Crvenkapine tajne i saveti iz kuhinje

Kulinarske tajne: Čuvanje svežeg voća i povrća

Ranije sam i ja, kao i većina drugih ljudi sveže voće i povrće čuvala u frižideru. Više to ne radim i primetila sam veliku razliku.
Prvo, više ne kupujem velike količine, nego onoliko koliko mi treba za dan, dva, eventualno tri dana. Toliko može da izdrži van frižidera, a ukus je mnooogo bolji. A ono što vidim da će se pokvariti, zamrznem.

Voće koje još uvek nije zrelo, uvijem u papir, svaku voćku posebno pa sačekam nekoliko dana. Ovo mi se najčešće dešava sa avokadom, jer ga mnogo volim, pa ga kupim i zelenog, a onda još nije dobar za namaze i sosove, tako da ga umotam i ostavim da sazri, pa posle nekoliko dana upotrebim.

Banane odmah razdvojim, jer ako su u grozdu, kad jedna propadne, propašće sve vrlo brzo. Ako nemam nameru da ih koristim a vidim da će se pokvariti budu li stajale još koji dan, oljuštim ih, isečem na kolutove, stavim u kesice za zamrzivač i zamrznen. Tako zamrznute su odlične za ona fina pića iz blendera, razne sokiće i smutije, a od zamrznutih banana, samo od njih, može da se napravi i sladoled, jer kad ih tako zamrznute sameljete, pa još ako im dodate i neko drugo voće, one već same po sebi postaju sladoled i to najzdraviji mogući, bez šećera i bez ikakvih drugih dodataka. Mogu da se upotrebe i za kolače, i za jutarnje kašice i slične stvari.

I ne samo banane, i ostalo voće uglavnom dobro trpi zamrzavanje, mada je neko tvrđe možda bolje prvo blanširati, ocediti, ohladiti pa onda staviti u zamrzivač. To recimo radim sa nekim tvrđim kruškama, dunjama i sličnim voćem. U tom slučaju, kad mi zatrebaju, za svega nekoliko minuta mogu da napravim kompot, jer ih samo prokuvam i začinim, a ako mi trebaju za kolače, prokuvam ih, ocedim i koristim kako recept nalaže.

Zelen uglavnom kupujem na veze, čak i kad mi treba sasvim malo, tipa jedna šargarepica i jedan koren peršuna za supu za jedan obrok. Uvek očistim celu vezu, pa iseckam i stavim u zamrzivač. Ako je povrće krpuno, najčešće isečem na kružiće pa ostavim za ćušpajz, a ako je sitnije na kockice pa upotrebim za supu, čorbu ili bilo kakvo varivo. U te kesice spakujem i po malo lišća, seckanog đumbira ili nekog drugog povrća koje mi se tog momenta zateklo a preostalo od nečeg drugog, tako da imam već pripremljeno skoro sve što mi treba za supu. I onda, kad nemam vremena, izručim kesicu u šerpu, dolijem vodu, stavim da prokuva, dodam kocku za supu i malo rezanaca i za tren oka imam nešto fino i toplo na stolu.

Isto tako, kad mi preostane i nekog drugog povrća (karfiola, brokolija, kelja…) oprano i isečeno stavim u kesice, zamrznem i sačuvam u zamrzivaču, pa kad nemam vremena, za kratko vreme napravim nešto kao što je fritata ili omlet. Naravno, može i za čorbe, variva ili bareno kao prilog.

Očišćene orašaste plodove, ako ih imam malo više pa ne mogu brzo da ih upotrebim, čuvam u zamrzivaču, a onda, kad mi zatrebaju, sipam u suv tiganj i malo ih zagrejem na srednjoj temperaturi da bi se prosušili, pa tek onda meljem ili seckam, kako mi kad treba. Jednom to nisam uradila, nego sam ih direktno iz zamrzivača stavila u blender, pa dobila nešto kao čorbicu. 😀 Od tada ih stalno sušim i sve je u redu.

Svežu papriku, kad je imam više nego što možemo da pojedemo za dan ili dva,  jer je čuvam na sobnoj temeperaturi, operem, očistim, isečem na kockice, podelim u kesice za zamrzivač i zamrznem. To radim i pred kraj leta, u vreme kad se stavlja zimnica i onda još dugo imam za razna brza jela, jer te zamrznute kockice mogu da ubacim u tiganj i napravim omlet, mogu da stavim u testo za proju ili nešto slično, a mogu i da ubacim u neku čorbu ili varivo.

Cveklu, ako je imam više nego što mi treba, čuvam na sobnoj temperaturi, a kad je spremam, da ne bih završila sa “crvenim rukavicama” na rukama, premažem dlanove uljem. Kuvana cvekla se isto tako dobro zamrzava i može da se sačuva za dodavanje u čorbe i variva.

Kelerabu, celer i ostalo tvrđe povrće isto tako čuvam dok mogu na sobnoj temperaturi, a onda očistim i zamrznem. Odlični su za brza variva, krem čorbe ili priloge kao što je pire.

Od moje drage Kalimerčice čula odličan recept za čišćenje mladog krompira. Citiraću je: “Staviš krompiriće u najlon kesu, dodaš malo soli i trljaš preko kese svaki krompirić. Uradiš bukvalno piling. 90% krompirića se očisti, mali deo je potrebno “doraditi”. A može isto to ali sa šerpom. Staviš krompiriće i so, poklopiš i šerpu protreseš u svim mogućim pravcima. Dočistiš to što se nije skinulo. Naravno, koristiš krupnu morsku so, oko pola šake.”

Citruse čuvam na sobnoj temperaturi, ali ih čim ih donesem s pijace, potopim u vodu u koju dodam jednu kašiku sode bikarbone. Soda ih malo očisti od sve one hemije kojom ih prskaju i premazuju da ostanu sveži dok ne stignu do nas. Kad ih tako očistim, mogu da koristim i koricu, koja daje fantastičnu aromu gde god da je stavim, jer one rupice koje se vide kad pogledate koru limuna ili pomorandže u stvari su male ampule eteričnog ulja, pa im je zato aroma tako jaka. A kada ih ne upotrebim u roku od nekoliko dana, isečem ih na četvrtine pa zamrznem. U tom slučaju, mogu da ih izrendam pa stavim u neko jelo ili kolače, ili stavim u blender pa na brzinu napravim sok.

Ima još mnogo toga, ali ja trenutno ne mogu da se setim, pa ću kako se budem prisećala dopisivati… 🙂

 

#kulinarsketajne #čuvanjevoćaipovrća #sveževoćeipovrće

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *