Imam se onesvestio (İmam bayıldı) je jedno fenomenalno jelo, pogodno za sve, pa i za vegetarijance i vegane (ako puter zamene uljem i izbace sir). U stvari, odlično za sve koji vole patlidžan i vrlo prilagodljivo.
Tražeći građu za priču o ovom jelu došla sam do zaključka da se varijacijama na temu ne zna broja, bilo što se tiče recepta ili verzija priče o sirotom imamu koji je baldisao i zaslužio da u istu uđe. Uz to, ne samo što ima toliko verzija, nego se oko ovog jela malo svađaju Grci i Turci. Nije ni čudo, kad se:
“Kao Grci i Turci,
volimo se mi”… 🙂
Ovo je stih iz “Ljubavne pesme” moje omiljene grupe “Galija”, koja umalo da bude izbačena sa albuma zbog neprikladnog sadržaja. Naime, u ono vreme nije mogao svako da snimi i izda šta hoće, sve je moralo da prođe strogu kontrolu čika Stanka Terzića, a posle i čika Marjana Karana koji ih je izbacio sa sve singlom s radija, jer tako nešto nije moglo da ide u program. Zbog toga su neke pesme, kao i ova, dobile prigodne nazive pa uspele da u “galijaškom” stilu preveslaju stroge cenzure tadašnjih urednika. Svaka čast za ideju, momci! 🙂
Ali da se vratim na priču o imamu, jer o “Galiji” mogu da pričam danima i da se ne umorim a i ne istrošim sve priče koje znam i koje sam, za sve ove godine koliko ih pratim, doživela i čula. Znači, što se ovog recepta tiče, ne zna se ni da li je turski ili grčki (ja navijam za Tursku u ovom slučaju jer je i sam naziv na njihovom jeziku, a i patlidžan im je jedna od osnovnih namirnica), ni sam recept (jer u nekim ima više u nekim manje sastojaka), a ne zna se ni tačna priča, jer po onoj koju sam već ispričala, imam se onesvestio kad je čuo koliko je žena putera potrošila spremajući mu to jelo četiri dana za redom.
Druga verzija koju znam još od pre nje je da je imam sam spremao jelo, pa kad je video koliko patlidžan pije ulja (on je koristio ulje), rekao je da će pući od muke i onesvestio se.
A onog dana kad sam ga prvi put pomenula, javila mi se i moja draga Kalimerčica, pa mi dala svoju verziju priče i recepta, i po verziji koju je ona našla kaže: “Ovo jelo je dobilo naziv po turskoj reči “baildisati” što znaci malaksati, jer kad ga se najedemo – baildišemo.”
I tako ja njega juče spremim, stavim na sto i kažem dragom: “‘Ajde da vidimo zašto se siroti imam zanesvestio.” On me pogleda u čudu, nije mu jasno o čemu pričam, i ja počnem da prepričavam sve ovo što sam vama napisala, dok je on za to vreme jeo i klimao glavom. I znate šta je na kraju bilo? Rekao mi je: “Znaš šta, potpuno razumem čoveka”, i otišao da malo prilegne posle ručka, jer kako kažu: “Svako jelo kune telo, što ne legne da se slegne.”
Dakle, moj dragi se nije onesvestio, ali mu se stvarno dopalo, a dopalo se i meni. A s obzirom na to koliko verzija ovo jelo ima, ja sam sebi dala slobodu da ga napravim onako kako sam zapamtila, jer su svi ti recepti imali neku svoju notu. Pročitala sam, a onda pozatvarala knjige, isključila računar i kuvala po sećanju.
I ispalo je fenomenalno. Evo recepta:
Kupila sam male ali čvrste patlidžane, otprilike jedan ceo po osobi.
Potreban materijal (za 2 osobe): 2 patlidžana, 1 glavica crnog luka, 4 čena belog luka, 2 paprike, 3 paradajza, so, biber, malo čilija, peršunov list, 2 kašike putera, 2 kašike maslinovog ulja, 2-3 kašike parmezana.
Patlidžanima sam odsekla peteljke, pa ih malo obarila (oko 10-15 minuta), a onda ohladila, pa rasekla na pola po dužini, pažljivo (kašičicom) izvadila sredinu da kožica ne bi pukla, a onda ih poslagala u vatrostalnu činiju.
Dok se patlidžan bario, očistila sam, oprala i iseckala crni luk, papriku i paradajz na kockice. Očistila sam beli luk, pa ga sitno iseckala i stavila sa strane, a na kraju iseckala i barenu sredinu patlidžana.
U tiganj sam prvo stavila puter da se otopi na malo blažoj vatri, dodala maslinovo ulje, pa kad se sve zagrejalo ubacila prvo crni luk i kratko ga propržila, onda dodala papriku, pa na kraju paradajz i patlidžan i pržila još 10-tak minuta dok sve nije omekšalo.
Pred kraj sam posolila, pobiberila, dodala malo čilija (tek da blago bude ljutkasto), a onda skinula sa vatre i uključila rernu da se zagreje na 180 C.
U polutke patlidžana sam prvo ravnomerno rasporedila sitno seckan beli luk, a onda fil od povrća. Ono malo fila što mi je ostalo sam sipala oko patlidžana.
Posula sam ih sa malo parmezana, pa stavila u zagrejanu rernu da se peku oko pola sata, dok se sve nije lepo zapeklo i dobilo finu koricu.
Onda sam ih izvadila iz rerne, posula krupno seckanim peršunovim listom i poslužila sa malo grčkog jogurta (da malo pomirim Grke i Turke, bar pri serviranju). Jelo je odlično, zasitno al’ ne i teško i prija u svako doba godine, pod uslovom da nađete lep i čvrst patlidžan.
Prijatno! 🙂
#imamseonesvestio #onesvešćeniimam #ímam bayıldı #punjenipatlidžan #filovanipatlidžan #crvenkapinakujna
