Recept za ove odlične mrvice, ili u originalu, na španskom jeziku „migas“, videla sam u emisiji sjajnog britanskog TV kuvara Rika Stajna. Volim ovog čiku, za koga obično kažem da je kulturnija verzija Tonija Bordejna, s obzirom da nikad ne govori samo i isključivo o hrani, već provuče i priče o književnosti, slikarstvu, muzici, a pritom me veoma podseća na mog pokojnog tatu. Zato ga sa zadovoljstvom gledam kako putuje svetom i predstavlja jela koja tamo proba.
Ima nečeg u tome. I ja volim, gde god da putujem, da probam neka od jela domaće kuhinje, a volim i da obiđem muzeje, galerije, knjižare, arheološka nalazišta, i sve što spada u kulturne spomenike. Zato sam se ovog leta, kad smo moj dragi i ja, u toku letovanja u Leptokariji, otišli na jedno pre podne u Nei Pori, začudila šta to ljude privlači da idu tamo?! Osim ogromne peščane plaže koja je, za naše pojmove, loše organizovana, vode pune trave, restorana i hotela, tamo nema ničeg zanimljivog. Ali, ukusi su različiti, o njima ne treba raspravljati, zar ne? Da se vratim na ove divne mrvice.
Poreklo ovog jela
Jelo pod nazivom „migas“ postoji već vekovima, ali je njegovo poreklo još uvek misterija. Neki kažu da je nastalo u Španiji, dok drugi veruju da su za njega zaslužni Meksikanci. Bilo kako bilo, popularno je u svim zemljama u kojima se govori španski jezik, i služi se najčešće kao doručak, ili prilog.
Obično se pravi od jaja, mrvica hleba ili tortilja (eto zbog čega se tako zove) i sira, ali se mogu dodati i drugi sastojci, praktično, oni koji su vam se zatekli u kući; povrće, meso, kobasice, više vrsta sireva, pasulj, itd. I naravno, može da se služi sa nekim sosom (salsa), mada ja to nisam uradila, i bez sosa, sasvim je dobro.
Uteha iz tiganja
Upravo tako. Ovo jelo spada u tzv. „hranu za utehu“, a pošto znate da volim da poredim ovakva jela, ovo je španski, ili hispano, odgovor na engleski omlet, italijansku fritatu, ili ono što je kod nas na jugu poznato kao „prženo“. Svako tu ima neku svoju verziju, ali sve je to ono, kao kod Vuka Karadžića – opet to, samo malo drukčije, jer svako ubacuje svoje sastojke.
Kao i mnoga jela iz tzv. kuhinje siromaha (Italijani je zovu „cucina povera“), pretpostavljam da je i ovo nastalo tako što je neka sirota ženica pokušala da nahrani punu kuću čeljadi sa svega nekoliko jaja. A sirotinje svuda ima, i mislim da se niko ne hrani maštovitije. To sam primetila i kod sebe, najmaštovitija jela sam uvek kuvala tek kad kroz novčanik počne da mi duva promaja.
Inače, po načinu pripreme, ovo jelo podseća na špansku tortilju, ali je ipak drukčije. A u Hispano svetu, jela sa tortiljama ima na hiljade. U svakom slučaju, ovo jelo je odlično kad nemate neku naročitu ideju, a u frižideru imate od svega po malo. Nama se dopalo, a nadam se da će i vama, ako se odlučite da mu date šansu. I mislim da je sada vreme da pređemo na recept…
Potreban materijal (za 2 osobe): 2 velike ili 3 male kupovne tortilje (kukuruzne, ili kakve imate), ½ glavice crnog luka (srednje veličine), 1 šaka sušenog paradajza (opciono), 4 veća jaja, 3 kašike maslinovog ulja, 30-gr rendanog parmezana (ili nekog drugog, topivog sira), nekoliko maslina, so, biber, malo ljute mlevene paprike (ako ne volite ljuto, može i slatka).
Prvo sam sve pripremila. Tortilje sam poređala na gomilu, pa isekla na kvadratiće otprilike 1.5 cm. Luk sam oljuštila i iseckala sitno. Sušeni paradajz nisam morala da seckam pošto je moj bio onaj sitan, čeri. Jaja sam polupala u činiju, dodala začine, umutila žicom, i to je bilo to.
U tiganj srednje veličine, sipala sam jednu kašiku maslinovog ulja, pa ubacila mrvice tortilja, i propržila ih da postanu hrskave, a onda izvadila na tanjir obložen kuhinjskim ubrusom, da se suvišno ulje ocedi.
Zatim sam u tiganj dodala ostatak ulja, pa ubacila prvo luk i propržila ga da se zacakli, i počne da se karamelizuje na krajevima. Smanjila sam temperaturu na srednju, pa ubacila sušeni paradajz, pržene mrvice tortilja, i sve dobro izmešala, a onda zalila jajima, promešala, posula sirom, oceđenim maslinama, i poklopila tiganj poklopcem. Ako nemate poklopac, i papir za pečenje će sasvim lepo odraditi posao, samo ga stavite preko tiganja.
Ostavila sam mrvice da se do kraja ispeku, za šta je dovoljno oko 5 minuta. Gotove sam prebacila na tanjir za služenje, sekla na trouglastu parčad i služila uz jogurt i kiselo mleko.
Bilo je, zaista, više nego dobro. U ovo jelo definitivno može da se doda sve što volite. Ja ću sledeći put dodati malo seckane sveže paprike, možda i neku slaninicu ili pečenicu, jer je pogodno da se eskperimentiše, i uvek bude drugog ukusa. Nama je prijalo, a nadam se da će i vama.
Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!
Voli vas vaša Crvenkapica
