Glavna jela

Pileći tažin sa suvim grožđem

Volim te, za nas malo neobične i egzotične, slatko-slano-ljute kombinacije, kao što je ovaj pileći tažin sa suvim grođem. Spremala sam takva jela više puta i skoro da se nikada nisam razočarala, uvek bi to jelo i ostalo na mom repertoaru.

Sedim jutros i uz kaficu prelistavam razne kulinarske sajtove u potrazi za idejom za ručak. Virnem malo i na sajt sa hrono-kuhinjom, na koji ne svraćam tako često i naletim na ovaj divan recept, naše poznate književnice Mirjane Đurđević. Postavila ih je ona tu već dosta i to baš zanimljivih. Nije ni čudo, u pitanju je žena sa neverovatnom maštom. Sa njenim knjigama se poslednjih godina često susrećem, ali sam tek prošle godine počela da ih čitam i onako, u jednom dahu, pročitala četiri knjige za redom.

Može se svrstati u grupu lakih pisaca, u koju su svrstavali i divnog, predivnog Moma Kapora. To su pisci koji vas ne teraju da preterano lupate glavu oko nekih stvari, ali ćete se uz njihove knjige veoma dobro zabaviti i verovatno ih nećete ispustiti iz ruku dok ih ne pročitate do kraja. Ko god je smislio taj termin, verovatno je to uradio sa blagim prezirom ka njihovoj književnosti, ali prezir se najčešće javlja kod ljudi koji sami nisu u stanju da urade nešto slično. Znate onu basnu o lisici i kiselom grožđu? E, to je to. Lisica je grožđe proglasila kiselim, jer nije mogla da ga dohvati.

Mislim da nema ničeg goreg od zavisti i sujete. U redu, svi smo ljudi i svi imamo takve momente u životu, ali tim osobinama ne treba dati da se razmašu, već ih treba prepoznati i raditi na njihovom suzbijanju. Pošto, budemo li ih pustili da nam komanduju, možemo da se oprostimo sa mnogim divnim stvarima koje čine život.

Ja sam na svojoj sujeti mnooogo radila i mogu slobodno da kažem da skoro da ništa od nje nije ostalo. Zavist nikad u životu nisam ni osetila. Zato svoj život živim radosno, rasterećeno, trudim se da pomognem kome god mogu i da se radujem tuđim uspesima. Ali nisam važna ja, važno je ono što sam želela da kažem a to je da nikada ne treba umanjivati nečije zasluge zato što sami nismo dovoljno kreativni. Kreativnost ne pada s neba. Na njoj se radi, da bi se razvijala i bujala. Zato, ne kudimo one koji su u nečemu od nas bolji, trudimo se da učimo od njih, pametnije je.

Nego da se vratim na Mirjanu Đurđević. Uživala sam u dogodovštinama njene prljave inspektorke Harijete, a ponešto sam od nje i naučila. Hvala joj. A hvala joj i za ovo divno jelo, koje me je iznenadilo predivnim ukusom i jednostavnom pripremom. Naravno, neke stvari sam izmenila, ali ne mnogo toga, tako da je ukus ipak onakav kakav bi trebalo da bude.

Tažin sam, inače, pominjala kad sam napisala priču o šakšuki i ženi ambasadora Tunisa sa kojom sam išla u školicu španskog jezika. Da rezimiramo, tažin je ime posude koja se koristi za kuvanje u zemljama Afrike, pretežno u Tunisu i Maroku. U pitanju je neka vrsta prenosne rerne, koju podjednako koriste domaćice ali i beduini, jer je vrlo zgodna da se u bilo kojim uslovima u njoj spremi nešto dobro. Pronašla sam sliku na internetu, da vam pokažem kako izgleda. Evo ovako:

Posuda je najčešće keramička i može se koristiti kako na šporetu, tako i na otvorenom plamenu, za kuvanje ili pečenje na žaru.

Kod nas postoje različite vrste sačeva i crepulja koje imaju sličan učinak. Tažin se razlikuje po ovom kupastom poklopcu koji pri vrhu ima rupicu kroz koju izlazi suvišna para.

Kao što sam u prethodnom tekstu pomenula, kod Džejmija Olivera sam videla ideju koju sam i ja danas primenila. Pošto nemam originalnu posudu, kuvala sam tažin u malo dubljem čeličnom tiganju, a poklopac sam napravila od alufolije. Evo kako je to izgledalo:

Za ovaj tiganj imam divan stakleni poklopac, ali nisam htela da ga koristim jer to ipak ne bi bilo to, bilo bi previše vlage. Sasvim sam zadovoljna kako je sve ispalo, tako da više neću dalje da vas gnjavim, prelazim na recept…

Potreban materijal (za 2 osobe): 2 pileća filea (jedno celo belo meso, ali ako više volite, mogu i bataci), 1 glavica crnog luka, 50 gr suvog grožđa, 50 gr indijskih oraha (ili badema), 1/2 kašičice kima, 1/2 kašičice kurkume (u originalu šafrana), 1/2 kašičice đumbira u prahu, 1/2 kašičice mlevene paprike (ja sam koristila harisu, pastu od paprike koja stiže upravo iz Tunisa, a ima je u našim većim marketima), so, 2 kašike ulja; za prilog kuskus (ili bareni pirinač).

Prvo sam potopila kuskus. Za nas dvoje sipala sam jednu kafenu šoljicu kuskusa u činiju, malo ga posolila, prelila sa dve šoljice ključale vode, poklopila i ostavila da se natapa dok kuvam tažin.

Meso sam isekla na kockice, crni luk na rebarca, pripremila sve začine i napravila poklopac od alufolije, tako da je kad sam počela sa kuvanjem sve bilo spremno. Kod ovakvih jela, to je veoma važno.

Tiganj sam stavila na ringlu da se dobro zagreje, a onda sipala ulje i odmah ubacila kim, kurkumu i đumbir da se kratko proprže, tek da malo ožive, pa dodala crni luk, smanjila temperaturu i uz neprestano mešanje dinstala dok nije počeo da menja boju.

Zatim sam ubacila piletinu, posolila, dodala harisu i malo vode. Ne treba skroz da ogrezne, ali da je bude dovoljno da se uz piletinu napravi fini sos, znači otprilike jedna kafena šoljica vode. Kad se piletina propržila, dodala sam još malo vode (2-3 kašike), pa stavila poklopac od alufolije i ostavila da se dinsta još 10-tak minuta.

Onda sam dodala suvo grožđe, promešala, pa vratila poklopac i ostavila da se dinsta još 10-tak minuta, dok tečnost nije skoro sasvim usahla.

Kuskus sam promešala viljuškom da postane rastresit, a onda ga kao podlogu poslagala na tanjire. Na podlogu od kuskusa rasporedila sam tažin od piletine, posula indijskim oraščićima i odmah poslužila sa običnom kupus salatom. Bio je zaista, zaista fenomenalan, a vi, ako volite ove zanimljive kombinacije, probajte.

Prijatno! 🙂

 

*slika posude za tažin preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/

vlasnica je Caroline Attwood

 

#tažin #pilećitažin #marokanskakuhinja #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *