Klinčorbom u našim krajevima zovu bilo koju čorbu koju možete da napravite od onoga što vam se zateklo u kući. Svi se sećamo priče koju smo imali u čitankama u osnovnoj školi a koju je zabeležio Vuk Karadžić. Da se podsetimo, pošto je kratka.
“Pripovijedaju da je došao soldat babi u kuću i iskao da mu da štogod za jelo, a ona mu kazala da nema ništa u kući za jelo. Onda soldat reče: – A ti mi daj barem tiganj i malo vode da načinim klinčorbu. Baba mu to da, a on uzme tiganj i metne u njega gvozden klin, pa nalije vode i metne na vatru. Kad se voda ugrije, a on zaište od babe malo soli, i baba mu da, te je posoli. Kad voda uzavri, a on zaište malo brašna; baba mu da i to: samo da vidi od čuda kako će to biti klinčorba, te saspe u onu vodu i zamete; potom zaište jedno jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaište još malo masti, te ono zamasti; pa onda skine s vatre i klin izvadi napolje, a klinčorbu izjede.”
I, kao što iz priče možemo da zaključimo, u kući uvek imamo sasvim dovoljno namirnica da spremimo nešto što se može pojesti kašikom, a nema važnije alatke od nje. Moje kumče, dok je još bio mnogo mali, znao je da kaže da nema toga što ne možeš da uradiš ako imaš kašiku, selotejp i konopac. Nas dvoje smo vodili neverovatne razgovore na razne teme koje podstiču maštu i oboje smo uživali u tome. Ja sam mu stalno postavljala nove zadatke za koje je on nalazio neverovatna rešenja i uvek su u igri bili kašika, selotejp ili konopac, jer time se sve rešavalo. 🙂
Deca su čudo, naročito u tom, predškolskom uzrastu. Po tome kako te oni okarakterišu i da li te prihvate ili ne, možeš da vidiš kakav si čovek. Bogu hvala, mene još uvek lepo prihvataju jer ih tretiram kao male ljude, ne gnjavim ih glupostima, ne štipkam za obraze, tako da me tretiraju kao sebi ravnu, na čemu sam im beskrajno zahvalna.
Nego da se vratimo na kašiku, jer je definitivno najvažniji deo pribora za jelo. Njom sve možemo da jedemo. Ima zabačenih krajeva na dragom nam, brdovitom Balkanu, gde će vam samo nju i poslužiti kao pribor i očekivaće da njom jedete sve što vam ponude, od čorbe, preko recimo pilava, do pite. S obzirom da pola sveta i dalje jede samo i isključivo prstima, kao da se igra sa hranom, ovo uopšte ne bih nazvala zaostalim, naprotiv! Mi Srbi se često busamo kako su se kod nas već u XIII veku na dvoru koristile viljuške i noževi, što potkerpljuje i freska Tajne večere u manastiru Studenici na kojoj se oni mogu i videti.
Na dvoru možda, ali siroti narod sigurno nije mogao sebi da ih priušti još nekoliko vekova kasnije. Ali kašika, makar ona primitivna, istesana od drveta, sigurno se koristila jer su jela koja se kusaju, oduvek bila najvažnija kod nas. Nije ni čudo kad samo pomislite koliko ta tečna hrana, supe, čorbe i variva, znači našem zdravlju. Bez njih se organizam muči, probava mnogo teže radi, a kad ona ne radi kako treba, bolesti samo vrebaju priliku da nas napadnu. Mladi to uglavnom ne shvataju, ali kad dođu u neke ozbiljnije godine i oni počinju da cene ulogu kašike u kvalitetu života.
Ja kašiku, kao što znate, obožavam, tako da supe i čorbe kuvam skoro svaki dan, pa mislim da je vreme da skratim priču i da vam predstavim i ovu. Naravno, moja je malo bogatija, nije baš kao ona koju je vojnik u priči skuvao, ali svejedno, i moja je prilično prosta i jeftina.
Evo recepta:
Potreban materijal (za 4 osobe): 1 glavica crnog luka, 1 veća šargarepa, 2 krompira, 1 jaje, 2 kašike brašna, so, biber, 2 dl kisele pavlake, 1 veza mirođije (ako je ne volite, može i peršun).
Očistila sam i sitno iseckala glavicu luka, šargarepu i krompir, pa stavila u šerpu i nalila vodom da povrće ogrezne. Uključila sam ringlu da proključa, a onda smanjila temperaturu na srednju i kuvala još 20-tak minuta dok povrće nije omekšalo.
Zatim sam dodala još malo vode, pa promešala i pustila da još jednom provri.
U međuvremenu sam razbila jaje, umutila ga pa mu dodala brašno i dobro izmešala, pa kad je čorba provrela izvadila jednu kutlaču tečnosti i sipala u jaje i brašno, dobro umutila da ne bude grudvica a onda sve to sipala u čorbu koja polako vri i izmešala.
Kiselu pavlaku sam umutila kašičicom pa dodala i nju u čorbu i još malo izmešala da se sve sjedini. Zatim sam začinila solju i biberom, dodala opranu i iseckanu mirođiju i odmah poslužila.
Bila je divna, osvežavajuća zbog kiselosti pavlake, ukusna i jedna od onih koje vam greju i telo i dušu. 🙂
Prijatno i neka vam je na zdravlje 🙂
#čorba #klinčorba #klinčorbapriča #prostačorba #crvenkapinakujna
