Već dugo nisam pisala. Predugo, može se reći, pa zato želim da svoj povratak proslavim jednim divnim receptom za rizoto sa morskim plodovima ili u originalu Risotto ai frutti di mare. Oni koji me poznaju malo bliže, znaju zašto me nije bilo toliko dugo. Ali vi koji me poznajete samo kao Crvenkapu ne znate, pa mislim da je red da vam objasnim razlog svog odsustva.

Elem, 20. avgusta ove blesave 2020. godine sam pala i polomila skočni zglob leve noge. Izazeći iz apoteke, saplela sam se na dezobarijeru, znate već, onu tacnu sa sunđerom koji je natopljen sredstvom za dezinfekciju obuće, i pala. Kad sam htela da ustanem, videla sam da mi stopalo bukvalno visi. Skočni zglob sam slomila na tri mesta, tako da sam imala velikih problema.

Deset dana sam ležala u gipsu, zatim su me operisali, ugradili mi u nogu dve pločice i osam šrafova, pa sam morala da mirujem još šest nedelja bez mogućnosti da stanem na nogu. Onda sam dobila dozvolu da počnem da se oslanjam, ali tek po malo. Desetak dana kasnije otišla sam u banju na rehabilitaciju, gde sam ostala tri nedelje i evo, poslednjih desetak dana se po stanu krećem bez pomagala, a kad krenem napolje ponesem jednu štaku. Bravo ja!

Prošla sam golgotu, što bi rekla moja draga prijateljica Sandra koju sam upoznala u bolnici, jer je i ona imala istu ovakvu povredu, i prošla slično kao ja. Zajedno smo prošle kroz mnoge ružne stvari jer čekati i preživeti ovako tešku operaciju u vreme pandemije koronavirusa uopšte nije bilo lako. Ali bile smo (i još uvek smo) velika podrška jedna drugoj, tako da nam oporavak prolazi mnogo lakše. Hvala ti, draga moja.

A osim nje, upoznala sam još nekoliko divnih ljudi, počev od sjajnog mladog hirurga dr Pješčića koji me je operisao, fenomenalnog fizioterapeuta Jovice koji me je podigao na obe noge, kao i nekoliko divnih devojaka i ženica koje su operisane kad i nas dve. Moje drage Ljilja i Jeca, kao i Dunja, koja je bila sa mnom na rehabilitaciji u banji Selters. Veliko hvala svima, jer bez vas, mislim da bih sve ovo jako teško podnela i fizički, a naročito psihički.

Hvala i svim drugim, dragim i bliskim ljudima koji su stalno bili sa mnom u kontaktu, koji su me bodrili i pomogli mi da savladam sve prepreke, a verujte mi da je prepreka bilo mnogo, jer sama nisam mogla bukvalno ništa. Svakodnevno se zahvaljujem dragom Bogu što vas imam. Ako bih nabrajala, spisak bi bio poduži jer tu mislim na mnogo članova familije, prijatelja i komšija, tako da se bojim da bih nekoga nehotice izostavila. Sve vas mnogo volim i žao mi je što je vreme takvo kakvo jeste, da ne mogu da vas zagrlim.

Ova povreda, dala mi je mogućnost da svet posmatram sa aspekta privremenog invalida. Verujte mi da uopšte nije lako. Za sve mi je bila potrebna pomoć koju sam, Bogu hvala, imala, s obzirom da oko sebe imam zaista divne ljude. Neki drugi, malo ružniji deo, preživela sam kada sam konačno počela da izlaziim iz kuće i da idem u kupovinu sa svojim dragim. Bila sam željna izlaska iz zatvorenog prostora. A pritom, mnogo je onih koji su me gledali onako, samo što mi ne kažu: “Gde ćeš ti tako kljakava, što ne sediš kod kuće? Sad ćeš tu da probaš da se umuvaš preko reda, e pa nećeš!”

Ružno je, verujte mi. Vrlo ružno. Dok ste među ljudima koji vas poznaju i vole, sve je dobro. Odlično je bilo i na rehabilitaciji, jer su u banji, zaista, svi bili divni prema meni. Ali, kad odlučite da ponovo krenete među svet… Svašta ćete preživeti! U redu, i tu se nađe neka dobra duša, spremna da pomogne, ali je mnogo više onog surovog sveta u kome nema mesta za nemoćne i bolesne.

Razmišljala sam o tome da o svemu što mi se desilo napišem priču. Počela sam je u nekoliko verzija ali je svako podsećanje na sve kroz šta sam prošla bilo prilično teško za mene. Bilo bi materijala za knjigu, ali više nemam želju da je napišem. No dobro, o tom – potom… Sada je jedino važno da se potpuno oporavim, a u svemu tome pomaže mi i kuvanje i pisanje.

Zato sada, kada je sve to donekle prošlo, pokušavam da se vratim u svoju rutinu. Nije lako, brzo se zamaram, mnogo toga mi teško pada, ali polako, ne smem da žurim jer, kako kažu, “što je brzo, to je i kuso”.

Nego, da pređem na recept. Postavila sam više recepata za ovo divno italijansko jelo, ali je upravo ovaj rizoto, sa morskim plodovima, najomiljeniji u mojoj porodici. Nažalost, s obzirom da ne živim na moru, spremam ga od smrznutih plodova mora, ali ne mari, i ovako je toliko dobar, da kad ga iznesem na sto, poberem osmehe.

Da pređemo na kuvanje, slažete se? Evo recepta:

Potreban materijal (za 2 osobe): 2 kašike maslinovog ulja, 2 kašike putera, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 1 kocka za supu od povrća, 1 šolja (od 1.8 dl) pirinča okruglog zrna, so, biber, peršun, 250 gr smrznutih morskih plodova.

Mislim da sam to već više puta rekla, ali nije loše da ponovim. Kad se kuva rizoto, nema mrdanja od šporeta. To je jednostavno jelo, koje se brzo sprema, ali mu treba mnogo pažnje i ljubavi. Zato pre kuvanja uvek sve pripremim da mi stoji na dohvat ruke, da bih bila slobodna da sve vreme pazim na jelo.

Zato sam prvo očistila i na kockice isekla crni luk, beli luk sitno, odmerila šolju pirinča, a kocku za supu stavila u manju šerpu i prelila je sa 1/2 l ključale vode, pa promešala da se rastopi.

U dublji tiganj koji ima i poklopac sipala sam maslinovo ulje, dodala puter i stavila na ringlu da se zagreje, a onda dodala crni i beli luk, pa propržila prvo kratko na jakoj vatri, a onda smanjila na srednju i prodinstala ga još neko vreme. Zatim sam dodala pirinač, pa uz mešanje i njega propržila tek da se obloži masnoćom, a onda dodala kutlaču supe i dinstala polako, uz povremeno mešanje.

Svaki put kad tečnost usahne, dodavala sam po kutlaču supe i dinstala dalje, dok pirinač nije omekšao. U stvari, treba da omekša, ali ne sme da se raskuva, već da ostane “al dente”, da se oseti pod zubom, kako to kažu Italijani.

Dakle, kad je pirinač omekšao, dodala sam smrznute morske plodove, malo promešala i prodinstala i njih minut-dva, a onda probala, pa doterala ukus solju, biberom i peršunom. Sklonila sam rizoto sa ringle, poklopila i ostavila da odstoji destak minuta, a onda poslužila uz svežu salatu i čašu vina roze.

Italijani u ovaj rizoto najčešće ne dodaju parmezan, pa ga nisam dodala ni ja. Uz to, trenutno je vreme posta, pa je to još jedan od razloga što sam ga ovog puta izostavila. Ima mnogo ljudi koji trenutno poste, tako da je ovo jelo pogodno i za njih, onih dana kad imaju razrešenje na ribu.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo.

Živeli! 🙂

#crvenkapinakujna #rizoto #rizotosamorskimplodovima #risotto #fruttidimare