Kolači, torte, slatkiši

Šnenokle sa čokoladom

Šnenokle su, za mnoge od nas, podsećanje na detinjstvo. Za mene baš i ne, jer ih moja mama nije pravila. Razne druge kolače jeste, ali šnenokle ne. Valjda zato ni ja ranije nisam pokušavala. Ali pre neki dan me moj drug Vučko podsetio da ih još nisam spremala, pa reših da probam. Odmah mi je našao i recept i priču o nastanku, a dao mi i predlog da ih spremim sa čokoladom, jer je probao i bile su odlične.

I tako, čitajući više različitih verzija za ovaj divni slatkiš, rešim da napravim neku svoju. Jer, kad vidim naslove tipa “šnenokle, one prave” ili “kako se prave savršene šnenokle” ili “najbolje šnenokle koje ste ikada probali” (o drskog, drčnog i razmetljivog naroda), potrudim se da takve recepte i ne pogledam. Mnogo mi je draže da se malo igram, pa napravim neku svoju verziju. 

A ovaj divan slatkiš i jeste nastao kroz igru. Ne znam tačno kada, taj podatak nisam uspela da nađem, ali kažu da je nastao u kuhinji izvesnog bečkog poslastičara po imenu Brisak. Naime, on je imao ćerku Fani koju je obožavao, i koja je još kao dete volela da se muva po kuhinji i gleda šta tata radi. On je zbog toga bio ponosan i nadao se da će ga ćerka jednoga dana zameniti u kuhinji, ali to se nije dogodilo. U svojoj sedamnaestoj godini, na užas svog tate, Fani se ludo zaljubila u nekog putujućeg glumca i zbrisala od kuće, da bi i sama postala glumica.

Ali da se vratimo u vreme kada je Fani imala samo pet godina. Kao i obično, jednog dana se muvala po tatinoj kuhinji i na trenutak u njoj ostala sama, jer su tata i pomoćni radnici otišli da unesu namirnice koje su im bile isporučene. Na stolu su stajala belanca umućena za puslice, a na šporetu se kuvalo zašećereno mleko za neki krem. Igrajući se, Fani je uzela kašiku i počela da spušta po malo umućenih belanaca u mleko koje se kuvalo. 

I kad se tata vratio u kuhinju, imao je šta da vidi. Po površini lonca su plivali pufnasti oblačići, noklice od belanaca koje su imale finu čvrstu formu i sasvim lepo izgledale. Uz to, bile su i ukusne.

I tako, da materijal ne bi propao, Brisak je noklice izvadio iz mleka, poređao u činijice, a žumanca koja su preostala od puslica umešao u mleko da bi dobio malo gušći krem, kojim je zatim prelio noklice. Novi desert je oduševio sve prisutne i brzo postao popularan, a tako je ostalo i do današnjih dana.

Najbolje stvari na ovom svetu uglavnom su i nastale sasvim slučajno, kao “greška” koja je dovela do nečeg mnogo boljeg od onoga što je trebalo da ispadne. Tako je to i u životu…

Elem, rešim ja juče da probam da napravim neku svoju verziju šnenokli… I kad sam već mislila da to što sam uradila ništa ne valja, da mi je krem redak, da su noklice suviše narasle pa se raspadaju i da ću morati ponovo da pokušam, u kuhinju uđe moj dragi…

S obzirom da je čovek Lala iz Banata, šnenokle je u detinjstvu često jeo (za razliku od mene), tako da dobro zna kako treba da izgledaju. Pogleda, pa reče: “Noklice su ti super, ali čini mi se da ti je krem malo previše gust”. Na to se ja zaprepastih: “Previše gust? Pa ja sam baš mislila da je redak i da ne valja”. On se nasmeja pa odgovori: “Ne, ljubavi, ovo je prilično gusto, ali mislim da će biti dobro. Nikada ih nisam jeo ovako, sa čokoladom, ali ovo odlično izgleda a još bolje miriše”.

Tako je i bilo, odlično još dok je bilo toplo, ali dobro ohlađeno, bilo je još bolje. I da ne dužim, evo recepta:


Potreban materijal: 5 jaja, 1 litar mleka, 6 kašika šećera, 3 kašike brašna, 3 kesice vanil šećera, 1 puding od vanile, 100 gr čokolade za kuvanje, malo cimeta.

Pripremila sam dve činije za mućenje, pa razbila jaja i odvojila žumanca od belanaca. U žumanca sam dodala 3 kašike brašna i 3 kesice vanil šećera, pa to dobro umutila da nema grudvica. 

Sipala sam mleko u odgovarajuću šerpu, dodala u njega 3 kašike šećera, pa stavila na ringlu da provri.

Zatim sam stavila u belanca još 3 kašike šećera, pa dobro umutila u čvrst sneg. Belanca moraju da budu tako dobro umućena, da kad činiju okrenete naopako ne ispadnu iz nje.

Kad je mleko već počelo lagano da struji, počela sam kašičicom da uzimam po malo snega od belanaca i spuštam noklice da se kuvaju. Kuvale su se sa jedne strane oko pola minuta, a onda sam ih okretala na drugu stranu pa kuvala još toliko. 

Nisam ih stavljala po mnogo odjednom jer veoma narastu, pa je teže manipulisati sa njima. Kuvane noklice sam rupičastom kašikom vadila i spuštala u cedilo, da se iz njih ocedi suvišno mleko.

Kada sam skuvala sve, u mleko sam umešala žumanca sa brašnom, pa uz mešanje kuvala još malo. Zatim sam u malo mleka (onog koje se ocedilo iz noklica) umešala puding od vanile, pa i njega umešala u krem i nastavila da kuvam na blažoj vatri još malo, dok nije počeo da se zgušnjava. Onda sam dodala i 100 gr izlomljene čokolade i kuvala dok se i ona nije sasvim otopila.

Gotov krem sam sipala u činijice za služenje, a pošto ga je bilo mnogo i u jednu veliku činiju, po vrhu rasporedila kuvane noklice i posula sa malo cimeta.

Znam da će mnogi reći da nisu kao “prave”, da krem treba da bude žut, da u šnenokle ne ide ni puding ni čokolada, ali odmah sam rekla da je ovo moja verzija. 

Podsetile su me na nešto između maminog starinskog sladoleda od vanile i pudinga od čokolade. U svakom slučaju, bile su tako ukusne, da ću ih sigurno praviti ponovo već za neki dan. Treba usavršiti umeće, a za to je potrebna vežba, jel’ tako? 

Probajte i prijatno! 🙂

#šnenokle #noklice #čokolada #šnenoklesačokoladom #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *