Kao dete nisam volela masline. Bile su mi gorke, a to baš i nije bio ukus koji sam volela. Možda je samo trebalo da malo sazrim i da se naviknem, jer ukusi se uče. Otprilike, od neke 20-te godine, počela sam ne da ih volim, već da ih obožavam. Skoro da mi nije bitno kakve su, mada ipak malo više preferiram one crne, fine i zrele. Za one koji eventualno ne znaju, sve su to iste masline. Naravno, postoji više sorti, ali ako govorimo o boji, njihova boja zavisi samo od stepena zrelosti. Zelene su ubrane sa stabla suviše “mlade i zelene”, one crvenkaste su ubrane otprilike u trenutku zrenja, a crne su sačekale malo dublju starost, pa se može reći da su prezrele.
Već sam vam pričala da smo moj dragi i ja otkad smo zajedno više puta letovali u Herceg Novom, u ujakovom stanu. Elem, na tamošnjoj pijaci koju obožavam, kupovala sam neke sitne crne masline, koje oni prodaju na meru, a začinjene su belim lukom i peršunom. Sitne su otprilike kao malo krupniji grašak, a predivne i sočne. Retko se mogu naći, ali kad naletim, ne kupujem ispod 1/2 kg jer sam u stanju da sednem i pojedem po 30 kom, umesto večere. 🙂 Ne znam u čemu je stvar i zašto su tako sitne (ako neko zna, neka napiše komentar, baš bih volela da čujem), da li je u pitanju posebna sorta, ili mlado drvo, ili pak neko prastaro, jer drvo masline može da doživi i više hiljada godina. Kažu da na Kritu postoji jedna koja je stara između dve i tri hiljade godina, a da takvih oko Mediterana postoji sedam. Blagoslovene bile, neka još dugo rađaju. 🙂
U Beogradu, fantastične grčke masline na meru možete naći na Bajlonijevoj pijaci, na tezgi za kojom radi jedna fina teta koja se nalazi, kad uđete iz ulice Džordža Vašingtona, u onom redu tezgi s desne strane, pored “kuće sira”. Prvo ih ima nekoliko sa pečurkama, a onda i ta tezga na kojoj teta prodaje predivne masline i odlično ulje, a pravi i božanstvene štrudle koje pravi “kao za sebe” i prodaje po zaista povoljnim cenama. 🙂
Ali kad već pričam o pijacama, i kad pomenuh pijacu u Herceg Novom, da vam ispričam dogodovštinu od pre nekoliko godina. Vraćamo se moj dragi i ja sa pijace, a ta ulica koja vodi ka magistrali je strašno strma i sa desne strane ima dosta lokala, pa onako, dok se natovareni polako vučemo gore, malo gledamo izloge.
U jednom momentu smo se nekako razdvojili, ja sam gledala jedan, on drugi izlog, tako da sam bila ispred njega. Krenem ja dalje, računam, stići će me, i posle nekih desetak metara shvatim da ga nema. A na pijaci smo kupili pola litre maslinovog ulja u staklenoj flaši i jednu lepu dinju.
U momentu kad sam se okrenula, vidim njega kako se sapliće o sopstvene papuče, pada na kolena, dinja mu beži i vraća se dole prema pijaci, a iz kese sa maslinovim uljem curi ulje i pravi “klizaljku” po ulici. 😀
Ja gledam i hoću da puknem od smeha, ali se trudim da ne vidi, jer vidim da je mnogo besan. I tako, završi se na tome. Dinja se vratila na pijacu, kesu sa srčom smo bacili u kontejner, a ulje je otišlo niz ulicu, prema glavnom trgu.
Najluđe je bilo sutradan. Dolazim ja sama na pijacu, ponovo kod iste bake kupujem ulje, a ona začkilji, pogleda me, pa kaže: “Gospođo, a da vam stavim ja ovo ulje u tu vašu torbu?” Provalila nas, garantovano. 😀
I opet sam se raspisala, al’ ne mari… Htedoh nešto da kažem i o ovoj predivnoj voćki. Mnogo je razloga da vam se svakodnevno nađu na jelovniku u bilo kom obliku. Pomažu prevenciju srčanih oboljenja i više vrsta raka, dobar su antioksidans, sadrže protivupalne hranljive materije koje utiču na smanjenje bolova od upala, dobre su za ljude podložne alergijama, za zdravlje probavnog trakta, očiju, a dobre su i za mršavljenje.
Namaz koji vam danas predstavljam potiče iz Francuske, tačnije iz Provanse. Sam naziv, tapenada, potiče od kapara koji su jedan od sastojaka, a koji se na francuskom zovu “tapenas”. Izvorni recept je od crnih, ali se pravi i od zelenih, i kombinovano od crnih i zelenih. Moj je ovog puta od zelenih.
Ovaj namaz se najčešće koristi upravo tako, namazan na hleb, kao predjelo. Ali može i da se doda u druga jela, a ja od njega volim da napravim i sos za pastu. Sasvim je dovoljno pomešati ga sa pastom i posuti nekim struganim sirom.
A sada recept…
Potreban materijal: 175 gr maslina, 1-2 fileta inćuna, 1 kašika oceđenih kapara, 1 dl maslinovog ulja, malo limunove korice, biber, po želji, još nešto od mediteranskih začina (ruzmarin, origano, peršun, i dr).
Ako nemate blender, gledajte da sve isečete što sitnije možete (masline, inćune i kapare) pa pomešate sa začinima i uljem. To možete uraditi i u avanu.
Ja sam prvo očistila masline od koštica, pa ih stavila u blender, dodala inćune, kapare, maslinovo ulje i malo rendane limunove korice, začinila solju, biberom, ruzmarinom, origanom i peršunom, pa sve lepo samlela i stavila u činiju sa poklopcem, a onda u frižider na jedno pola sata. Može se jesti i odmah, ali je bolja kad malo odleži.
Poslužila sam je namazanu na dvopek, a može se upotrebiti i kao sos za umakanje, i kao punjenje za jaja ili nešto slično. U svakoj varijanti je odlična.
Probajte i prijatno! 🙂
#tapenada #namazodmaslina #masline #crvenkapinakujna
