Prolećnu brokoli čorbicu smislila sam šetajući pijacom. Jer, poslednjih dana, otkad nam je proleće najavilo kojim vozom stiže,

nekako mi je sve pozelenelo. Primećujem da se već danima svakog jutra uhvatim za neku od zelenih majica, na pijaci biram samo zeleno povrće, a u kuhinji su mi sve alatke koje sam u poslednje vreme kupila zelene.

Kako reče veliki Federiko Garsija Lorka: “Zeleno, volim te, zeleno”… 

Kad sam bila mlađa, nisam toliko volela zelenu boju. Valjda zato što je bila omiljena boja mog tate, a svi mi dok odrastamo u nekom periodu mrzimo sve što vole naši roditelji.

Ali poslednjih godina to nije tako. Čak sam, kad smo poslednji put krečili stan, pola obojila u zeleno. Jednostavno, počela je da mi prija.

Nego, nešto drugo mi se mota po glavi, otkad sam jutros ušla na internet i na glavnom pretraživaču videla da je danas dan Sv. Patrika. Elem, za nas pravoslavce to nema nekog značaja, slavi ga Irska kao svog zaštitnika, ali s obzirom da Iraca ima svuda i da ga slave uz mnogo buke i piva, rado im se pridružuju i pivopije koje nisu sa zelenog ostrva. 

Imamo i mi svoje Irce, “Orthodox Celts”, koji svake godine koncertom proslavljaju Sv. Patrika. Ranije sam ih slušala ponekad mada, moram da priznam, nikad duže od nekih 15-20 minuta, pošto posle toga počne malo da me smara to što su im sve pesme slične, pa mi se nekako sve svodi na isto. 

Pre nekoliko godina sam na beogradskom “Beer Festu” ostala posle “Galije” da ih čujem ali je pevač, koji mi je do tog momenta bio simpatičan, uspeo da me jednom rečenicom otera kući. 

Kad neko, na koncertu na kome tog dana svira desetak bendova od kojih neki postoje duplo duže nego njegov, može da izađe na scenu i kaže: “Čujem da ste samo nas čekali celo veče”, to o njemu može da kaže samo to da je drčan, bezobrazan i pun sebe. Ništa od toga ne volim i od tad ih, čini mi se, još ređe slušam.

Svako od nas je original, ne postoje dva potpuno ista čoveka na ovom svetu, ali u umetnosti se samo originalnost ceni. Sve što nije originalno, biva prevaziđeno i nikada ne dostigne neku veliku popularnost. Zbog toga o nekim umetnicima pričamo i vekovima kasnije, a nekih se ne sećamo već posle nekoliko godina. 

I nije to tako samo u umetnosti, primenjivo je na sve. Zato mi nikada nije bilo jasno zašto se neki ljudi toliko trude da se uklope u masu, prilagođavajući sve počev od garderobe i frizure, do političkog opredeljenja i muzičkog ukusa. Ne razumem to, jer cenim samo originalnost, pa ma kakva bila. 

Recimo, postoje bendovi koje ne slušam, ne prijaju mi i ne dopadaju mi se, ali ih cenim zbog originalnosti. A postoje neki koji imaju odličnu produkciju, sjajne muzičare, neverovatan zvuk, ali imam utisak da im je cela karijera jedna jedina pesma jer su sve “na isti kalup”. Isti tonaliteti, iste harmonije, isti ritmovi i ako se neki tekst ne izdvoji kao nešto posebno, teško je razlikovati jednu pesmu od druge.

Naravno, i ovo je široko primenjivo. Neki slikari ceo život slikaju jednu sliku, vajari prosto kao da rade istu skulpturu u milion varijacija, a isto je i u književnosti. 

Neko od jednog lika sebi napravi karijeru, kao što je, recimo, uradila Džoana Roling sa “Harijem Poterom”. Sad, kad sirota žena pokušava da izađe iz te priče i piše nešto drugo, publike ima mnogo manje. Ima dosta takvih primera, ali da polako privodim priču o ovoj temi kraju.

Kad god sam u svom životu o nečemu mislila kao većina, zapitala sam se da li je sve u redu sa mnom. Jesam li se “utopila” ili stvarno tako mislim? Da li je u pitanju “trenutak nepažnje” ili sam “progutala servirano”. Na sreću, to se ne dešava često. 

Trudim se da negujem svoju različitost i ne potpadam pod bilo kakve uticaje jer, kao što rekoh, svako od nas je original i tako i treba da ostane. U tome se i ogleda lepota ovog sveta, zar ne?

Ali, da pređem na kuvanje, jer ako nastavim, ko zna dokle ću stići. Ova prolećna brokoli čorbica je divna, lagana i vesela, kao proleće. Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 300 gr pilećeg filea, 4 struka mladog crnog luka, 2 šargarepe, 2 paškanata, 1 manji koren celera, 1 parče đumbira dužine oko 3 cm, 300 gr brokolija, 3 kašike maslinovog ulja, 1 kocka za pileću supu, 2 dl pavlake za kuvanje, so, biber, peršunov list; prilog: krutoni od starog hleba.

Prvo sam očistila i oprala sve povrće pa mladi luk isekla na kružiće, šargarepu, paškanat, celer i đumbir na kockice, a brokoli na sitne cvetove. Piletinu sam takođe isekla na kockice slične veličine kao povrće.

Na 3 kašike ulja sam prvo propržila meso, tek da pobeli, a onda dodala mladi luk i propržila i njega tek da malo svene. Zatim sam dodala sve korenasto povrće, nalila vodom da ogrezne pa pustila da provri. 

Kad je čorba počela da ključa, smanjila sam temperaturu na najmanju, pa kuvala 20-tak minuta, dok ono tvrdo povrće nije omekšalo, a onda dodala brokoli i kuvala još 10-tak minuta.

Kad se skuvalo, dodala sam kocku za supu i pavlaku za kuvanje, promešala pa uključila da još jednom provri, a onda probala pa doterala ukus solju, biberom i peršunom i skinula sa vatre.

Napravila sam krutone od starog hleba. Isekla sam ga na kockice, pa propržila na malo maslinovog ulja uz dodatak omiljenih začina (bosiljak, ruzmarin, origano).

Sipala sam čorbu u tanjire, posula krutonima, pa poslužila sa zelenom salatom, i bio je to jedan divan, prolećni ručak.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

#supa #čorba #čorbica #supica #brokoli #proleće #prolećnačorba #prolećnasupa #brokolisupa #brokoličorba #crvenkapinakujna