Ovo su definitivno najjednostavnije lazanje koje sam ikada spremila, ali to uopšte nije naškodilo njihovom ukusu. Naprotiv, odlične su! 😉
Smislila sam ih da bih iskoristila korice koje su mi preostale kada sam nekoliko dana ranije spremala neke sasvim drukčije lazanje. Bila sam kupila preveliko pakovanje kora, pa ih nisam sve potrošila. Ostalo je desetak, koje sam uvila u foliju i čuvala u frižideru, da se ne bi rasušile. I jutros sam se, razmišljajući šta bih danas mogla da spremim onako na brzinu, bez preteranog muvanja po kuhinji, setila da ih još uvek imam, pa pogledala s čim bih mogla da ih uparim.
Pao mi je na pamet neki zeleniš, ali mi se nije išlo na pijacu, a onda sam se setila zapečenih makarona sa sirom, pa mi je sinulo kako bih kogla da spremim lazanje sa bešamelom i dve vrste sira. Odlično, sve što mi treba – imam. 🙂
U principu, nije mi prvi put da tako nalazim načine da iskoristim ostatke. Jednom sam pravila nešto kao pitu sa preostalim korama za rozen tortu i bila je odlična. Kore k’o kore, ništa specijalno. Jesu one za rozen tortu, ali su neutralne, mogu da se prave i slatke i slane varijante, kao i oblande recimo.
A dešavalo mi se i da pravim neku slatku pitu, pa mi ostane nekoliko korica. Pomislim, mogla bih da zavijem nekoliko pitica sa sirom, kad ono, nema sira, al’ ima nekog sirnog namaza ili pavlake. Može, što da ne?
Nisam tradicionalista u kuhinji i ne mora sve da bude baš onako kako u receptu piše. Kao što znate, volim da istražujem i nikad dva puta ne skuvam isto jelo na isti način. Tako je bilo i danas i mogu vam reći da je toliko dobro, da ovo neće biti jedini put da ih spremam. Verovatno će sledeći put biti sa nekim drugim sirom, ali će u suštini, to biti to.
Danas sam koristila parmezan i fetu, jedan italijanski, jedan grčki sir. Italijani i Grci se baš mnogo ne mirišu još od Antičkih doba, ali ja sam ih u ovom jelu uspešno pomirila. 🙂
Pa da krenemo…
Potreban materijal (za 2 osobe): 10-tak korica za lazanje, 50-tak gr putera, oko 1/2 l mleka, 3 kašike brašna, so, biber, muskatni oraščić, origano, peršun, 30 gr parmezana, 150 gr feta sira, nekoliko maslina za dekoraciju.
Prvo sam napravila najklasičniji bešamel sos. U dublju šerpu sam stavila puter i polako ga otopila, dodala brašno i kratko ga ispržila, a onda dodala hladno mleko i polako kuvala dok se nije zgusnulo. Pred kraj sam dodala malo soli, bibera i oko pola kašičice muskatnog oraščića, bez kog ne mogu da zamislim ovaj sos.
Onda sam uključila rernu da se zagreje na 180 C.
U vatrostalnu činiju, koju i inače koristim za lazanje, prvo sam sipala kutlaču sosa i lepo ga razmazala po dnu. Poređala sam red korica, pa ponovo zalila sosom, a onda po koricama rasporedila izgnječenu fetu.
Zatim sam poređala sledeći red korica, pa opet zalila sosom, ali ovog puta posula rendanim parmezanom.
Onda opet korice, bešamel, feta… pa korice bešamel parmezan… i tako dok nisam potrošila sve korice.
Poslednji red sam zalila sosom i posula parmezanom i origanom, a onda stavila u zagrejanu rernu i pekla oko pola sata.
Bocnula sam da proverim da li su korice pečene i pošto je čačkalica prošla lako, a gornja korica bila fino rumena, izvadila sam iz rerne, ostavila da se malo prohlade (15-tak minuta), pa poslužila dekorisane maslinama, sa malo svežeg paradajza i posuto sa malo svežeg peršuna.
I bilo je zaista više nego ukusno. Nadam se da će vam se dopasti.
Prijatno! 🙂
#belelazanje #lazanjesasirom #lazanjesabešamelomisirom #lazanjesadvevrstesira #crvenkapinakujna
