 3 kašike svinjske masti, 3 kašike žutog šećera, 1 jaje; za fil: 1/2 kg bundeve, 2 jaja, 5 kašika žutog šećera, 1 vanilin šećer, prstohvat soli, 1 ravna kašika cimeta, malo muskatnog oraščića, malo đumbira u prahu, 120 ml grčkog jogurta, 3 ravne kašike brašna, 100 gr mlevenih oraha.

U činiju za mešenje sipala sam brašno, so i žuti šećer pa promešala. Zatim sam u sredini napravila udubljenje pa tu razbila jaje i malo ga umutila, a onda dodala mast i sve još jednom promešala. Onda sam pokvasila ruke pa sve dobro umesila, napravila finu kuglu od testa, uvila je u foliju i stavila u frižider na oko sat vremena.

Dok je testo stajalo u frižideru, bundevu sam kratko obarila, pa ocedila i ubacila u blender. Zatim sam dodala jaja, žuti šećer, vanilu, so, grčki jogurt, brašno i začine (cimet, muskat, đumbir), pa pustila da se sve lepo samelje i promeša. Onda sam dodala i mlevene orahe, pa još malo uključila blender i dobila finu, homogenu masu.

Nemojte se uplašiti ako vam se učini da je masa malo retka. Sve se to stegne u rerni. 😉

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, pa izvadila testo iz frižidera.

Razvaljala sam testo oklagijom na debljinu od oko 1cm, pa ga namotala na oklagiju i prenela na modlu za pitu. Obložila sam modlu testom, a viškove sa vrha skinula (od njih sam kasnije napravila nešto kao štapiće, posula sa malo cimeta i ispekla kao čajne keksiće, jer zašto bih bacila testo).

Lepo sam oblikovala pitu prema činiji, a onda u sredinu sipala fil i kad se rerna zagrejala, stavila da se peče. Bilo joj je potrebno oko 35 minuta, dok testo sa strane nije počelo da se odvaja od kalupa i rumeni, a fil se sasvim lepo stegao.

Ostavila sam je da se malo prohladi u kalupu, a onda prebacila na tanjir, sekla na trouglaste kriške kao torticu i služila uz popodnevnu kaficu.

Uz nju, naravno, može da se posluži i šlag, sladoled ili šta god volite, ali nama je prijala ova najjednostavnija varijanta i ništa nam više nije trebalo. Divna je! 🙂

Prijatno! 🙂

 

#pitasabundevombezkora #američkapitasabundevom #slatkapitabezkora #bundevarabezkora #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *