Kad s vremena na vreme poželim da spremim nešto neobično i pomalo egzotično, obično se okrenem indijskoj ili arapskoj kuhinji. Nekako mi je sve to blisko iz ko zna kojih razloga, a pošto sam skoro naletela na recept za marokansku piletinu sa kuskusom, rešila sam da je probam. 

I tako jutros krenem na pijacu sa spiskom šta sve treba da dokupim za ovaj recept, a u sebi pevušim: „Kad obijem neku banku, odoh ja u Kazablanku“… Znam, romantičnije bi bilo da sam pevala „As time goes by“, čuveni hit iz filma „Kazablanka“, ali tako se potrefilo. Ne biram muziku koja mi se mota po glavi, to moj mozak radi sam od sebe. 🙂

Elem, ono što je karakteristično za te, za nas egzotične kuhinje, je to da je sve prilično jako začinjeno i vrlo često ljuto, a pre nekoliko godina sam saznala zašto je tako. U tim zemljama su vrućine stvarno nesnosne. Jedini način da se rashladite je da podstaknete znojenje, što svi ti začini koje koriste, naročito oni ljuti, vrlo uspešno rade. Usput, znojenjem se izbaci mnogo toksina iz organizma, što uopšte nije loše.

A naravno, za ljutinu je potreban i neki „vatrogasac“, najčešće jogurt, pomešan sa nanom, limunovom koricom i sličnim finim stvarima. I što više razmišljam na tu temu, vidim sve više smisla u tome. Nikako mi se ne sviđa ona naša poznata zadrtost. Znam mnogo ljudi koji se drže stare srpske kuhinje, kao da se boje da će izneveriti pretke budu li probali ili ne daj Bože prihvatili nešto novo. A ja baš volim da istražujem i probam nove ukuse. Zato mislim da leti treba probati recepte onih naroda koji hranom pokušavaju da se rashlade, a zami onih iz hladnih predela, koji bi da se zagreju. I da ne filozofiram mnogo, što bi Momo Kapor rekao, kod nas se o tome još uvek govori u negativnom smislu: „Nemoj tu da mi filozofiraš!“ Eh, kakav smo narod… 😀

Ali ono što mi se, osim pesme „Riblje Čorbe“ danas motalo po glavi dok sam kuvala bilo je to da, s obzirom na sve što se tamo dešava, postoji mogućnost da ceo taj sever Afrike „nestane“, pre nego što svi mi koji želimo da ga vidimo, stignemo da odemo na sva ta divna mesta. Tuga. 🙁

Neću više, obećavam. Evo recepta… 🙂

Potreban materijal (za 2 osobe): 2 pileća filea, 2 šoljice (one male za kafu) kuskusa, 1 šaka suvog grožđa, 1 šaka indijskih oraščića (ili badema), 2dl grčkog jogurta, so, biber, 1 šaka sveže nane (ili 1 kašika sušene), rendana limunova korica, 1 kašičica mlevenog kima, 1 kašičica kurkume, malo cimeta, malo kajenske ili obične ljute paprike, 3-4 kašike maslinovog ulja.

U jednoj činiji, pomešala sam kuskus, suvo grožđe, oraščiće, malo soli i bibera, pa prelila sve to ključalom vodom, onako, da ima 2 cm vode više, činiju umotala u foliju i ostavila da se sve lepo natopi i nabubri.

Onda sam napravila preliv. U drugu činiju sam sipala jogurt, dodala 1 kašiku sitno izmrvljene sušene nane (bolje je sa svežom, ako nađete ili imate svoju u saksiji) i rendanu koricu jednog limuna, promešala i ostavila da stoji, da bi nana otpustila što više ukusa.

Zatim sam napravila mešavinu začina. Samlela sam malo kima, pa sam dodala kurkumu, so, biber, kajen i cimet i sve izmešala. Isekla sam piletinu na tanke trake, pa je dobro uvaljala u začine.

U dubljem tiganju sam zagrejala ulje, pa na srednjoj temperaturi ispržila piletinu (sa svake strane po 3-5 minuta).

Kad je sve bilo gotovo, promešala sam kuskus, da ga malo rastresem, pa na svakom tanjiru napravila podlogu od kuskusa i voća, preko toga poslagala prženu piletinu, prelila sa malo preliva od jogurta i poslužila sa salatom od krastavaca i rotkvica.

I bilo je fenomenalno! Ako volite ove pomalo egzotične kombinacije, probajte, nećete se pokajati. 😉

Prijatno! 🙂

 

#piletina #marokanskapiletina #kuskus #maroko #crvenkapinakujna