Ne znam kako na vas utiču dešavanja oko nas poslednjih meseci, ali mene povremeno baš bacaju u neko teško raspoloženje koje varira od nezivesnosti, preko besa, do razočaranja i apatije, sa povremenim kratkim izlivima sreće, pa opet u krug. Takvo je vreme, daće Bog da ne potraje dugo…

A kad god se osećam tako “šućmurasto” – pravim kolače. Ovog puta, zdravu torticu od oraha i urmi.

Valjda to dođe s godinama, pa počneš malo više da razmišljaš o hrani koju jedeš. Doduše, kod mene je došlo još u dvadesetim, mada je tada bilo mnogo teže doći do pravih informacija. Danas smo svi izloženi višku informacija na bilo koju temu, pa možda baš zbog toga mnogo „lutamo“.

A hrana ne bi trebalo da bude nešto što tek tako “trpamo u sebe”. Za naše telo ona je gorivo i lek, pa joj zato i treba posvetiti više pažnje.

Da parafraziram svog instruktora joge koji kaže: “Gde bi nam kraj bio kad bismo osvestili svaki dah, i svaki zalogaj”. Baš tako. Kad bismo shvatili važnost svakog daha i svakog zalogaja, život bi nam bio mnogo smisleniji. Jer, bez disanja ne možemo (mada o njemu retko kada razmišljamo), a rad sa dahom je u stanju da učini mnogo toga čega većina nas nije svesna. Da nas oslobodi bola, visokog pritiska, stresa, da podstakne naš imunitet, i još mnogo toga. Dah leči, kao i hrana, a opet – koliko ste puta uhvatili sebe kako jedete ono što je za vas sasvim pogrešno, iz puke dosade? Da, svima nam se to dešava.

Lično se trudim da vežbam jogu tri puta nedeljno, ne pušim, pijem uglavnom vodu, limunadu bez šećera i biljni čaj, vrlo retko čašicu vina, a što se hrane tiče, trudim se da bude najzdravija koju sebi mogu da priuštim. Naravno, kao i svi, “zgrešim” ponekad, verovatno češće nego što bi trebalo ali – sve je to život. Toliko je toga ružnog oko nas da zaista nije dobro grditi sebe zbog povremenih „sagrešenja“.

Pre dva meseca prestala sam da pijem i kafu, i više me i ne privlači. Ono što je najlepše od svega, otkad je ne pijem, naspavala sam se. Konačno, posle više godina nesanice! Pritom, nikada ranije nisam ni pomislila da bi kafa mogla toliko da mi smeta.

I ne osećam da sam sebi nešto „uskratila“. Jednostavno, tako je. Mnogo sam toga morala da izbacim zbog raznih alergija i intolerancije na određene vrste hrane ali – i to je u redu. Mom telu to ne prija, pa neću da ga mučim.

Zato, od onoga što smem, stalno gledam da napravim nešto novo i drukčije, a takva je i današnja zdrava tortica od urmi i oraha. Vidim da danas ima sve više ljudi koji se hrane slično, a s obzirom da je posna (ili veganska), a zaista izuzetno ukusna, biće dobra za sve koji požele da je probaju.

Evo recepta:

Potreban materijal: 220 gr urmi, 320 ml biljnog mleka (koristila sam pirinčano), 4 kašike ulja (nekog neutralnog), 4 kašike tahinija (paste od mlevenog susama), 150 gr mlevenih ovsenih pahuljica, 1 prašak za pecivo, malo soli, 50 gr seckanih oraha, 2 kašičice cimeta; za dekoraciju: nekoliko lepih oraha; za preliv od čokolade: 100 gr čokolade, malo soli i 2 kašike ulja.

Prvo sam sve pripremila i odmerila. Ovsene pahuljice sam samlela u mlinu za kafu, prebacila u jednu činiju, pa u njih dodala sve suve sastojke: prašak za pecivo, cimet i orahe, dobro izmešala, i ostavila sa strane da mi bude pri ruci.

Urme sam očistila od koštica, stavila u jednu činiju, pa zalila zagrejanim mlekom i ostavila da odstoje 15-tak minuta, da dodatno omekšaju. Zatim sam ih, zajedno sa mlekom, stavila u kuhinjsku seckalicu i dobro samlela, pa prebacila u činiju za mućenje.

Dodala sam ulje i tahini, promešala, pa dodala suve sastojke i malo umutila viljuškom, da se sve lepo poveže.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180˚C, pa pripremila kalup za tortu sa kopčom za otvaranje. Na dno sam stavila papir za pečenje, a na njega stavila i zakopčala obruč. Odsekla sam viškove papira, pa obložila zidove obruča, a onda sipala testo, i ukrasila ga polovinama oraha.

Naravno, ako nemate kalup za tortu, možete da upotrebite bilo kakvu zgodnu posudu. Ono što je dobro kod ovog kalupa je što se tortica lako vadi iz njega, ali može bilo kakav pleh, veći tiganj sa metalnom drškom, ili tepsija, ništa ne smeta.

Kad se rerna zagrejala, stavila sam torticu da se peče oko 40 minuta.

Pre vađenja iz rerne, bocnula sam je čačkalicom da proverim da li je pečena. Izašla je iz testa čista, pa sam je izvadila, i ostavila da se potpuno ohladi.

Napravila sam preliv od čokolade tako što sam u manju šerpu sipala dve kašike ulja, dodala izlomljenu čokoladu i malo soli, i stavila da se otopi na srednjoj temperaturi.

Nisam htela da je prelijem potpuno, uzela sam kašiku i samo je isprskala ali, bilo je dosta čokolade, pa je skoro cela bila prelivena.

Ako se odlučite da probate recept, ukrasite je kako god želite. Možete i da je ispečete bez onih oraha koji su tu za ukras, pa onda prelijete čokoladom, pa tek onda poređate orahe. Verujem da će izgledati još lepše.

Kad se sasvim ohladila, skinula sam obruč i papir, pa je prebacila na tanjir za služenje, a onda stavila u frižider da se ohladi do kraja.

Sekla sam je na trouglastu parčad, kao i svaku tortu, i služila uz limunadu.

Divna je! Nije preslatka, ima finu teksturu i zanimljivu mešavinu ukusa. Ako volite ovakve, zdravije kolače, verujem da će vam se dopasti, posebno ako vam treba nešto posno.

Probajte, uživajte i neka vam je nazdravlje!

Voli vas vaša Crvenkapica