Salate

Crveno-bela salata

Da odmah naglasim, crveno-bela salata nema veze sa navijačkim bojama našeg poznatog kluba jer ne navijam ni za koga, ali sam htela da već u nazivu naglasim njene predivne boje. U principu, ja uopšte ne pratim sport. Možda povremeno tenis, a za sve ostalo nemam ni volje ni vremena. Izvinjavam se onima koji prate, ne želim nikoga da uvredim.

Volim sportske aktivnosti i vežbam malo gimnastiku-malo jogu kad za to imam volje, ali praćenje sporta na televiziji definitivno nije za mene. Ono što sam jedno vreme pomalo pratila i volela je sumo rvanje, ali taman kad sam ušla u fazon, popamtila rangove, najbolje borce, izraze, sportski kanali su prestali da prenose turnire. Nisam bila baš toliko zagrižena da bih nastavila da pratim na internetu, tako da je na tome ostalo. A s obzirom da su moji miljenici u međuvremenu otišli u penziju, jer se profesionalni borci bore do 30 i neke godine, više nikoga ne znam. I kad bih htela ponovo da uđem u materiju, trebalo bi mi dosta vremena, tako da o tome i ne razmišljam.

Ali baš sam volela sumo. Prvo, to su borbe koje mogu da traju svega par sekundi, a najduže možda minut-dva. Idealno za mene što nemam baš mnogo strpljenja da gledam duge mečeve. Drugo, nema onog mlaćenja do krvi ili smrti kao u drugim borilačkim sportovima. A treće, bilo je veoma zanimljivih likova koji baš zabavljaju publiku kao što je Takamisakari, mada je moj omiljeni borac bio Asašorju. I cela ta priča oko njih, način života, škole u kojima dok treniraju i žive, sve mi je to bilo zanimljivo, ali s obzirom da je malo ljudi koji to vole, neću više da vas gnjavim.

Da se vratim na današnji recept. Ova salata je nešto kao najklasičnija salata od cvekle, koju su sve naše mame pravile i koju svi dobro znamo. Ima malih razlika kod načina serviranja, jer je neki seku na krugove (ma koliko velika bila pa ponekad dobijete cepanice), a neki seckaju sitnije, neki dodaju beli luk, neki ne, neki stavljaju i strugani ren, neki ne, neki je kuvaju, neki peku.

I ja je pečem, otkad sam pre nekoliko godina u emisiji mog omiljenog TV šefa Džejmija Olivera videla ovaj način pripremanja cvekle. Probala sam, oduševila se i od tad je uglavnom spremam tako, osim kad pravim vitaminsku bombu, o kojoj sam već pisala. A u pitanju je pečenje na velikoj količini krupne morske soli. To je jedan fantastičan način za pripremu raznih namirnica. Na soli, ili totalno udavljeno u soli, može da se peče svašta. Sa tim sam se prvi put susrela veoma davno, ima tome možda i 30 godina, kad je moja mama ponekad znala tako da ispeče celo pile. A na isti način može da se peče i riba. So fantastično zadržava temperaturu, tako da kad se pile ili riba sahrane u veliku količinu soli, a so se ponaša kao keramička peć. Drži temperaturu, teško može da izgori, a sve se peče u sopstvenom soku jer spolja izgleda suvo, a unutra ostane sočno i slano taman onoliko koliko treba. Fantastično!

E tako ja poslednjih godina pečem cveklu, ali o tome u samom receptu. Pa da krenemo…

Potreban materijal (za 2-4 osobe): oko 500-600 gr cvekle, 200-300 gr krupne morske soli, 2-3 čena belog luka, 50 gr belog sira (ja sam koristila fetu), 1-2 kašike peršunovog lista, 2 kašike maslinovog ulja, 2 kašike balzamiko sirćeta, 1 kašika jabukovog sirćeta.

Da odmah napomenem, ovo je količina za 4 osobe kao prilog uz ručak ili za 2 ale koje mnogo vole cveklu, kao kompletan obrok. Naime, moj dragi i ja smo danas pre ovoga pojeli supicu, a salatu pojeli kao glavno jelo i to nam je bio ručak. Jer, kad imamo ovu salatu, nama više ništa ne treba. Zato probajte, pa odlučite sami koliko materijala vam treba.

Obično prvo pripremim preliv. Beli luk oljuštim i sitno isečem, pa ga malo posolim, dodam mu peršun, balzamiko i jabukovo sirće i ulje, sve dobro izmešam, pokrijem i ostavim da stoji da se ukusi prožmu i delimično obrade beli luk.

Zatim u pleh za pečenje stavim prvo papir, a onda sipam morsku so i u na nju poslažem cveklu, pa oko svake sipam još malo soli, a onda stavim da se peče dok ne omekša. Otprilike joj treba oko sat vremena na 200 C, u zavisnosti od veličine. One sitnije se peku možda malo kraće, ali recimo posle nekih 45 minuta krenem da ih bockam čačkalicom da proverim da li su pečene. Pečene izgledaju ovako:

Ne znam u čemu je stvar, ali cvekla je ovako prosto slatka. Predivna je, i nema onog ukusa zemlje.

Dakle, kad se ispeče, izvadim cveklu iz pleha, stavim je u činiju i prelijem hladnom vodom, pa oljuštim. Da ne bih posle toga imala crvene rukavice, pre nego što krenem da ljuštim, namažem ruke uljem.

Znači, oljuštim cveklu pa je isečem na tanke kolutove i poslažem na veći tanjir. Onda isečem feta sir, pa poslažem preko nje (kao što se na slici vidi), a onda sve prelijem prelivom sa belim lukom koji sam spremila na početku. Ostavim da se još malo prohladi i ukusi prožmu, a onda poslužim.

I to je to. Nikakva mudrost, a predivan ukus. Probajte, jer cvekla je ne samo povrće, već i lek, o čemu sam već sve rekla kada sam napisala recept za vitaminsku bombu, tako da se neću ponavljati.

Prijatno! 🙂

 

#salataodcvekle #salataodcveklesasirom #salata #pečenacvekla #crvenobelasalata #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *