Muzika

Muzičko putovanje Kubom

Kuba je predivna ostrvska država koja se nalazi u Karibima, a okružena je Atlantskim okeanom, Karipskim morem i Meksičkim zalivom. Glavni (i najveći) grad je Havana, a drugi po veličini je Santjago de Kuba. Ali tema ovog teksta je muzika, koja je njen neodvojivi deo, pa zato krenimo zajedno na ovo muzičko putovanje Kubom.

Za mnoge od nas, putovanje na Kubu je preskupo, tako da je možda i nikada nećemo posetiti, ali nas to ne sprečava da tamo odletimo na krilima muzike. A svako putovanje je ujedno i učenje o novim mestima, kulturama i običajima. Zato, vežite se, polećemo…

Šta je, za Kubance, muzika?

Ova ostrvska lepotica 50 godina je bila pod vlašću brutalnog diktatora Fidela Kastra, i za to vreme poprilično oronula, ali ono što je čini zanimljivom je njen prkosni narod. Jer, bez obzira na teške uslove života zbog izolovanosti od sveta, kubanskom krvlju teče muzika koja se čuje uvek i svuda. Jer Kuba je zemlja opipljivog ritma. Muzika i ples su srce i duša ovog ostrva. To je jedna skladna i energična mešavina španskih melodija, lirskih tradicija i dinamičnih afričkih ritmova.

Muzika dopire kroz prozor svake kuće, svakog lokala, svira se, peva i igra na ulici, sa muzikom se ustaje, sa muzikom se odlazi na spavanje, sa muzikom se živi 24 sata dnevno. Verovatno ih je upravo ona i održala, pomogla im da prežive i opstanu u najtežim vremenima koja su, nadamo se, za njima.

Doprinos koji je Kuba dala svetskoj muzičkoj sceni je raznolik, koliko i značajan. Afro-kubanski džez (poznat pod imenom cubop), mambo i salsa su najznačajniji žanrovi kubanske muzike. A da biste razumeli Kubu, treba prvo da razumete kubansku muziku i ples. Zato hajde da krenemo na putovanje.

Kratka istorija kubanske muzike

Ovo karipsko ostrvo uticalo je na razvoj više muzičkih žanrova u XIX i XX veku. Koreni većine kubanskih muzičkih oblika potiču iz kabildosa, društvenih klubova afričkih robova dovedenih na ostrvo. Kabildosi su pomogli da se afrička kulturna tradicija sačuva, čak i nakon što ih je Emancipacija 1886. godine naterala da se ujedine sa rimokatoličkom crkvom.

U isto vreme, razvijala se i Santerija, koja se ubrzo proširila širom Kube, Haitija i drugih ostrva arhipelaga. Santerija je uticala i na kubansku muziku, jer su perkusije bile sastavni deo ove religije. Svaka oriša, ili božanstvo, povezana je sa bojama, emocijama, rimokatoličkim svecima i bubnjarskim šablonima koji se nazivaju tokes. Do XX veka, elementi Santerije pojavili su se i u popularnim narodnim muzičkim oblicima.

Svoje glavne korene, kubanska muzika vuče iz Španije i zapadne Afrike, ali je vremenom došlo i do uticaja raznih drugih žanrova iz različitih zemalja. Među njima su najvažnije Francuska, SAD i Jamajka. A naravno, narodna kubanska muzika uticala je i na druge žanrove, i doprinela razvoju džeza i salse, ali i zapadnoafričkom afrobitu, španskom novom flamenku, kao i argentinskom tangu. Ali hajde da vidimo koji su osnovni stilovi i žanrovi koji se u kubanskoj muzici tako skladno prepliću.

Šta je danson (danzón)?

Danson je zvanična muzika i ples Kube nastala u drugoj polovini XIX veka. On nije važan samo kao koren muzike i plesa u kubanskoj kulturi, već je važna osnova za svetsku mzičku scenu uopšte. Izvodi se u paru, i to je formalni ples na muziku napisanu u 2/4 taktu. Danson je elegantni, tradicionalni ples, koji se u ono vreme smatrao suviše intimnim i skandaloznim za tadašnje visoko društvo.

A šta je trova?

