Predjela, prilozi, grickalice

Kroketi od kelerabe

Volim krokete i do sada sam već napisala desetak različitih recepata ali ovakve, od kelerabe, još nikada nisam spremala. 

Šetam juče pijacom tražeći inspiraciju za kuvanje kad, na tezgi mog druga Željka, spazih baš lepu, svežu kelerabu. S obzirom da se ne sećam kad sam je poslednji put spremala, kupim dva komada nameravajući da kao i obično skuvam čorbicu. 

Ali onda krenem malo da istražujem kako sve može da se spremi i vidim da nema baš mnogo recepata sa njom. Totalno je zapostavljeno povrće. 

Mada, u poslednje vreme se u nekim “novim” dijetama može naći čak i ona, kao zdravija zamena za krompir. Mislim da se malo preteruje i da ni krompir nije nezdrav, ako se spremi na adekvatan način i ako se ne preteruje, ali dobro, bar se eto malo više priča i o kelerabi.

A nekako se, kad krenem da istražujem po netu i pregledam neke svežije časopise baš osećam napadnuto od strane tzv. hronera. To su oni koji se pridržavaju hrono načina ishrane, pa su iz toga izveli gomilu novih izraza.

Prvo što zovu sebe hronerima, pa onda kad hoće da prilagode neki recept svojim potrebama oni ga prehronuju, pa im sve ima oznaku hrono. To ide do te mere da su se poznati proizvođači već uključili u priču pa prave kombinacije smrznutog povrća za hronere, hrono peciva, hrono pahuljice i slično. 

Nijedan drugi način ishrane nije doživeo tako nešto iako ih ima mnogo, veoma dobrih, kao što su LCHF, Paleo, Keto…

Nemam ništa protiv, al’ ne volim kad mi se nečim baš TOLIKO atakuje na mozak. Nekako mi je teško da poverujem u to čak i kad postoje dokazi da stvarno “radi”. Kao da osećam da mi tu nešto “smrdi” i samo čekam kad će neko od onih koji to propagiraju da “padne” i prizna da je sve samo propaganda i da je dobre pare zaradio na tome. Valjda sam to videla previše puta do sada, pa ni u šta više ne verujem potpuno.

Svako može da se hrani kako želi, ali ranije smo se delili na mesojede i vegetarijance. Sad nas ima milion vrsta. Ona misao: “Mi smo ono što jedemo” (izvinjavam se, ali ne sećam se ko je rekao), nekako je previše počela da nas određuje.

Valjda smo pre svega ljudi, pa onda sve ostalo. Valjda nas malo više određuju naše misli, naša dela, naša osećanja. Hrana je gorivo, koje treba da bude što zdravije, jer ne možete u dobar auto da sipate loše gorivo i da očekujete da ide 300 na sat. Ali opet, hrana ne sme da nas baš TOLIKO opterećuje i određuje.

Ne znam, ali zaista mi ne prija tolika propaganda svega toga. Da, svaki od tih načina ishrane daje neke rezultate, ali sigurno nije primenjiv na svakoga. Nekako mi je to kao ono kad u nekim novinama pročitate horskop i sad, svima nama u određenom znaku dešavaće se iste stvari. Aha, nije – nego! Čista glupost koju pročitam razbibrige radi i dve sekunde kasnije nemam pojma šta sam pročitala.

Ali opet su me misli odvele predaleko, a htela sam da napišem nekoliko reči o kelerabi. Pa da se vratimo na ovo povrće koje mnogi zaobilaze na pijaci jer ne znaju šta bi s njom. Nisam je ni ja spremala nešto mnogo puta u životu, ali kad tako naletim na svežu i lepu, skoro uvek je kupim.

Obično je upotrebim u čorbici od povrća ili je izrendam pa napravim salatu, nešto kao što pravim od kupusa, jer i jeste iz porodice kupusnjača. Kao i ostalo povrće iz ove porodice i ona ima mnogo vode, malo kalorija a mnogo vlakana i hranljivih materija.

Odlična je za organe za varenje baš zbog količine vlakana koju sadrži, a zbog količine kalijuma, odlična je za nerve i mišiće, za poboljšanje rada srca. Pomaže u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanog udara, jača kosti, a dobra je i za vid. 

Dobar je izvor vitamina A, C, E i B grupe a što se minerala tiče, sadrži kalcijum, kalijum, mangan, fosfor, gvožđe, bakar i još mnogo toga. U svakom slučaju, keleraba je jedno izuzetno zdravo povrće koje pre svega podiže imunitet, a to nam uvek treba.

Zato, ako je vidite na pijaci, nemojte je zaobići kao što inače radite, kupite je i probajte da od nje napravite bilo šta. Stavite je u neku čorbicu, ispecite je isto kao što pečete krompir, izrendajte i napravite salatu ili probajte ove moje krokete koji su se nama baš dopali.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2-4 osobe): 2 kelerabe srednje veličine, 1 manja glavica crnog luka, 2 jaja, 2 kašike parmezana, 2 kašike prezli, 5 kašika brašna, so, biber, čili, peršunov list, bosiljak, 3-4 kašike ulja za prženje.

Kao što već rekoh, keleraba je puna vode, pa bi je trebalo malo iscediti, kao što cedimo tikvice. Zato sam je oljuštila, izrendala, pa stavila u čistu krpu, umotala i dobro iscedila.

Crni luk sam oljuštila i sitno iseckala.

U veću činiju sam prvo razbila jaja i malo ih umutila, onda dodala kelerabu i luk, parmezan i začine, pa onda polako dodavala prezle i brašno i mešala da se napravi fina homogena masa.

Tiganj sam stavila na ringlu da se zagreje, pa sipala malo ulja, tek da pokrije dno, a onda smanjila temperaturu, pa kašikom zahvatala po malo smese za krokete i pržila ih sa obe strane dok nisu lepo porumeneli.

Pržene sam ocedila od viška ulja na na kuhinjskom ubrusu, pa slagala u činiju za služenje. Poslužila sam ih sa prelivom od 1 kašike majoneza, 1 kašike senfa i pola čaše domaćeg kefira (može i jogurt) sa malo peršuna. Vi napravite preliv kakav volite, nama se ovo savršeno složilo.

Uz malo salate, bio je to jedan fin, lagani ručak, mada mogu da se posluže i kao prilog uz nešto drugo. U svakom slučaju, nama su se dopali, a nadam se da će i vama.

Prijatno! 🙂

#kroketi #toplapredjela #keleraba #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *