Kad god pravim neku pitu, setim se svoje bake koja je istim povodom često citirala neku staru Romkinju koju je još kao devojčica poznavala, a čula koja je često govorila: „Da imam brašno, k’o što nemam maslo, pa da umesim pitu.“ 🙂
Ja danas nisam imala kore, a baš mi je nešto došlo da napravim gibanicu, i tako se setih se da u jednoj staroj svesci imam recept za gibanicu bez kora koju nisam pravila ko zna koliko dugo. Napravim je, sipam u činiju za pečenje, ali nešto mi se nije dopalo da je ostavim tako bledunjavu, kao nedovršenu. Pogledam policu sa začinima da vidim čime bih mogla da je ukrasim i pogled mi zapne za teglicu sa sušenim, seckanim vlašcem. Pospem je, stavim u rernu, i čim je počela da miriše, znala sam da nisam pogrešila, ispala je odlično. Divna, mekana i izuzetno ukusna, a pritom, savršeno jednostavna, ono što ja zovem „smuti-prospi“. 🙂
Evo recepta:
Potreban materijal: 4 jaja, 3 šoljice (one male za kafu) ulja, 6 šoljica oštrog brašna (stavila sam 2 šoljice integralnog + 4 finog belog), 1 prašak za pecivo i 1/2 kg belog sira.
Uključila sam rernu da se zagreje na 220C, pa čim se zagrejala, smanjila temperaturu na 180C. Dok se rerna grejala, umutila sam testo.
U dublju činiju sam prvo razbila jaja, pa ih malo umutila. Dodala sam ulje, brašno i prašak za pecivo, pa još malo mutila. Onda sam dodala sir, i umutila do kraja u jednu finu, gustu masu. Proverila sam koliko je sir slan, pa pošto je bio gotovo sasvim neslan, dodala 1 ravnu kašičicu soli.
Sipala sam u podmazan dublji pleh obložen papirom za pečenje, posula vlašcem, pa stavila u rernu i pekla oko pola sata na 180C, dok se nije lepo zarumenela i malo odvojila od ivica pleha. Za svaki slučaj, proverila sam i čačkalicom da li je pečena, pa izvadila i ostavila da se malo prohladi.
Poslužila sam je toplu, sečenu na velike kocke i sa domaćim kefirom, mada dobro ide kako uz sve kiselo-mlečne napitke, tako i uz sveže salatice.
Prijatno! 🙂
#gibanica #bezkora #gibanicabezkora