Trova je važan deo temelja kubanske muzika i datira iz XIX veka, kada su lutajući muzičari zvani trovadores, putujući i stalno se seleći zarađivali za život pevanjem i sviranjem gitare. Nešto kao srednjovekovni trubaduri i truveri u Evropi, što se i po samom nazivu može zaključiti.

Možda najpoznatiji žanr trova muzike je kubanski bolero. Kao i njegov prethodnik, španski bolero, i kubanski je romantičan i nežan. Međutim, kubanski je ritmičniji, a i pevanje je češće, dok je španski pretežno instrumentalan.

A posle kubanske revolucije, pojavila se nova trova (nuevo trova). U ovom novom muzičkom stilu, koji je ostao popularan do 1970-ih, tekstovi su imali političku poruku.

Ah, ta rumba

Širom sveta poznata rumba predstavlja afričke uticaje u kubanskoj muzici i jedan je od najslavnijih oblika muzike i plesa koji dolazi sa Kube. Veoma je energična i emotivna, ali koristi i perkusionističke instrumente kao što su konga, klave, marakasi, strugalice i zvona. Ritam je tako zarazan, da ne možete da je slušate a da ne zaplešete.

Vremenom je na kubansku rumbu uticao i muzički stil son kubano, a uvedeni su i novi muzički instrumenti poput trube, klavira i kontrabasa. I da naglasimo, kubanska rumba nije isto što i američka rumba koja se igrala u balskim dvoranama, ali je inspirisala ovu veoma popularnu kategoriju balskih plesova, poput argentinskog tanga.

Afro-kubanski džez i kubop

Afro-kubanski i američki džez su oduvek imali jaku vezu. A bliske veze između džez muzičara iz Nju Orleansa i kubanskih muzičara dovele su do fascinantnog unakrsnog oprašivanja žanrova i uticaja.

Pravi afro-kubanski džez u njujorku se pojavio tek 1940-ih, za šta je u velikoj meri bio zaslužan bend pod nazivom „Machito and his Afro-Cubans“. Vremenom se ovaj žanr spojio sa bebop džezom, što je rezultiralo brzim i neobičnim stilom poznatim pod nazivom „cubop“. Decenijama su ovi afro-kubanski i kubop bendovi bili mnogo popularniji u SAD nego na samoj Kubi, pa se tek 1970-ih, džez vratio na kubansku muzičku scenu.

Mambo i ča-ča-ča

Reč mambo, na kikongo jeziku, znači „razgovor sa bogovima“. Kikongo je jezik centralnoafričkih robova koji su dovedeni na Kubu. A mambo je muzčko-plesni žanr koji se razvio na Kubi kasnih 1930-ih, kombinujući danson, sa tradicionalnim afričkim ritmovima.

1950-ih godina, mambo je stigao do Njujorka, i odjednom ga je bilo svuda. U novinama su se oglašavale škole plesa, muzički izdavači su izdavali ploče sa mambo muzikom, a čuvena njujorška plesna dvorana na Brodveju „Palladium Ballroom“, postala je Meka za poznate izvođače. Do 1954. godine, mambo manija se proširila i Evropom, dok je nova vrsta mambo plesa, pod imenom ča-ča-ča, osvajala Havanu.

Timba i salsa

Salsa je nastala u Njujorku 1970-ih, a sadržala je elemente mamba, ča-ča-ča, svinga, kao i mešavinu afro-karipskog i afro-kubanskog plesnog stila. Ali ikao je salsa kao ples nastala u Njujorku, niko po njoj nije poznatiji od samih Kubanaca.

Timba je izvedena iz istih korena kao i salsa, i može se opisati kao moderna, popularna, plesna muzika sa Kube. Ona je pod većim uticajem afro-kubanskih muzičkih žanrova, dok su na salsu više uticali son kubano i konhunto. Ipak, timba je posebno vezana za Havanu, pa ako otputujete tamo, nema šanse da je ne čujete jer je i danas veoma popularna.

“Buena Vista Social Club”

Zaista je nemoguće ispričati priču o kubanskoj muzici a ne pomenuti čuveni film “Buena Vista Social Club” iz 1996. godine, jedan od najboljih dokumentaraca svih vremena. Film je režirao sjajni Vim Venders, a govori o dolasku velikog kompozitora Raja Kudera na Kubu, u potrazi za muzičarima koji su nekada svirali u ovom ansamblu.

