Kolači, torte, slatkiši

Kolač “sa ničega”

Da bih vam objasnila zašto se ovaj kolač zove kolač “sa ničega”, moram da vam ispričam jednu pričicu… Pre više od 15-tak godina, radila sam u jednom salonu nameštaja. Klasičan posao trgovca, ali posao koji sam volela, jer sam pre mnogo godina završila nekoliko kurseva za dizajn enterijera (enterijer je jedna od mojih velikih ljubavi), tako da sam mogla i da delim savete i da razgovaram sa ljudima na tu temu, što mi je izuzetno prijalo.

Bilo nas je u salonu valjda negde petoro-šestoro, a skoro svakog dana nam je svraćao jedan mali Rom, po imenu Ekrem. Dečkić od nekih 11-12 godina, bistrih očiju i pretužno neobrazovan, jer je u školu išao retko. Dolazio je, kao i mnogi drugi, da prosi. Ali, mi smo ga naučili da to što mu damo zaradi, da bi se i sam bolje osećao. Nije to bilo ništa posebno, recimo da nam baci smeće (laka šetnja od 50-tak metara do kontejnera). I osim toga što bismo mu to platili, uvek je u radnji bilo nekih grickalica, bombona i sličnog, što smo, naravno, delili sa njim.

Jednog dana kad nije bilo mnogo posla, sedi on sa nama sav važan, jer sa njim pričamo kao sa odraslim, jede neke bombone i, u jednom momentu, pita moju koleginicu:

– A gde ti stanuješ? Odakle si?

– Iz Železnika, odgovara ona.

Ekrem se zamisli, pogleda je onako ispitivački pa reče:

– Iz Železnika? A jel’ znaš Sulju?

Ona se, kao, zamisli, pa reče:

– Ne znam. A ko je taj Sulja? Čime se bavi?

Ekrem sleže ramenima:

– Pa, sa ničega. Malo skuplja kartoni k’o ja i moj brat, ali sa ničega drugo.

I danas se nasmešim kad se setim dobrog i polupismenog Ekrema. Nikada ga nismo gledali s visine ili omalovažavali. Zato nas je sve voleo i rado dolazio kod nas, skoro svaki dan. 🙂

E sad, zašto sam kolač nazvala tako. Taj kolač se u originalu zvao “Embargo”. Devedesetih godina prošlog veka živeli smo veoma teško (mada me i ove sada često podsete na njih). Bili smo pod sankcijama, pa nam je hrana bila jeftina i jednostavna. Naravno, ovo što ja danas pravim originalni recept ima samo kao osnovu, a dodajem šta god mi padne na pamet i šta mi se tog momenta nađe u kući.

A tada je sve bilo u fazonu embarga. Dovijali smo se kako smo znali i umeli jer nije bilo para, a i da je bilo, radnje su mahom bile prazne i nismo imali šta da kupimo. Bilo je jezivo i sablasno kad uđete u radnju u koju ceo život svraćate, a recimo na celoj gondoli stoji nekih desetak kesa testenine, raspoređenih onako, po jedna na svaki metar police. Užas! Daleko bilo, ne ponovilo se.

Ali, domaćice su bile maštovite. Na brzinu su naučile kako ni od čega da naprave nešto pristojno i nahrane porodicu. I ne samo porodicu, skoro sam pričala sa najdražim komšijama upravo o tom vremenu i svi smo se složili da smo se tada, baš zbog svih problema koje smo imali, mnogo više družili. Svakog dana su se pravile palačinke, uštipci, razna peciva i jeftini kolačići, samo smo šetali tanjire među sobom i skoro svaki dan pili zajedno čajeve i, kad je bilo, kafe. Mislim da nam je upravo to pomoglo da preživimo to teško vreme.

Kad sam svom dragom prvi put napravila ovaj kolač, pitao me je sa čime je. Ja sam slegnula ramenima, nasmešila se i rekla Ekremovim akcentom:

Sa ničega. 😀

Onda sam mu ispričala priču o Ekremu, i od tada ga zovemo “Kolač sa ničega”. Ekreme, hvala ti, gde god da si! 🙂

U odnosu na onaj iz devedesetih, ovaj moj današnji je u stvari kolač “sa svačega”. Osnova je to obično testo sa jednim jajetom u koje se dodaje ili nekoliko kašika džema ili nekoliko rendanih jabuka. Ja sam danas, osim džema, dodala još dosta toga. Nadam se da će vam se dopasti, a ako vam se i ne dopadne, nadam se da sam vam pričom barem izmamila koji osmeh. 🙂

Evo recepta:

Potreban materijal: 1 jaje, 1 kafena šoljica šećera, 2 šoljice brašna, 1 prašak za pecivo, 1 šoljica mleka, 1 šoljica ulja, malo cimeta, 100 gr mlevenih lešnika (ili nekog drugog koštunjavog voća), 3 kašike džema (moj je bio od kajsija), malo cimeta; za glazuru još 2 kašike ulja i 100gr čokolade za kuvanje.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C.

U činiju za mućenje razbila sam jaje, dodala šećer, brašno, prašak za pecivo, mleko, ulje i cimet i dobro umutila viljuškom. Zatim sam dodala džem i mlevene lešnike pa sve još malo mutila da dobijem homogenu smesu.

Koristila sam silikonski kalup kome ništa posebno ne treba, ali ga obično, za svaki slučaj, malo podmažem uljem. Ako nemate takav, upotrebite dublji pleh ili staklenu činiju za pečenje, ali dobro podmažite i pospite brašnom, da vam se testo ne zalepi.

Sipala sam testo u kalup i stavila da se peče. Bilo je dovoljno nekih 20-tak minuta, ali sam za svaki slučaj probala čačkalicom da li je pečeno, pre nego što sam ga izvadila iz rerne.

Pečen kolač sam ostavila da se prohladi, a za to vreme napravila glazuru od čokolade. U manju šerpu sam sipala 2 kašike ulja, pa u to dodala izlomljenu čokoladu i na blagoj vatri je otopila. Kolač sam prebacila na tanjir za služenje, a onda ga prelila glazurom i ostavila ga da se potpuno ohladi.

Pošto moj izgleda kao tortica, sekla sam ga na trouglastu parčad i služila uz popodnevni čaj. Divan je, lagan i vazdušast, a jednostavan i jeftin.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#jednostavnikolači #embargokolač #čokoladnikolač #jeftinikolači #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *