Jel’ volite baklavu? Ja, kao, volim, ali već posle prvog zalogaja, od silnog šećera, imam utisak da mi se treće oko otvorilo. Šalim se malo, ali upravo na tom mestu, tu gde je treće oko, od šećernog sirupa osetim nešto kao golicanje. Možda baš zato što slatko ne jedem tako često, pa nisam navikla. Ali ova posna pita sa orasima je čudo, kome još uvek ne mogu da se načudim, iako je od sinoć više nema u kući. Nestala je brzinom svetlosti!
Predivna je! Nije preslatka, deluje bogato, ima pun ukus oraha, a pritom, potrošila sam za nju veoma malo materijala, tako da je posna, mirisna, ukusna, ali i ekonomična. Potpuno me je oduševila, tako da vam je toplo preporučujem, posebno onima koji trenutno poste, vegetarijancima i veganima. Pogodna je za sve! E sad, ne voli svako kad je pita ovako suva i hrskava, ali koliko vidim, svetski kuvari, kada koriste kore za pitu, nikad ih ne prskaju i ne pokrivaju, uglavnom su ovako suve i hrskave. Ova će ostati takva i pored pokrivanja, ali o tom – potom. Verujte da vredi probati, meni se više dopala nego baklava.
Ovih dana se toliko ružnih stvari dešava, tako da mislim da mi je bolje da ne ulazim u priču o tome. Zato hajde da pravimo pitu, i zaboravimo na sve, bar na trenutak. Evo recepta:
Potreban materijal: 1/2 kg kora za pitu, oko 1.5 čaša ulja, 200 gr žutog šećera, cimet, 200 gr mlevenih oraha, 100 gr suvog grožđa, 50 gr prah-šećera.
Prvo sam sve pripremila. Orahe sam samlela, suvo grožđe malo iseckala, ulje sipala u činijicu i pripremila četkicu za premazivanje, a kore izvadila iz pakovanja i raširila na radnu površinu. Pleh sam obložila papirom za pečenje, i uključila rernu da se zagreje na 200C, pa krenula da pravim pitu.
Odvojila sam tri korice, pa jednu rasprostrla na radnu površinu, i lepo premazala uljem. Na premazanu koru stavila sam drugu, pa i nju premazala uljem, a onda posula šećerom (1-2 kašike su dovoljne). Preklopila sam ove dve, trećom korom, premazala je uljem, posula cimetom, mlevenim orasima i seckanim grožđem, pa sve zajedno malo čvršće zavila u rolnu i stavila u pripremljen pleh.
Tako sam uradila i sa ostatkom kora i fila. Znači, tri korice, prva samo premazana uljem, druga premazana pa posuta šećerom, treća – ulje, cimet, orasi, grožđe.
Kad sam potrošila sav materijal, premazala sam pitu ostatkom ulja, pa je stavila u rernu da se peče. Bilo joj je dovoljno oko 15 minuta da se zarumeni, a onda sam isključila rernu i ostavila je u njoj još oko 5 minuta.
Zatim sam je izvadila iz rerne, pa pokrila čistom krpom koju sam dobro pokvasila, pa iscedila. Ostavila sam je da tako pokrivena odstoji još nekih 15-20 minuta, a onda isekla na parčad, poređala na tanjir za služenje, posula sa malo prah-šećera tek za ukras, a onda poslužila uz popodnevnu kaficu.
Jeste, suva je, i korice krckaju pod zubima, ali je zaista fenomenalnog ukusa. Kad je jednom probate, odustaćete od baklave, verujte mi. Ja definitivno jesam.
Mi smo uživali u njoj, a nadam se da ćete i vi.
Prijatno!
