Ovaj brzi voćni kolač sam smislila jednom prilikom kad mi je trebalo nešto osvežavajuće i fino bez mnogo muka, od sastojaka koje sam tog momenta imala u kući. Pravila sam ga više puta, uvek sa različitim kombinacijama voća, i uvek je bilo dobro. U ovom koji sam danas napravila dominiraju jagode, jer im je trenutno sezona.

A, ukus i miris jagoda su nešto što me podseća na detinjstvo, na baku i dedu, mamine roditelje. Baka je pravila divan džem od jagoda čiji ukus i danas, kad zažmurim, mogu da osetim u ustima.

Osim džema, pravila je i sokić, ali ima još nešto što moram da pomenem. Deda je svojevremeno, kad je bio mlad, radio u kafani kao šanker. Bilo je to davno, kad se u kafanama rakija još uvek služila iz onih flašica koje su se zvale čokanji. I dugo godina posle toga, kada više nije radio tamo, imali su mnogo takvih flašica u kući.

Te flašice su bile vrlo praktične, baka je nama deci sipala sokić u njih. Grlić je uzak, pa se teško prosipa, a znate i sami kakva su deca. E iz njih se sok nije prosipao čak ni ako potrčiš jer si video nekog od drugara.

Pre nekoliko godina sam, u bakinom podrumu, našla još nekoliko preostalih i osvežila ih. Uradila sam na njima dekupaž sa jagodicama, jer su me, čim sam ih videla, podsetili na bakin sokić.

A deda je bio poseban tip. O njegovoj majci, a mojoj prababi, već sam pisala kada sam postavila recept za prebranac. Bio je veliki kicoš, uvek sređen, začešljan i potkresanih brkova. Ispod odela je nosio nestvarno bele košulje, sve je moralo da bude u tonu, izglancano, ispeglano, sređeno. Bio je mali rastom, mislim da bih danas bila za glavu viša od njega, ali vrlo kočoperan i prav k’o strela.

Umro je kada sam ja imala samo sedam godina, ali ga odlično pamtim, kao da je juče bilo. Sećam se dobro i sahrane. Na sahrani su svirali trubači čuvenog Fejata Sejdića, jer su deda i on bili prijatelji. Kad su čika Fejatu javili da je deda umro, pokupio je orkestar i došao. Ušli su u dvorište svirajući, svirali sve vreme dok se nije krenulo na groblje, otpratili ga od kuće do “večne kuće” i svirali i tamo, dok su ga spuštali u zemlju. Čika Fejat je sve vreme svirao i brisao suze koje su mu nekontrolisano tekle.

Kada su posle sahrane moji roditelji pitali treba li nešto da se plati, rekao je kratko: “Plaćeno je.” Plaćeno je dugogodišnjim prijateljstvom. Nikada nismo saznali da li su deda i on imali dogovor, ili je to uradio kako bi svom prijatelju odao poštu. Ali od tog dana, ja svaki put kad čujem trubače osetim suze kako mi nekontrolisano klize niz obraze. Ne, nisam neki ljubitelj bleh-muzike, ali moja reakcija na trubu, uvek je takva. Hvala mu na tome, ljudina je bio. I čika Fejat je skoro otišao, tako da se verovatno ponovo druže, tamo gore.

Baka je, posle dedine smrti, živela još više od dvadeset godina i do kraja pokušavala da nam nadomesti nedostatak dede. Trudila se da ostvari sve što su za zajedničkog života isplanirali. Bila je neverovatna. Od nje sam mnogo toga naučila, mada joj u mnogim stvarima nisam ni do kolena.

Dragi moji, hvala vam oboma i ljubim vas gde god da ste!

Ali da se vratim na jagode i današnji kolač. Kao što rekoh, svaki put ga pravim drukčije. Najčešće je sa bananama, jer ih ima tokom cele godine pošto nam stižu iz Srednje i Južne Amerike, ali volim kad mogu da iskombinujem nekoliko vrsta voća, kao danas.

Evo recepta…

Potreban materijal: 1/2 l slatke pavlake za šlag, 1 dupla kutija piškota (možda vam ostane koja, ali sigurno neće da se baci), 200 gr mlevenog keksa po izboru, 100 gr kokosovog brašna, 2 banane, sok od 3 pomorandže, oko 1/2 kg jagoda, dekoracija po izboru (danas sam koristila čokoladne mrvice i sveže trešnje).

Prvo sam umutila pavlaku, ne mnogo čvrsto, pa je podelila na dva dela.

Iscedila sam sok od sve 3 pomorandže.

Uzela sam najveću četvrtastu staklenu činiju (onu koju koristim za lazanje), pa na dno poređala piškote umočene u sok.

Ispasirala sam banane, pa dodala u jednu od činija sa umućenom pavlakom. Dodala sam i keks, kokos i sok od pomorandže koji je preostao posle namakanja piškota, pa sve dobro izmešala.

Preko piškota sam stavila prvo fil, pa iseckala na kriške jagode i poređala po njemu, a onda sve zalila šlagom koji sam odvojila na početku i posula čokoladnim mrvicama, pa ostavila da prenoći u frižideru, da se dobro natopi i rashladi.

Sutradan sam sekla na kocke i služila uz malo svežih trešanja. I kao što vidite, ništa posebno, a fino i ukusno. Nema dodatog šećera, nema jaja, nema ničega što bi ga učinilo teškim. Fin, lagan i osvežavajući.

Još da umem lepše da ga isečem, gde bi mi kraj bio… Ali, danas niko ne sme da se ljuti na mene, rođendan mi je. 😉

Prijatno! 🙂

 

#voćnikolač #kolačsavoćem #turifruti #kolačikojisenepeku #crvenkapinakujna