Volim da istražujem sve u vezi sa kuvanjem i nalazim nove načine da iskoristim ostatke jer, dok jedna polovina sveta gladuje, druga baca i previše hrane. To je činjenica koju svi znamo i nemam nameru da vas davim pričom o tome. A baca se sve, najviše hleb i povrće, a često i meso. Pravimo loše procene, pa spremimo više nego što nam treba, onda se to par dana vuče po frižideru, dok jednog dana ne dođemo do zaključka da nam se više ne jede ili se eventualno pokvarilo, pa ga bacimo.

Ja to već odavno ne radim. Kuvam male količine, onoliko koliko nam je potrebno za jedan, eventualno dva obroka, i to je to. Kad mi ostane nešto od povrća, iseckam i zamrznem, za neku drugu priliku. Od starog hleba pravim stvarno svašta: dvopek, krutone, prezle, prženice, krostine, bruskete, slane mafine, leti ga stavljam u predivnu hladnu špansku gaspačo čorbu, zimi u nešto kao što je ova današnja “ribollita”.

“Ribollita” je toskanska seljačka čorba. U prevodu sa italijanskog “ribollita” znači „ponovo skuvana“ i kažu da se u stvari pravi tri dana. Prvog dana to je “minestrone”, drugog dana se obogati hlebom sa belim lukom, a ono što ostane da se posluži trećeg dana, to je “ribollita”.

Ova čorba sa hlebom inače ima još jednu malo jednostavniju „sestru“ koja se zove “pappa al pomodoro” i pravi od paradajza i hleba. Pretpostavljam da su sve njih smislile italijanske nonne, u večitoj borbi da prehrane svoje velike porodice, kakve su italijanske nekada po pravilu bile. I sve su odlične i zasitne. Dok jedete, osećate toplinu i ljubav žene koja se potrudila da vas nahrani. 🙂

Kažu da ne postoje dve iste “ribollite”, da je svako pravi drukčije i da su one koje izgledaju najružnije uglavnom najukusnije.

Da vidimo kakva je moja… 🙂

Potreban materijal: 1 praziluk (ili crveni, ili crni luk, šta god imate), 2-3 čena belog luka, 1 veza zeleni, 1 krompir, 200-300 gr kuvanog belog pasulja, par listova kupusa, malo celera (šta god u tom momentu imate od ostataka povrća), kocka za supu od povrća, stari hleb (nekoliko kriški), maslinovo ulje, 2-3 kašike paste od paradajza, so, biber, peršun, bosiljak, ruzmarin (šta god volite od začina), malo parmezana za posipanje pri služenju.

Najduži deo je kuvanje pasulja. Ali je dobra varijanta da kad god ga kuvate ostavite malo samo barenog na stranu i zamrznete, tako da imate za ovakve prilike. A možete i da olakšate sebi posao i kupite jednu konzervu već kuvanog belog pasulja (niko neće znati, biće to samo naša tajna). 😉

Ja sam danas iskoristila već spremljenu kesu seckanog povrća za minestrone čorbu u kojoj je bilo šargarepe, bele zeleni, malo kupusa, malo brokolija, malo kafriola (ostalo kad sam pravila krokete, one tvrđe delove sam ostavila za čorbu). Iseckala sam praziluk i prodinstala ga na malo maslinovog ulja, dodala ostalo seckano povrće, nalila vodom da ogrezne i kuvala na tihoj vatri, poklopljeno, oko 15 minuta.

Za to vreme sam u blenderu samlela pasulj sa malo vode u kojoj se kuvao, pa onda i njega sipala u šerpu sa povrćem. Pustila sam da ponovo proključa, a onda dodala kocku za supu i pastu od paradajza, začinila, pa opet smanjila vatru na minimum i krčkala još oko pola sata.

Pred kraj kuvanja, isekla sam hleb na kockice (kao za krutone) i kratko ga ispržila na malo maslinovog ulja, pa dodala u čorbu, posula peršunom i ostavila da malo odstoji do ručka.

Prilikom služenja, posula sam je sa malo parmezana. Ko post, neka izostavi ovaj deo.

I to je to. Uz ovu čorbu vam ne treba ništa drugo, jer je sve već u njoj. A u ove hladne zimske dane, ova čorbica će delovati kao topao zagrljaj. 🙂

Prijatno! 🙂

 

#toskanskačorba #ribolita #čorbaodpovrćasahlebom #ribollita #crvenkapinakujna