Kolači, torte, slatkiši

Knedle sa makom

Već dugo na nekom sajtu gledam recept za knedle sa makom. Merkam ih i merkam, ali nikako da krenem u akciju jer, ako ste ikada u životu pravili knedle sa šljivama, razumećete me. Previše je to posla. Treba da imate dosta vremena, i da budete raspoloženi za kuvanje i mešenje, da vam ne bi preselo. A ja, poslednjih nedelja, vremena nemam uopšte. No, kad se hoće, nađe se i način i vreme, jel’ tako?

One sa šljivama, višnjama, kajsijama… ne pamtim kad sam poslednji put pravila, jer da jesam, napisala bih recept. Biće i toga, nekom drugom prilikom, kad mi ponovo dovoljno poludi glava. Inače, po gradu sada ima više otvorenih knedla barova, koji ih prodaju punjene svim i svačim. Nisam probala, ali nekoliko mojih prijatelja jeste i svi kažu da su dobre, ali male, a preskupe. Moguće, mada kad pomislim na spremanje, razumem zašto je tako.

S makom sam, inače, spremala svašta, i koliko se sećam, bilo je i slanih i slatkih peciva i kolača. Ali posle jučerašnjeg dana, ove knedle su moj omiljeni slatkiš s makom, i moje omiljene knedle uopšte. A testo je takvo, da može da se upotrebi za šta hoćete. Meni je delovalo da će biti mnogo ako napravim samo sa makom, pa sam deo odvojila za njoke u paradajz-sosu. I to je bilo odlično.

Valjda je stvar u tome da je sve sveže. Nikad one kupovne knedle, a ni njoke, ne mogu da budu tako ukusne kao kad su sveže spremljene. Moje ne izgledaju baš reprezentativno, ali su zaista izuzetno ukusne. Toplo vam preporučujem da ih probate u obe verzije.

Ali da pređemo na spremanje, jer treba više vremena da se naprave. Meni je bilo potrebno oko sat i 45 minuta. Evo recepta…

Potreban materijal: oko 1/2 kg očišćenog belog krompira, so, 20 gr putera, 2 jaja, oko 400 gr brašna (koristila sam hlebno), 150 gr mlevenog maka, 50 gr prah-šećera.

Prvo sam oljuštila krompir, isekla ga na kockice, pa stavila u šerpu, nalila vodom da ogrezne, malo posolila i stavila da se kuva. Kad je proključao, smanjila sam temperaturu na srednju, poklopila, pa kuvala dok nije potpuno omekšao (15-tak minuta otprilike).

Kuvani krompir ocedila sam od vode, prelila hladnom vodom da ga malo ohladim, pa ponovo ocedila. U još topao, dodala sam malo soli i puter, pa pustila onda mikserom dobro umutila u gladak pire, bez grudvica.

Kad se ohladio, dodala sam jaja, pa ponovo izmešala, a onda polako dodavala brašno i mešala dok nije počelo da liči na testo. Zatim sam testo izručila na pobrašnjenu radnu površinu, a onda mesila dalje, uz dodavanje brašna po potrebi, dok nisam dobila srednje meko testo. Ako je tvrđe, lepše će se oblikovati, ali neće biti ovako rastresito i fino, kao kad je malo mekše.

Sipala sam vodu u veću šerpu, malo je posolila, pa stavila na ringlu da provri.

U međuvremenu sam od testa otkidala komadiće veličine manjeg oraha, pa pravila kuglice, valjala ih u brašno i ređala na papir za pečenje (sa njega je zgodno preneti ih do šerpe u kojoj se kuvaju).

Kad je voda počela da vri, polako sam spuštala knedlice u nju (po 10-tak komada u jednoj turi) i kuvala ih na jakoj vatri, dok ne isplivaju na površinu.

U posebnoj činiji, pomešala sam mleveni mak sa šećerom, pa kuvane knedle rešetkastom kašikom vadila iz vode i odmah ubacivala u mak, valjala ih lepo sa svih strana, a onda slagala na tanjir za služenje.

I tako, dok ih sve nisam spremila, a onda sam ih poslužila uz kaficu, posle ručka…

Ukus im je više nego dobar, iako možda ne izgledaju mnogo reprezentativno. Prava stvar za one koji vole puni ukus maka. A od ostatka testa, napravila sam njoke, koje sam ubacila u najjednostavniji sos od paradajza (u malo prženog crnog luka dodala sam konzervu seckanog pelata, začinila i prokrčkala), pa smo ih jeli posute sa malo parmezana.

I bile su fenomenalne i ovakve. Sočne, fine i blage, u osvežavajućem paradajz-sosu. Divan letnji ručak! Mi smo zaista uživali, a verujem da ćete i vi, ako poželite da ih i sami skuvate.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica 🙂

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.