Da se odmah ogradim, ako ste mislili na ono na šta ja nisam mislila, mnogo ste bezobrazni. 😀
Šalu na stranu, ovakav politički inkorektan naziv nisam smislila ja. Što bi Balašević rekao: „Ja samo pričam onako kako čujem, i ako su lagali mene i ja lažem vas.“ Ali, ako malo potražite po netu, videćete mnogo recepata sa ovim nazivom, tako da zaista nisam kriva. A da je kolač crn – jeste, „crn je k’o telefon“, što bi rekao Zuko Džumhur. Da je bez jaja – i to je, apsolutno. I da, po receptu, u njega ide velika banana – ide, čak jedna i po! Prema tome, ništa nisam slagala. A za „pokvarenu maštu i prljave strasti“ (B.Đorđević) zaista nisam kriva.
Elem, šalu na stranu, ovaj kolač je odličan, što se da zaključiti i iz toga da nam je jedva potrajao nekoliko sati i da se celom spratu dopao. Svi su se smejali i jeli u slast. Pritom, mislim da nikada ništa nisam spremila tako brzo, jednostavno i bez ikakve muke, jer je jedan od onih recepata koje ja zovem smuti-prospi. Sve se smućka u blenderu, sipa u činiju za pečenje, ispeče, i na kraju napravi glazura od čokolade. To je sve, i to je još jedan od pluseva koje je ovaj recept zaradio, tako da ću ga sigurno praviti ponovo i to vrlo brzo. 😉
Malo podseća na svima poznate „braunije“, ali ima i taj divni ukus banane koji nije dominantan, ali se itekako oseća, tako da na momente podseća i na krem-bananice, koje smo svi rado jeli kao klinci. Mislim da sam negde pročitala nešto tipa: „Krem-bananica je jedina stvar gde si uvek želeo da izvučeš deblji kraj.“ Pa sećate se kako smo ih delili sa drugarima? 🙂
A nismo ih jeli neograničeno, kako su ih kasnije neki kupovali, na cele kutije po 100 komada. To se kupovalo jedino kad ti je rođendan, pa odneseš u školu da častiš. Onako svakodnevno, jeli smo ih po jednu i polako… Pa prvo oguliš čokoladu sa nje, pa tek onda jedeš onaj beli deo koji ima ukus banane i trudiš se da ga što duže držiš u ustima, da ti duže traje. 😉
Ili neke sendvič keksiće, koje smo jeli tako što ih prvo razdvojimo i poližemo fil, pa tek onda jedemo keksiće. Ma svašta deci padne na pamet. I sad me je prosto sramota što u priči sa ovakvim naslovom pričam o dogodovštinama iz detinjstva, al’ šta ću kad sam u duši jedno veliko dete koje voli da se igra?
Zato mi je i bilo zanimljivo da probam ovaj recept i verujte mi, nisam se pokajala, a sigurno nećete ni vi. 😉
Pa da počnemo…
Potreban materijal: 1 običan grčki jogurt (onaj mali od 2 dl), 1 ista ta čaša mleka, 1 ista čaša ulja, 1.5 velika zrela banana, 2 čaše griza, 1 čaša šećera, 4 pune kašike kakaa, 1 kašičica mlevene kafe (najbolje instant), 1 prašak za pecivo, 1 vanilin šećer, malčice brašna za posudu za pečenje; za glazuru: 100 gr čokolade za kuvanje, 2 kašike ulja.
U blender sam prvo ubacila tečne sastojke. Sipala sam jogurt, pa istu čašu koristila kao meru za ostalo. Dodala sam mleko, ulje i očišćenu i na krupno izlomljenu bananu, pa uključila blender, da se sve lepo samelje i izmeša.
Posebno sam pomešala suve sastojke. U dublju činiju sipala sam 2 čaše (od 2 dl) griza, dodala šećer, kakao, kafu, vanilin šećer i prašak za pecivo, pa sve dobro izmešala, a onda sipala u blender i uključila da se sve zajedno umuti.
Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C. Vatrostalnu činiju za pečenje sam podmazala i posula brašnom, da se kolač ne zalepi.
U činiju sam sipala testo iz blendera, poravnala, pa kad se rerna zagrejala, stavila da se peče. Pekla sam ga prvo nekih 20-tak minuta na 180 C, a onda pojačala na 220 i pekla još oko 5 minuta, dok čačkalica kojom sam bocnula testo nije izašla čista. Pečen kolač sam izvadila iz rerne i ostavila da se prohladi dok napravim glazuru.
U šerpicu sam sipala ulje, dodala izlomljenu čokoladu, pa je polako otopila na srednjoj temperaturi (može i na pari, ali meni se žurilo), a onda prelila kolač i ostavila ga da se potpuno ohladi.
Ohlađen kolač sam sekla na veće kocke i služila. Ostatak sam sačuvala u frižideru, ali ne zadugo, jer mnogo je dobar. A vi, ako ne verujete, proverite. 😉
Prijatno! 🙂
#brauni #kolačsačokoladom #kolačsabananom #krembananice #crnacbezjaja #crnacbezjajasavelikombananom
