Predjela, prilozi, grickalice

Tempura

Pre izvesnog vremena, pitala me moja draga Serafima znam li neki recept za pohovanje bez jaja. Ja joj pomenula tempuru, al’ nikako da dođe na red za pisanje. Evo je danas. 🙂

U pitanju je japanski način pohovanja. Japanci, inače, spadaju u jednu od najzdravijih i najdugovečnijih nacija. Mnogo jedu ribu, morske plodove, alge, ali i soju, heljdu, razno povrće i sve to vrlo kratko termički obrađuju. Meso jedu mnogo manje, ali ga dugo kuvaju i prave fenomenalne supe sa mesom, kao što je ramen.

Elem, što se tempure tiče, tu smesu koriste za pohovanje svega. Od povrća, preko začinskog bilja, do ribe i morskih plodova i uglavnom je služe odmah, uz neke fine sosove u koju je umaču. Ja sam je poslužila sa Popajevim sosom o kome sam pisala, a pohovala sam tikvice, šargarepu, belu zelen i crni luk.

Brzo se pravi, smesa je bez jaja i mleka tako da se može koristiti i u vreme posta, a povrće je divno. S obzirom da se vrlo kratko termički obrađuje, zadržava i ukus i mnogo hranljivih sastojaka.

Ja tempuru nikada ne pržim u mnogo ulja. Smesa je sa vodom, povrće je uglavnom sočno i puno vode tako da ako niste pažljivi, može da prska i da vas opeče. Zato je ja pržim malo duže, u maloj dubljoj šerpi, na vrlo malo ulja, tek da pokrije dno. I naravno, tempuru vadim na upijajuću hartiju da se dobro ocedi, tako da nije ni masna.

Može se služiti kao predjelo, grickalica za veće društvo, a može i kao lak letnji ručak. Možda ne izgleda nešto posebno lepo, ali izuzetno je ukusna.

Evo recepta:

Potreban materijal: razno povrće (ja sam upotrebila 1 vezu zeleni, 1 glavicu crnog luka i 2 tikvice); za smesu za pohovanje: 200 gr brašna, 2 kašike palente, 2 dl vode, so, biber, malo đumbira u prahu; ulje za prženje (potrošila sam oko 1 dl).

Prvo sam očistila sve povrće pa isekla na približno jednake štapiće, otprilike dva zalogaja svaki. Luk na krugove.

Zatim sam u jednu činiju sipala brašno, dodala palentu i začine, pa sve dobro izmešala tako suvo, a onda polako dodavala vodu i mešala viljuškom, dok nisam dobila gustu smesu.

Da napomenem još nešto, kod tempure ne morate da se trudite da ne bude grudvica brašna, jer upravo su takvi delovi kad se isprže najukusniji. Japanci smesu za pohovanje mute štapićima za jelo, ja sam je mutila viljuškom.

U malu, duboku šerpu sam sipala malo ulja tek da pokrije dno, pa stavila na ringlu da se dobro zagreje, a onda sam umakala povrće u smesu za pohovanje pa ubacivala na ulje da se prži dok lepo ne porumeni s obe strane, na temperaturi malo jačoj od srednje.

Prženu tempuru sam vadila na upijajuću hartiju, pa kad se ocedila ređala na plitak tanjir i na kraju poslužila sa zelenim Popajevim sosom. Možete da je poslužite i sa nekim drugim koji volite, ne sumnjam da će biti odlična.

Nama je izuzetno prijala, a nadam se da će i vama.

Prijatno! 🙂

 

#tempura #japanskopohovanopovrće #posno #pohovanjebezjaja #crvenkapinakujna

2 thoughts on “Tempura

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *