Testenine, lazanje, rizota

Moja brza, morska pasta

Ovih dana mi svi traže nove ideje za posna jela, pa da im izađem u susret i napišem još nešto iako sama ne postim, postiću ovih nekoliko dana pred kraj, kao i svi ostali. Jednostavno, nisu me tako naučili. Do 21-ve godine nisam bila ni krštena, tako da nemam navike koje imaju oni koji su u tome malo duže.

Mada, zbog toga nemam osećaj da sam manji vernik. Naprotiv, znam mnogo njih koji su “vernici” samo onda kad treba da kažu “danas je praznik, ne radi se”. Poste i manje od mene i još imaju obraza da odu da se pričeste. Lažu dok zinu, sujeta im je k’o kuća, mrze svoje bližnje, ne umeju ni da se prekrste valjano, a o molitvama i da ne pričamo.

Ja radim uvek, nevezano za praznik. Ne idem u crkvu tako često, jer tu naviku nikad nisam uspela da steknem, ali mi dan nikada ne počinje i ne završava se bez molitve. Jednostavno, niko ne mora da zna kada to radim i gde, jer se ne molim ni zbog koga, već zbog sebe. To je moja lična stvar, moj lični odnos sa Svevišnjim, za koji mi ne treba ni posrednik ni publika.

Otkad znam za sebe, dok sam bila dete, tata je bio protiv bilo čega u vezi sa religijom. Bila sam mala, kad sam sa babom svratila u crkvu. Ništa posebno se nije dogodilo, prekrstile smo se i upalile sveće. Ja sam kod kuće ispričala da sam sa babom bila u crkvi i da smo se krstile, ne shvatajući šta to uopšte znači jer imala sam možda neke 3 godine. Tata je nadigao dževu misleći da me je baba krišom krstila, jedva su ga smirili. A ni on nije bio kriv za to. Njegov otac mu je usadio skoro mržnju prema svemu što ima veze sa religijom i ceo život je omalovažavao sve što je s tim imalo veze, tako da mislim da je pravo čudo da sam i ovakva. Toliko o tome.

Tokom posta, trudila sam se da postavljam i posne recepte ili da kao napomenu dam i varijantu za one koji poste, ako je sa nekim jelom to moguće izvesti. Za jela kod kojih nije, žao mi je, ali ostaće takva, tu ne mogu ništa da učinim.

A za danas sam odabrala moju brzu morsku pastu, divno posno jelo. Manje-više, svi je spremamo na ovaj ili onaj način. Koliko znam, najviše ljudi je sprema sa tunjevinom iz konzerve. Zato će i moja biti baš ta brza, sa konzerviranom ribom i školjkama. I stvarno se brzo sprema, otprilike prođe nekih 15-tak minuta od momenta kad uđem u kuhinju i sve sastojke izvadim na sto, do momenta kad serviram i viknem “ručaaak”! 🙂

Svojevremeno sam od jedne od bivših koleginica iz redakcije u kojoj sam radila čula da je ona pravi tako što kupi gotov sos od paradajza (iz kesice), spremi ga po uputstvu (čini mi se da se to samo pomeša sa vrućom vodom), obari makarone, pomeša sa tim i preko poslaže komade tunjevine. Bljak, fuj, užaaas! To ne bih uradila ni mrtva.

Najviše volim kad leti mogu sama da oljuštim i sameljem svež paradajz, pa napravim pravi sos, ali paradajz koji sada možemo da nađemo u prodaji nema ni miris ni ukus, tako da mi ne pada na pamet da ga kupujem. Umesto njega koristim paradajz-pastu (ili pire) iz tegle. Uzmem nekoliko kašika, razblažim ga sa malo vode i umutim, i bude sasvim pristojno.

Paste su inače jela koja kuvam kad nemam mnogo ideja i kad nemam skoro nimalo vremena, jer eto, za 15 minuta, ja na sto stavim nešto što se puši i što fenomenalno miriše, a pritom je i mnogo zdravije od bilo kakve brze hrane. Za mene je to brza hrana, mada ima žena koje bi od toga napravile dramu, kao da su se ubile od celodnevnog kuvanja.

Pa da pređemo na recept. Znači, ova današnja može da se pravi i samo sa tunjevinom, ali ja više volim ovu drugu varijantu, sa konzerviranom skušom i dagnjama. Naši veliki lanci supermarketa uvoze te neke konzervirane morske plodove iz Španije. Probala sam dagnje, lignje i hobotnice, i naravno, ne može da priđe svežem, ali za ove brze varijante su sasvim u redu. Čak sam i picu pravila sa njima i nije bila loša. Probajte. 😉

Evo recepta:

Potreban materijal za 2 osobe: 180-200 gr testenine (koristila sam integralne penne), 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 1 kašika brašna, 3 kašike paradajz-pirea, 1 konzerva skuše, 1 konzerva dagnji (ili, kao što već rekoh, tunjevine ili sardina, šta više volite), so, biber, bosiljak, 2-3 kašike ulja (kod mene je to maslinovo).

Prvo sipam vodu u električni bokal i stavim da prokuva, a onda uključim ringlu i na nju stavim šerpu u kojoj će se kuvati testenina. Kad voda prokuva, sipam je u šerpu i dodam dobar prstohvat morske soli. Pošto voda već uveliko ključa, dodam i testeninu i kuvam je nekih 7-8 minuta dok ne omekša ali ostane “al dente”.

Za to vreme, stavim tiganj da se greje na drugoj ringli, sipam 2-3 kašike ulja, pa kad se zagreje dodam iseckan crni luk i lepo ga ispržim. Onda dodam malo bibera, iseckan beli luk, i čim beli počne da miriše dodam kašiku brašna, pa paradajz-pire razmućen u šolji sa oko 1,5 dl vode.

Sklonim sa vatre jer to sad već ključa, pa prska okolo, pa malo mešam dok se sos ne zgusne, jer on u vrelom tiganju nastavi da se kuva. Dodam sadržaj iz obe konzerve (skušu ocedim, dagnje ne jer su u nekom paradajz sosu), pa izgnječim skušu i izmešam sve dobro.

Za to vreme, testenina je već kuvana, pa je ocedim i sipam u tiganj, direktno u sos. Sve dobro izmešam i odmah poslužim jer, kako Italijani kažu, “pasta nikoga ne čeka”.

Za one koji poste, to je to, ko ne posti, može da doda u tanjir malo parmezana. Ja danas nisam i bilo je odlično i ovako, posuto sa malo vlašca.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#morskapasta #mojabrzamorskapasta #pastasaribomiškoljkama #posnapasta #posno #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *