Već nekoliko dana gledam recept za ove grčke palačinke sa medom i orasima, u originalu “tiganites”, a po glavi mi se mota sećanje na neko testo koje mi je baka često spremala za doručak, a koje je zvala slično, “tiganjice”. Naime, ona je, kad zamesi testo za hleb, dok ono još raste, otkidala parčiće pa pravila kuglice, koje bi rastegla rukama i bacila na tiganj, da se isprže. Pretpostavljam da su tako i dobile ime, jer se prže u tiganju. Praktično, to su bile lepinje iz tiganja.
Danas sam, istražujući istoriju recepta, prvo pogledala kako se na grčkom jeziku kaže tiganj. I, kao što sam i pretpostavila, piše se τηγάνι, a čita “tigáni”, što znači da je to-to. Pa dobro, i logično je da je tako. Ali ono što mi je bilo posebno zanimljivo bilo je to da je prvi pisani trag o ovom receptu nađen u knjizi “De alimentorum facultatibus”, u prevodu – “O svojstvima namirnica”, slavnog grčkog lekara i filozofa Galena.
Još od Galenovog vremena, a smatra se da je najviše njegovih dela nastalo između 207. i 216. godine nove ere, koja je i godina njegove smrti. Elem, ovaj jednostavni recept, bio manje-više isti kao i danas, neka vrsta beskvasnih palačinki. Ali se danas u nekim krajevima dodaje kvasac, u nekim mleko, u nekim jogurt, itd. Sve u svemu, to su fine palačinkice koje mogu da budu i prilično zdrave, a pogodne su za sve, pa tako i za one koje poste i vegane.
Ja sam ih pekla bez masnoće, na nelepivom tiganju, tako da su bile lagane, mekane i vazdušaste. I bez obzira što u njima ima kvasca, od momenta kad umutite testo, pa do momenta kad ih iznesete na sto, potrebno je oko 45 minuta, što je odlično. Prava stvar za doručak, kad ne radite pre podne i ne morate da žurite. U suštini, i kod Grka se one služe upravo za doručak.
Zato hajde da zamutimo testo…
Potreban materijal (za 2-4 osobe): 2 šolje (one od 1.8 dl) brašna, 1 kašičica suvog kvasca, 1/2 kašičice soli, 1 kašičica šećera, 2 šolje mlake vode; za služenje: 1/2 šolje tečnog meda i 100 gr oraha; ako nemate tiganj sa nelepivom površinom, trebaće vam i malo ulja za prženje.
U posudu za mućenje, sipala sam prvo kvasac, dodala toplu vodu, pa viljuškom umutila da se kvasac potpuno otopi. Zatim sam dodala brašno, so i šećer, pa sve dobro umutila da ne bude grudvica, a onda činiju pokrila folijom i ostavila na toplom mestu oko 20 minuta, da kvasac počne da radi.
Za to vreme sam izlomila orahe i pripremila sve što mi je potrebno za prženje.
Posle 20-tak minuta, skinula sam foliju i pogledala testo. Po njemu su počeli da se pojavljuju mehurići, što je znak da je kvasac počeo da radi.
Zagrejala sam tiganj na temperaturu malo manju od najjače, i pošto je moj sa nelepivom površinom, nisam morala da ga podmazujem. Ako nemate takav, podmažite ga malo, da vam se testo ne bi zalepilo.
Malom kutlačom sam sipala po malo testa i pekla po tri palačinkice u isto vreme. Otprilike, svaka od njih sadrži jedno 2-3 supene kašike testa. Pekla sam ih sa obe strane tek da malo porumene, a onda vadila na upijajuću hartiju jer, bez obzira što su pečene bez ulja, kada ih stavite na tanjir, može se desiti da se odozdo malo “oznoje”, što će ih učiniti gnjecavim.
Pečene palačinke sam služila odmah, dok su još tople, prelivene sa malo meda i posute orasima.
S obzirom da su neutralnog ukusa, mogu da se služe i slatke i slane, kao i bilo koje druge palačinke. Ali ova kombinacija, sa medom i orasima, je zaista odlična.
Nama su izuzetno prijale, a verujem da će i vama.
Zato, probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂
