Kada neko pomene indijsku hranu, na šta prvo pomislite? Na kari verovatno, jer oni kari prave bukvalno od svega. Ali, postoji još nešto što veoma često spremaju, a to je daal, neka vrsta guste čorbe od mahunarki. Sličnih jela ima u raznim kuhinjama. Arapske zemlje imaju hariru, a mi imamo razne vrste čorbica od kojih su nam mnoge ostale od Turaka. Ali današnji recept, daal od crvenog sočiva i bundeve, u ovo hladno vreme deluje kao jedan veliki zagrljaj u tanjiru.

Recept sam juče, uz jutarnju kafu, odgledala kod Džejmija Olivera, i shvatila da sve što mi je potrebno, imam u kući. To je i bilo presudno, jer je vreme bilo grozno, pa mi se nije izlazilo iz kuće da bih dokupila nešto od materijala. Na sreću, mojima se dopalo, tako da je bio pun pogodak. Naravno, sastojke sam malo morala da prilagodim našim uslovima, ali mislim da nema neke velike razlike u odnosu na ono što oni kuvaju, osim što je mnogo manje ljuto.

Indusi su poznati po tome da im je hrana veoma ljuta, ali za to imaju dobar razlog. Klima im je takva da je uglavnom strašno vruće, a jedini način da se rashladite je da se preznojite. Zbog toga oni jedu ljuto, da bi podspešili znojenje. Usput, znate da tamo ima mnogo sirotinje koja živi u veoma teškim uslovima, a ljuta hrana deluje antiupalno, smanjuje holesterol, trigliceride i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Deluje preventivno na mnoge bolesti, čak i one najteže poput raka, tako da u Indiji, bez obzira što većina stanovništva živi u teškim uslovima, ima veoma malo tih najtežih bolesti. Mora biti da nešto rade dobro, a rade mnogo toga, hrana je samo jedan deo. Ali da se vratim na današnje jelo.

Dakle, daal je nešto kao gusta čorba najčešće od sočiva, mada može da bude i od graška, boba, pasulja, praktično od svih tih mahunarki koje mogu da se raskuvavaju jer u prevodu sa hindija, daal znači sočivo, mada sam naišla i na objašnjenja da znači nešto kao puknuto, raskuvano.  U ovom receptu, koristila sam crveno sočivo koje je koristio i Džejmi, koje skoro uvek imam u kući, pošto ga volim više od zelenog. A kako kažu, ono je prava proteinska bombica, jer sadrži više proteina od mesa, zbog čega ga vegani posebno vole, pošto ih njihova biljna hrana ponekad nema dovoljno.

Ali da ne dužim više, da pređem na recept. Možda je potrebno malo više začina koji se kod nas ne koriste tako često, ali ja sam ih, nekim čudom, imala u kući. U svakom slučaju, daju poseban šmek, i olakšavaju varenje, što je dobro, kada su mahunarke u pitanju.

Evo recepta…

Potreban materijal (za 3 osobe): 3 kašike maslinovog ulja, 2 kašičice semena crne slačice, 1 kašičica kima, 1 kašičica semena korijandera, 3 čena belog luka, 1 parče đumbira od oko 5 cm, 1 kašičica krupno mlevene ljute paprike, 1 kašičica karija, 1 glavica crnog luka, 400 gr bundeve, 1 šolja (ona od 1.8 dl) crvenog sočiva, malo peršunovog lista; za služenje: 1 jaje po osobi.

Prvo sam sve pripremila. Bundevu isekla na kocke veličine 2 cm, sočivo dobro isprala pod mlazom hladne vode, đumbir, beli i crni luk isekla sitno. Ostalo sam radila u hodu.

Kao što uglavnom počinju indijski recepti, i ovaj započinje prženjem krupnih začina, da bi se pokrenule arome u njima. Dakle, u šerpu sam sipala 2 kašike ulja, pa na tome propržila semena slačice, kima i korijandera, tek da počnu da pucketaju, a onda dodala beli luk i đumbir, kari i mlevenu papriku, propržila još malo, pa pola toga izvadila iz šerpe i stavila na tanjirić, za kasnije.

Zatim sam dodala crni luk, pa ga kratko ispržila, a onda ubacila bundevu i sočivo, zalila vrućom vodom da ogrezne, pa kuvala do ključanja. Kad je proključalo, smanjila sam temperaturu na srednju, pa polupokriveno, uz povremeno mešanje, kuvala još pola sata, da sve omekša i višak vode ispari, jer treba da bude gusto.

Posle pola sata, sočivo se već bilo raskuvalo, a bundeva skoro raspala. Pasirkom za krompir, izgnječila sam bundevu, pa ponovo izmešala i dosolila. Dodala sam još malo peršuna, i to je bilo to.

One začine s početka, koje sam izvadila na tanjirić, sipala sam u tiganj, dodala 1 kašiku ulja, pa ih malo zagrejala, a onda podelila na tri dela. Na svaki od njih, razbila sam po jedno jaje, a onda pokrila tiganj papirom za pečenje, i ostavila da se jaja isprže, ali da ostanu malčice tečna.

Sipala sam gotov daal u tanjire, na svaki stavila po jedno prženo jaje sa začinima, posula sa malo ulja iz tiganja, dodala još malo peršuna, i odmah poslužila, uz svež hleb i kisele krastavčiće.

Po ružnom vremenu, kakvo je bilo juče, nama je veoma prijalo, i baš nam se dopalo, a nadam se da će i vama.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica