Ova čorbica bi mogla da nosi naziv „čorba iznenađenja“, jer to je ono što vam se desi kad je prvi put probate. Kada pomislite na beli luk, prvo što vam padne na pamet je izuzetno jak miris, koji vas prati ceo dan čak i kad pojedete samo jedan čen. Ako pojedete više, potraje i nekoliko dana. Jeste, izuzetno je koristan, jedan od najjačih prirodnih antibiotika, fantastičan za mnoge stvari kao što je recimo skidanje pritiska i čišćenje krvnih sudova, ali to sve već znate, pošto se o njemu na tu temu baš mnogo piše, tako da neću još i ja da vas gnjavim.

Ono što sam primetila kod sebe je vrlo zanimljivo. Kad spremam nešto sa belim lukom, ne smeta mi njegov miris. Štaviše, kad se desi da mi ostane na rukama još neko vreme, volim da mirišem svoje prste dok god na njima ima njegovog opojnog mirisa. Ali kad beli luk osetim iz komšiluka (sprat niže imam komšinicu kojoj svako jelo započinje sa prženjem belog luka), uopšte mi ne prija. Štaviše, smeta mi, ali valjda zbog toga što niko nije pripremljen na to da u 7h ujutru otvori prozor i prvo što oseti bude miris prženog belog luka. Stan mi se napuni mirisom, a ja, „ni luk jela ni luk mirisala a smrdim na luk“. Grrr…

U principu, mom želucu ne prija sirov beli luk tako da uvek moram da ga obradim, bilo termički, bilo limunovim sokom. A što se njegovog mirisa tiče, poprilično može da ga ublaži mleko, što se pokazalo i u ovoj čorbici, jer je tako fina i nežna da ne možete da poverujete da sadrži celu glavicu belog luka. Videla sam mnogo različitih recepata, ali sam se malo plašila da probam neke od njih, pošto su osim ogromnih količina belog, sadržale i znatne količine crnog ili crvenog luka, tako da sam bila ubeđena da ja to nikada neću moći da svarim.

Ova je izuzetno fina. Podseća na bešamel sos, koji svi volimo, samo što je tečnija. A između ostalog, koristila sam mladi beli luk koji je ipak malo blaži, i ispalo je nešto ukusno, povoljno i jednostavno za pripremu, što su sve (kao što već znate) pravila kojih se držim u kuhinji. I još nešto, kažu da je ova čorbica dobra i za mamurluk, ali teško da ću ja to ikada moći da vam potvrdim. U svakom slučaju, okrepljujuća je. 😉

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2 osobe): 1 glavica belog luka, 2 dl mleka, 2 dl vode, 2 dl kiselog mleka, so, biber, muskatni oraščić, peršunov list, 2 kašike putera, 1 puna kašika brašna; za služenje: krutoni od 2 tanke kriške hleba preprženi na malo maslinovog ulja ili putera.

Prvo sam oljuštila beli luk pa ga samlela u blenderu sa malo već pripremljenog mleka.

U šerpu sam stavila puter, pa ga otopila na blagoj vatri (ne sme da potamni). Dodala sam brašno, pa ga malo propržila, da dobijem svetlu zapršku. Onda sam dodala beli luk u mleku, pa ga pustila da se kuva, a polako dodavala i ostatak mleka i isto toliko vode.

Pustila sam ga da se kuva desetak minuta na blagoj vatri, a onda pojačala vatru i pustila da polako prokuva, začinila solju, biberom i muskatom, pa dodala kiselo mleko i mešajući žicom pustila da prokuva da prokuva još jednom.

Zatim sam sklonila šerpu sa vatre, pa napravila krutone. Hleb sam isekla na kockice, bacila ga u tiganj na malo zagrejanog maslinovog ulja i mešajući pržila nekoliko minuta.

U tanjire sam sipala čorbicu, dodala krutone, posula peršunom i odmah poslužila.

I bilo je više nego dobro. Blaga je i nežna i izuzetno okrepljujuća. 🙂

Prijatno! 🙂

 

#kremčorbaodbelogluka #čorbaodbelogluka #supaodbelogluka #crvenkapinakujna