Glavna jela

Pileća mućkalica

Leskovačka mućkalica je poznato jelo koje vole oni pravi gurmani. Pripremanje zahteva poprilično vremena i uslova, pošto se meso prvo peče na roštilju, pa malo dinsta i na kraju zapeče u rerni ili ispod sača.  U međuvremenu se sprema povrće koje se otprilike na pola spremanja spaja sa mesom, i sve to na kraju pomalo liči na neku vrstu gulaša, kakve spremaju i oni sa severa.

Kad malo bolje razmislim, ceo svet ima neka slična jela, ali svako drži do svog i ne priznaje ona druga. Svi govore da je upravo njihovo autentično, a sve ostalo su kopije. Nije-nego.

Ni moji Južnjaci nisu izuzetak. Na svetu ne postoje bolja jela sa roštilja od njihovih, a isto tako ni razne salate koje ih prate, pite, i još mnogo što-šta. Kad god odem rodbini u pohode, o’ma se potpaljuju roštilji. Ako ne možeš da jedeš onog momenta kad su oni rešili da te nahrane, spakuju ti da poneseš, jer ogladnećeš kad-tad!

I što se jela sa roštilja tiče, tu nema zezanja, mora da bude najkvalitetnije meso, da se tačno zna šta od začina ide i koliko dugo se peče. Tu su vrlo precizni, i stvarno, njihov roštilj je uvek dobar i uvek isti.

Ali da se vratim na današnji recept. Za danas sam odabrala jednu malo drukčiju verziju, pileću mućkalicu koja se sprema jednostavnije i brže. Unapred znam da će neko od moje rodbine ko ovo pročita reći: “Od piletine? Ma jok, to nije to!”

Kako god, nama se ova pileća mućkalica dopala, a to što je brzo bila gotova je samo plus, jer je ove godine leto malo poranilo, pa sam već počela da izbegavam neke komplikovanije ručkove, da ne bih dodatno grejala kuću.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2 osobe): 200-300 gr pilećeg filea, 1 glavica crnog luka, 2 sveže paprike (po mogućnosti 1 zelena – 1 crvena), 2 veća paradajza, 1 ljuta papričica, 2 kašike ulja, so, biber, peršun; za prilog, bareni pirinač i malo grčkog jogurta.

Meso sam isekla na kockice.

Crni luk, papriku, papričicu i paradajz sam očistila, oprala i takođe isekla na kockice.

U dubljem tiganju sam zagrejala ulje, pa stavila prvo meso da se malo proprži, tek da pobeli. Dodala sam prvo luk, pa kratko propržila i njega, a onda dodala papriku i paradajz, posolila, pobiberila, pa smanjila temperaturu i krčkala još oko 15-20 minuta dok i povrće i meso nisu omekšali.

Za to vreme, obarila sam pirinač, metodom apsorpcije. Znate ono, sipate jednu šolju pirinča, prelijete ga sa dve šolje ključale vode, posolite, pustite da prokuva, smanjite temperaturu, poklopite i ostavite da se kuva. I za nekih 10-15 minuta imate divan pirinač koji ne mora ni da se cedi, jer je upio svu vodu, a divan je i rastresit.

Elem, kad sam obarila pirinač, sipala sam ga u okrugle činijice i prevrnula na tanjire.

Probala sam mućkalicu da vidim fali li joj nešto (soli, bibera, ljutog…), a onda je u obliku karnera poslagala oko pirinča, posula sa još malo peršuna i poslužila sa malo grčkog jogurta, jer treba nešto da gasi vatru.

Bila je divna i lagana, a opet fino pikantna i zasitna. Baš je prijala po vrućini kakvu imamo ovih dana.

Probajte i prijatno! 🙂

 

#leskovačkamućkalica #pilećamućkalica #mućkalica #gulaš #paprikaš #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *