Hleb, peciva, pite

Heljdopita sa sirom i sremušem

Heljdopitu, bilo kakvu, pa tako i ovu sa sirom i sremušem do sada nisam pravila. Jednom prilikom sam probala da napravim palačinke od heljdinog brašna i to se neslavno završilo jer su bile krte i tako pucale da je bilo nemoguće bilo kako ih saviti. Posle sam čula da je trebalo da u testo umešam još neko drugo brašno, jer sama heljda baš i nije neki izbor. A što se onda zovu “od heljde”, ako heljde ima “u tragovima”?

Pa eto, “papir trpi sve”, pa može i to da prođe. Kažu hleb od heljdinog brašna, a heljdinog ima recimo 30%, ostalo je ovseno ili ražano. Nisam neki zaljubljenik u te moderne tokove, kao što znate, ali juče na pijaci naletim na kore, pa rekoh, svi ih hvale, ‘ajde da i ja probam. Po principu, “vid’la žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu”.

Obično, kad se tako zaletim pa kupim nešto što je “u trendu”, retko bude dobro. Tako sam skoro kupila onaj tzv. “hr*no miks” zelenog smrznutog povrća pa sam psovala samu sebe što sam dala duplo više para za glupost. Ako niste probali – nemojte!

Prvo, to je miks koji, kao, treba da sadrži: šparglu, brokoli, tikvicu, papriku i prokelj. Svega toga ima, činjenica, ali što se špargle tiče, možda ćete u celoj kesi dobiti jednu, i to bez vrha, samo one drvenaste delove koji se inače bacaju ili koriste za krem čorbe.

Tikvice, ‘ajde da kažem, ima jer su najjeftinije, ali su u raspadnutom stanju. Prokelja je bilo bukvalno tri komada u celoj kesi. Paprika je bila isečena na sitne kockice, što je u totalnoj suprotnosti sa svim ostalim, a brokoli se toliko raspao da ga nisam ni videla, videla sam samo one zelene mrvice tu i tamo.

Sve u svemu, totalna propast, a košta recimo kao dve takve kese graška, ako ne i više. Izgledalo je kao da su u tu kesu stavili ono najgore što im je preostalo kad su pakovali ostalo povrće, pa nisu znali šta će s ostacima. Pritom, na kesi je ime dotične doktorke koja ovu vrstu ishrane promoviše, tako da narod to ipak kupuje.

Svašta nam se servira, dragi moji, i mnogo njih zarađuje na nama ni krivim ni dužnim, jer smo naivni. Jesmo, naivni smo i ne cenimo sebe dovoljno, kad dozvoljavamo svima da nas tako zavrću kako im se ćefne i lepo zarađuju na našoj muci.

Nego, dosta sam đubrila za danas, da ja pređem na recept. Elem, što se heljde tiče, nisam neki zaljubljenik u nju, ali ova pita mi se dopala. Kupila sam te gotove korice koje, za razliku od onih običnih, imaju malo puniji ukus koji volim, jer volim integralna testa, a ovo se može svrstati u tu grupu.

Evo recepta:

Potreban materijal: 1/2 kg heljdinih kora za pitu, 300 gr sitnog belog sira, 2 veze sremuša (može i bilo kakav zeleniš, ako vam je dosta sremuša), 1 kisela pavlaka, 1/2 l kefira ili jogurta (koristila sam domaći kefir), 3 jaja, 2 kašike ulja, malo lanenog semena, so.

Prvo sam napravila fil. U dublju činiju sam razbila 2 jaja, pa ih malo umutila viljuškom. Dodala sam izmrvljeni sir, iseckani sremuš (ne treba mu prethodna termička obrada), pavlaku i dve čaše po 2 dl kefira, pa sve dobro izmešala. Pošto sam koristila neslani sir, malo sam posolila, ali ako koristite neki slaniji, budite obazrivi, da ne preterate.

Staklenu činiju u kojoj najčešće pečem lazanje ili gibanicu sam podmazala uljem i to je bilo sve što se tiče masnoće. Videćete, više od toga uopšte nije potrebno.

Na dno sam stavila jednu koru i lepo obložila činiju. Preko nje sam stavila još jednu presavijenu na pola, pa po njoj rasporedila fil. Preko fila opet presavijenu koru, pa opet fil i tako dok nisam sve potrošila.

Poslednju koru sam stavila odozgo celu, pa je podvukla ispod pite sa svih strana. Naravno, ove kore nisu elastične kao obične jer heljda ne sadrži gluten, tako da lakše pucaju, ali ne sekirajte se, biće sve u redu.

Kad je pita bila gotova, razbila sam ono treće, preostalo jaje, pa ga umutila sa 1 dl kefira i kašikom polako prelila celu pitu, posula je lanenim semenom i tek onda uključila rernu da se zagreje na 200 C. Potrebno je da tako prelivena malo odstoji da bi korice upile preliv.

Kad se rerna zagrejala, smanjila sam temperaturu na 180 C i stavila pitu da se peče. Pekla se oko 35 minuta jer ove kore su deblje, pa im treba malo više.

Pečenu pitu sam izvadila iz rerne, pa pokrila dobro pokvašenom pa isceđenom krpom i pustila da odstoji oko pola sata, a onda sekla na četvrtastu parčad i služila toplu, uz domaći kefir. Dobro ide uz sve kiselo-mlečne napitke, a naravno i uz sveže salatice.

Divna je, punog ukusa i veoma zasitna.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#pita #slanapita #pitasasirom #zeljanica #pitasasremušem #heljda #heljdinekore #heljdopita #pitaodheljde #sremuš #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *