Kažu da se najbolje stvari dešavaju sasvim slučajno, ili bar to tako nama izgleda. Spadam u one koji u slučajnosti baš i ne veruju, ali u kuhinji se one dešavaju često. Krenete s jednom idejom, a ispadne nešto sasvim drugo i mnogo bolje. Tako je nastao i ovaj moj sladoled sa čokoladom i pomorandžom.
Krenula sam na pijacu sa idejom da napravim sladoled sa jagodama, koje su već na izmaku i, k’o za baksuz, danas ih nije bilo. Na kraju sam kupila dva limuna i dve pomorandže, da bar imam za sokić, i krenula nazad.
Ali kad sam došla kući, opet sam krenula da razmišljam o sladoledu… Setila sam se nekog koji je mama ranije često pravila, sa kiselim mlekom, koji je bio lagan i osvežavajuć. Počela sam da prekopavam zbirku recepata i nisam ga našla, ali sam usput pročitala toliko drugih recepata, da sam na kraju rekla da nije ni važno, smisliću nešto sama.
Tako je i bilo. Smućkala sam ono što sam imala kod kuće i ispalo je nešto zaista dobro. Slučajno ili ne, odlučite sami. Mislim da ipak nije slučajno jer, sve to što nam u nekom trenutku tako izgleda, obično smo već negde videli, čuli, omirisali, probali, pa zaboravili.
Zato, da ne gnjavim više, evo recepta…
Potreban materijal: 2 dl slatke pavlake (za šlag), 100 gr šećera, 400 gr kiselog mleka, 100 gr čokolade za kuvanje, kora od 1 pomorandže.
Pošto sam koristila koru pomorandže, stavila sam prvo nju da se malo očisti, da ostoji oko sat vremena u rastvoru vode i sode bikarbone, a onda je isprala pod mlazom vode i dobro obrisala.
U isto vreme, stavila sam i čokoladu u frižider, da se malo ohladi i dobro stvrdne, a onda je izlomila, pa stavila u kuhinjsku seckalicu i samlela na krupnije komade. Ovo je veoma važno, jer ako uzmete čokoladu sa sobne temperature, izmuljaće se i istopiti. Ovako su ostali krupniji parčići koji se lepo osete pod zubima.
U činiju za mućenje sam sipala slatku pavlaku, pa je blago umutila u mekani šlag. Zatim sam dodala kiselo mleko i šećer, pa još malo mutila da se sve lepo sjedini i zgusne.
Onda sam dodala čokoladu i rendanu koru pomorandže, pa još malo mutila da se sve izmeša i to je bilo sve.
Gotov sladoled sam sipala u silikonske kalupe za mafine pa stavila u zamrzivač na tri sata.
Kad se stegao i ohladio, izvadila sam ga, ostavila na sobnoj temperaturi nekoliko minuta da malo omekša, a onda ukrasila sa nekoliko kriški pomorandže, pa poslužila uz popodnevnu kaficu.
Izuzetno je lagan, fin i osvežavajuć, a uz to, pravi se lako i sastojci su jeftini. Od ove količine, dobila sam 14 „mafina“. Naravno, možete i da ga sipate u činiju, pa poslužite kako želite. Šta god da uradite, ne sumnjam da će biti odličan.
Prijatno! 🙂
Ako nesto obozavam, to je kombinacija cokolade i narandze….zamisljam ukus…i lepo izgledaju sladoledcici….Hvala Jelena i svaka cast na ideji….:)
Hvala, Miro ❤ I ja obožavam taj „jaffa“ ukus i stvarno je takav. „Hladno“ ga preporučujem ☺