Većina njih je već uveliko bila u penziji, za neke od njih se već dugo nije čulo, ali kada su polako počeli da ih pronalaze i okupljaju, svi su živnuli. Ispostavilo se da su još uvek sposobni i da sviraju i da pevaju, pa su tako, posle okupljanja, pored filma snimili istoimeni album i održali nekoliko koncerata.

Tu je čitava plejada sjajnih muzičara, starijih i mlađih, kao što su Omara Portuondo, Ibrahim Ferer, Kompaj Segundo, Ruben Gonzales, Pio Lejva, Barbarito Tores, Elijades Očoa, Manuel Puntiljita, i mnogi drugi.

Kompaj Segungo, bio je najstariji u ekipi, ali sasvim poseban tip. Ni ostali ne zaostaju za njim. Fantastični Ibrahim Ferer, za koga je Raj Kuder rekao da je “kubanski Net King Kol”. Omara Portuondo koja je pevala sa lakoćom poput Sezarije Evore. Ruben Gonzales, čiji su starački prsti i dalje veoma virtuozno prebirali po klavijaturi. Pio Lejva koji je bio pravi šoumen, umeo je publiku da podigne na noge i podstakne da peva i igra zajedno sa bendom. Barbarito Tores čije je umeće sviranja laud-a, kubanske verzije laute, fascinatno.

Neverovatan bend, nazvan po klubu u kome su nastupali pod imenom “Buena Vista Social Club”, što u prevodu znači “Društveni klub vidikovac”. Raj Kuder je ovim filmom, koji je nastao po njegovoj ideji, kubanskoj muzici utro put ka tronu svetske muzike, jer godinama posle objavljivanja filma, čuveni hit “Chan, Chan” nije silazio sa prvih mesta svetskih top lista.

Kompaj Segundo

Kompaj Segundo jeste bio najstariji, ali vitalan, šarmantan i duhovit čikica. Tada je imao 93 godine, još uvek lepo pevao i zračio nekom sasvim posebnom energijom. Govorio je da ima petoro dece, i smeškajući se dodao da upravo radi na šestom. Kako je govorio, za njegovu dugovečnost zaslužne su cigare, cveće, rum, žene i muzika, i “ne postoji ništa na ovom svetu što se može uporediti sa jednom romantičnom večeri”. Pravi šarmer.

“Chan Chan” je napisao upravo on, u ono vreme veliki trubadur. Kako je sam rekao: “Nisam komponovao Chan Chan, sanjao sam ga. Ja sanjam o muzici. Ponekad se probudim sa melodijom u glavi i čujem instrumente veoma jasno. Pogledam sa balkona i ne vidim nikoga, ali čujem kao da upravo sviraju na ulici. Ne znam šta to može biti. Jednog dana sam se tako probudio i čuo te osećajne note, dao im tekst inspirisan pričom iz mog detinjstva “Huanica i Chan Chan”, i sada je možete čuti svuda”.

I baš tako, onog momenta kada su je za potrebe filma momci iz benda ponovo obradili i snimili, odjeknula je po celom svetu i mogla se čuti svuda. Jer kubanska muzika, žanra son u ovom slučaju, potpuno je zarazna i ne da vam da mirujete. Jednostavno, noge same od sebe počinju da igraju, a celo telo se pokreće u senzualnim ritmovima predivne Kube.

A ako ipak zalutate na Kubu

Ako ste te sreće da zalutate na Kubu, sasvim sigurno će vas osvojiti na prvi pogled. Predivna (nažalost oronula) arhitektura i stari automobili koji govore o nekim lepšim vremenima, najbolje cigare na svetu, fenomenalni kokteli koje možete da pijuckate dok uživate sedeći negde na obali sa pogledom na zalazak sunca, možda baš uz muziku benda “Buena Vista Social Club”.

A kako se vama dopalo ovo muzičko putovanje? Da li ste poželeli da zaista otputujete na Kubu? Podelite to sa nama u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović

Tekst prvobitno objavljen na: http://www.yuradiostanice.com/blog/muzicko-putovanje-kubom-21.html#

Please follow and like us:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *