Ove lukave lazanje, tj. lazanje sa lukom najviše vole moji najmiliji, posebno moj dragi sestrić Nikola. Kad ih je prvi put probao kod mene, odmah je ispričao svojoj mami (a mojoj seki), pa mi je ona tražila recept. Dala sam joj, i nekoliko dana kasnije, spremila ih je i ona. Probao je, a onda prokomentarisao: “Jesu, dobre su i tvoje, ali tetkine su bile bolje.” Baraba jedna!
U suštini, to su vrlo jednostavne lazanje sa više različitih vrsta luka. Ima i crnog, i crvenog, i belog i praziluka. Zbog toga su sočne ali nisu prejake. One koje svi najčešće prave, koje su kombinacija bolonjeze i bešamel sosa, ja ne pravim skoro nikada. Prejake su nam, pa ako napravim punu meru, jedemo ih danima. A ove su baš kako treba. Nećete ni primetiti da nema mesa, korice su fino natopljene, sočne i lagane.
Recept sam videla u emisiji hrvatske TV kuvarice Ane Ugarković, ali ga se nisam mnogo držala, napravila sam neku svoju verziju koja još nikada nije omanula. Svi koji su ih do sada probali, bili su oduševljeni. Kad malo bolje razmislim, i jesu lukave, jer je vrlo lepo zamaskirano to što u njima nema mesa.
Uostalom, evo recepta, pa možete da probate i sami:
Potreban materijal: 2 veće glavice crvenog luka, 1 glavica crnog luka, 2 struka praziluka, 3 kašike ulja, 1/2l gustog paradajza, 50 gr putera, 1/2l mleka, 3 kašike brašna, so, biber, malo rendanog muskatnog oraščića, origano, bosiljak, 1 kašika šećera, 1 pakovanje kora za lazanje, 200 gr rendanog sira edamera, 30 gr parmezana.
Prvo sam sve pripremila, očistila i oprala praziluk, pa ga isekla po dužini na pola, a onda na tanke režnjeve. Crveni i crni luk sam očistila pa isekla na tanke polumesece. U dubolji tiganj, sipala sam ulje, dodala sav luk, pa ga prvo kratko propržila, a onda dodala začine (so, biber, šećer, po malo origana i bosiljka, pa smanjila temperaturu na umerenu i ostavila ga da se dinsta još nekih 15-tak minuta. Pred kraj sam dodala i paradajz, a onda isključila ringlu i ostavila sos da se ukuva i zgusne.
Očistila sam i sitno iseckala beli luk. Ubacila sam puter u šerpu, pa stavila na ringlu da se otopi. Onda sam dodala beli luk, pa ga kratko propržila tek da zamiriše, a zatim dodala brašno, propržila i njega, pa zalila mlekom i smanjila temperaturu. Začinila sam sos solju, biberom i muskatnim oraščićem, pa uz neprestano mešanje žicom kuvala dok se nije zgusnuo i postao kremast.
Izrendala sam sir, pa pripremila staklenu činiju u kojoj obično pečem lazanje. Uključila sam rernu da se zagreje na 200C, pa krenula da ređam.
Pošto su moje korice bile sirove, nisam morala da ih barim jer su mekane i ovako. Ako ste kupili one suve ne mari, ima dosta sosa pa mislim da nećete morati da ih prvo kuvate, ali će im možda biti potrebno malo više vremena.
Na dno posude sam sipala malo crvenog sosa i rasporedila ga lepo da svuda ima. Zatim sam poređala red kora, pa opet zalila crvenim sosom i posula sa malo rendanog edamera. Onda sam ponovo poređala red kora, pa zalila belim sosom i posula rendanim sirom.
Ponovila sam postupak još jednom, kore-crveni sos-sir, kore-beli sos-sir i tako potrošila sav materijal, posula parmezanom, origanom i bosiljkom, pa stavila u rernu da se peče. Bilo im je potrebno oko 40 minuta da se ispeku i fino porumene, a onda sam ih izvadila i ostavila 15-tak minuta da se prohlade.
Sekla sam lazanje na veće kocke, pa služila uz salatu od svežeg kupusa i bile su zaista divne. Ukusne, mekane i sočne, baš kako i treba.
Probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂
#crvenkapinakujna #lazanje #lazanjesalukom #lazanjebezmesa #sočnelazanje
