Moj brzi voćni slatkiš je nešto kao voćni kup. Nastao je sasvim slučajno, jednog popodneva kada je moj dragi izjavio da mu je „pao šećer“. Stavljam to pod navodnike jer to obično navodimo kao razlog kojim se pravdamo u sopstvenim očima, pošto nas grize savest. Jede nam se nešto slatko, iako znamo da to baš i nije pametno.
Ali jeste, u to vreme (popodne oko 15-16h) je sasvim u redu, jer nam tada zaista pada energija i organizam sam traži ono što mu treba, pa mu to treba i dati. Naravno, sa šećerom treba biti obazriv i ne treba preterivati. Zato sam ja otišla u kuhinju, izvadila na sto sve što mi je delovalo da može da ide jedno s drugim i smislila nešto u šta nisam dodala ni trunku šećera, osim onog koga već ima u voću i tih nekoliko keksića koje sam upotrebila. Fino je, osvežavajuće i skoro da može da se jede bez osećaja krivice.
A inače, mnoge dobre stvari na ovom svetu nastale su sasvim slučajno. Uzmimo za primer majonez. Kuvaru maršala Rišeljea pukim slučajem je upalo žumance u ulje, on je krenuo da ga muti i dobio umak koji se maršalu dopao. Odmah zatim, maršal ga je predstavio na dvoru Luja XV, kome se toliko dopao, da je tražio da od tog dana majonez uvek bude na njegovom stolu. I eto, od tada pa do danas, mnoga jela ne možemo da zamislimo bez njega.
Ili čuveni “Tarte Tatin”, gde je jedna od sestara Tatan, praveći svoju pitu od jabuka, zaboravila da na dno stavi testo. Zamislila se žena pa poređala jabuke po karamelu na dnu tepsije, a na testo totalno zaboravila. Videvši šta je uradila, stavila ga je na vrh, ispekla, a onda prevrnula na tanjir i voilà, eto nama “slatke male izvrnute torte što joj dno na glavi leži” (aždaja iz crtaća o Ser Žiletu).
Kažu da slučajnosti ne postoje i da je “slučajnost poznata posledica nepoznatog uzroka” (autor mi nije poznat). Možda i jeste, al’ eto tako slučajno, jednog dana nastade i ovaj moj brzi voćni slatkiš…
Potreban materijal (za 2 osobe): 1 banana, 1 pomorandža, 1 šaka suve aronije, 6-7 keksića (“Plazma” ili nešto slično), 1 kisela pavlaka (ona manje masna, sa 12% mlečne masti).
Ovo je bila moja kombinacija danas. A inače, što se voća tiče, uvek pravim kombinacije sa onim čega trenutno imam. Najviše volim sa narom, ali danas sam imala banane i pomorandže. Znači, može bukvalno bilo šta, ono što volite ili trenutno imate.
Pavlaku sam sipala u manju činiju i malo umutila viljuškom, tek da joj razbijem strukturu. Voće sam oljuštila i isekla na veličinu zalogaja. Keks sam izlomila, takođe na veličinu zalogaja. Pripremila sam lepe visoke čaše, pa uporedo ređala.
Izlomljeni keks, pa malo pavlake, pa banane i pomorandže, pa opet malo pavlake, pa keks i aroniju, pa opet malo pavlake, pa seckano voće i tako dok nisam sve potrošila. Potrudila sam se da izgleda lepo, ukrasila na vrhu sa malo pavlake i nekoliko bobica aronije i poslužila odmah.
Divan je, osvežavajuć i veoma jednostavan, a daje vam neograničene mogućnosti da se igrate i svaki put napravite nešto drugo.
Probajte i prijatno vam bilo 🙂
#voćnikup #voćnislatkiš #voćnikolači #crvenkapinakujna
