Kuglof je ime kolača koji se peče u specijalnom kalupu karakterističnog oblika. Zbog sastava samog kolača, neki ga svrstavaju u slatke hlebove, što u neku ruku i jeste. A pošto su jesen i zima sezona slava, koje su vrlo često posne, neka ovaj danas bude posni voćni kuglof, možda nekome zatreba.

Smatra se da mu je postojbina Nemačka, jer mu ime potiče od nemačke reči Gugel, mada ga i Francuzi svojataju kao svoj tradicionalni kolač. Bilo kako bilo, ovaj kolač koji postoji u zaista mnogo verzija i sve su lepe.

U ovom kalupu, mogu da se peku i slana testa, a može se upotrebiti i kao modla za žele, puding i slične stvari, kad vam treba nešto efektno, za neki sasvim poseban obrok. 

Osnovnu ideju sam našla na sajtu koleginice po varjači Minje, koja zaista ima odlične recepte i veoma je cenim zbog onoga što radi. Ima samo jedna stvar koja mi na njenim slikama malo smeta, a to je što je skoro na svakoj, pored gotovog jela i koka-kola. Iskreno se nadam da joj dotična kuća plaća reklamu, i da je to jedini razlog zbog koga je ta flašica uvek tu.

Ona se, žena, ne bavi temama vezanim za zdravlje, kuva klasično i to radi fenomenalno, ali to piće zaista ne zaslužuje da se nađe na stolu bilo koga ko vodi računa o ishrani. Što se svega ostalog tiče, zaista joj skidam kapu, jer je krenula ovako kao ja i zaista daleko dogurala. Svaka joj čast! 

Al’ što se pomenutog pića tiče, sad se setih kako ga je baka Anka o kojoj sam već pisala, a koja je o njemu znala mnogo više s obzirom da je bila apotekarka, zvala preparirano g…..

Nije daleko od istine, iako je to piće nastalo prvo kao lek za stomak. Napravio ga je neki njen kolega apotekar, ali ovo što nam se danas prodaje nema mnogo veze s tim, sadrži mnogo šećera i apsolutno ništa korisno. E zato mi to toliko smeta na Minjinim slikama i nadam se da im je dobro naplatila reklamu.

No dobro, krenula sam od njenog recepta, ali sam izmenila prvo kombinaciju voća, pa smanjila šećer na pola, umesto praška za pecivo upotrebila sodu bikarbonu, umesto margarina ulje i napravila neku svoju, po meni, malo zdraviju verziju. Ne izgleda tako dobro kao njen, ali je zaista izuzetno ukusan.

I da ne dužim, evo recepta:

Potreban materijal: 3 banane, 2 vanil-šećera, 100 gr žutog šećera, 2 dl kisele vode, 1 dl ulja, 350 gr brašna, 1 kašičica sode bikarbone, 1 kašičica cimeta, 80 gr suvog grožđa, 80 gr brusnica, 100 gr seckanih oraha; za preliv: 100 gr prah- šećera, 2 kesice vanil-šećera, sok od 2 limuna.

Oljuštila sam banane, pa ih izlomila na krupne komade i stavila u blender. Dodala sam šećer, vanil-šećer, ulje i kiselu vodu, pa uključila blender da se sve lepo samelje i dobro izmeša. 

U većoj činiji za mućenje sam pomešala brašno, sodu bikarbonu i cimet, pa sipala smesu iz blendera i sve dobro izmešala viljuškom. Na kraju sam dodala orahe, brusnice i grožđe, pa još malo promešala, da bi se voće ravnomerno rasporedilo. 

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C.

Podmazala sam kalup uljem, pa ga posula brašnom, da bi kolač lakše ispao iz nje. Polako sam, kašikom, sipala testo, trudeći se da ga svuda ravnomerno rasporedim. Na kraju sam nekoliko puta malo podigla kalup i ispustila ga iz ruku, da bi se testo dodatno izravnalo.

Kad se rerna zagrejala, ubacila sam kolač da se peče i pekla ga oko 50 minuta. Pre nego što sam ga izvadila iz rerne proverila sam čačkalicom da li je pečen, i pošto je bila čista, izvadila sam ga.

Ostavila sam kolač u kalupu još nekih 20-tak minuta, da se malo prohladi, a onda ga prevrnula na tanjir za služenje. 

Dok se hladio, napravila sam preliv. Iscedila sam sok od 2 limuna, pa u njega dodala 2 vanil-šećera i 100 gr prah šećera, pa dobro umutila, da se šećer otopi. Prelila sam još mlak kolač i ostavila ga da lepo upije, pa onda sekla na parčad i služila uz kaficu. 

Divan je! Ukusan, vlažan, nije mnogo sladak i može da stoji nekoliko dana, ako se čuva u zatvorenoj kutiji u frižideru, da se ne bi osušio. Zaista, vredi probati. 

Prijatno! 🙂