Crvenkapine priče

Bajloni Alibaba

Kao klinka od dvadesetak godinica, jedno leto sam provela radeći u Skadarliji u nekom kiosku. Krenem jedno jutro na Bajlonijevu pijacu da poručim nešto za radnju i vraćajući se kroz pijacu prođem pored tezgi sa polovnim knjigama…

Pogledam malo bolje, kad ono, na jednoj od improvizovanih tezgi blizu javnog toaleta stoji “Kulturino” izdanje istorije filozofije iz, ni manje ni više nego 1948. god. Doduše, samo prvi tom, ali pogledam ja knjigu, sasvim lepo očuvana, ništa od strana ne fali.

Ironija ili ne, ali eto gde nam je kultura, na pijaci, pored toaleta i ništa se, za sve ove godine, promenilo nije.

Pitam “tamnoputog” prodavca koliko traži za nju, i on mi reče neku cifru koja je recimo u vrednosti oko 100 dinara danas. O’ma krenem da vadim novčanik, a “tamnoputi” će: “Al’ imam još jednu, ‘oćeš i nju?”
“Naravno da ‘oću”, odgovaram ja i pitam ga koliko za obe, a on kaže: “Ma daj 150 dinara, pa nosi obe.”

Vadim ja pare i dajem mu, knjige pod mišku pa brzo bež’ uz Skadarsku da se ne predomisli ili da mu neko slučajno ne kaže koliko stvarno vrede. Da sam ih kupila u nekoj antikvarnici, gde i pripadaju, verovatno bi me odrali od para, a ovako dođoh u posed dve fenomenalne knjige malo mlađe od moje mame za stvarno smešne pare.
Al’ prodavcu dobro, ionako ih je dobio po “nabavnoj” ceni. A jel’ znate taj vic?

Prodavali Mika i Mileva tranzistor na pijaci. I sad, Miki se išlo u toalet pa je morao na brzinu da se snađe negde, a Mileva, dok ga nije bilo, počne da zvera okolo i zapriča se sa pijačnim komšijom. Neko iskoristi njenu nepažnju i ukrade joj tranzistor…

Sirota Mileva počne da bogorada: “Auuuuuu, kamen ti u usta! Zmije te izjele!” Znate već šta sve od njih može da se čuje.
Vraća se Mika, a ona čim ga spazi krene da viče: “Mikooo, ode tranzistor!”

Pita Mika: “A po koju cenu?”

“Po nabavnu”, odgovara Mileva i nastavlja da kune… 😀

E tako je i onaj kod koga sam ja kupila knjige verovatno negde nabavio iste “po nabavnu cenu”, tako da je mogao da mi ih da za “kol’ko dam”, jer em ih nije platio, em im ionako ne zna vrednost.

Zbog toga, taj deo pijace i danas obiđem kad god sam u prolazu. Našla sam tamo još neke knjige za kojima sam godinama tragala jer su davno rasprodate, a novih izdanja nije bilo.

A vi koji volite knjige, nemojte da vam bude teško. Zalutajte malo tamo, jer su naše pijace k’o Alibabina pećina, svašta može da se nađe i to po cenU malo višu od “nabavnu”.

 

#priče #crvenkapinakujna

 

Foto: Nebojša Mandić (Kurir)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *