Znate onaj osećaj kad vas zagrli neko ko je viši i krupniji od vas, pa nekako kao da “nestanete”? Znam da sam već dosadna sa svojim krem čorbicama ali verujte mi, ovo nije čorba, ovo je jedan baš takav “zagrljaj”, al’ u tanjiru. A s obzirom da je na današnji dan rođen moj pokojni tata, od koga sam nasledila ljubav prema jelima “na kašiku”, neka ova današnja krem čorba od sira i pečuraka bude posvećena njemu.

Sećam se poslednjeg rođendana koji sam mu čestitala. Pitala sam ga onako, kao da ne znam, koliko je godina napunio, a on odgovara k’o iz topa: “TLiestLi!” Ja se nasmejem, pa kažem: “Lepo tata, znači ja ću tek za nedelju dana da se rodim”, s obzriom da je moj rođendan šest dana posle njegovog, a dobio me je kad je napunio upravo “tLiestLi”.

Inače, nismo se nešto naročito dobro slagali i vrlo često smo se prepirali ali daleko od toga da se nismo voleli. To je valjda i normalno, oboje smo jake ličnosti i teško smo prihvatali mišljenje onog drugog. No, sve to jednog dana nestane, pa kako vreme prolazi, počinjem da shvatam zašto je neke stvari radio baš tako kako jeste i zašto mi je neke stvari govorio. I tako, polako počinjem da zaboravljam sve loše, a “pamtim samo sretne dane”, što bi rekao Arsen Dedić.

Tako valjda i treba da bude. Zašto bismo i pamtili ružno, ko od toga ima koristi? Zato, tata, ovo je za tebe, s ljubavlju koju ti verovatno nikada nisam pokazala u dovoljnoj meri. Ali, ima dana, srešćemo se mi još, dočekaćeš me jednog dana raširenih ruku i zagrlićeš me onako snažno kao i uvek.

Zagrljaj je inače, najpristupačnija psihoterapija, ponekad sasvim dovoljna da se neko oseti izlečenim. Pročitala sam davno na stranici moje prijateljice Jace: “Zagrljaj je prekrasan dar, jedna veličina odgovara svima.” Divno!

Dodir je, inače, deo svake normalne komunikacije, mada se u današnje vreme mnogi užasavaju dodira ljudi sa kojima nisu bliski. Mnogi izbegavaju i rukovanje. A ponekad je dovoljno upravo to, da se već osetimo bolje.

Čika Duško Radović je jednog davnog jutra rekao: “Neka su nam lekari živi i zdravi. Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da ih pipne.” Tužna istina.

Vrlo često su “lepa reč koja gvozdena vrata otvara”, blagi pogled, osmeh i zagrljaj delotvorniji od šake lekova. A to je ono na šta mnogi danas zaboravljaju. Nemojte biti škrti, delite ih stalno i ne pitajte se “treba li?” Uvek treba.

Kod dece to ide sasvim prirodno i spontano, kod životinja isto tako, jedino se odrastao čovek nešto ustručava i suzdržava. Sve dobro što dajemo drugima, vraća nam se, i samo kad dajemo, u stvari dobijamo. Opet sam se malo upetljala u filosofiju, al’ šta ću kad volEm?

U svakom slučaju, kako reče neko pametniji od mene: “Svi smo mi anđeli sa samo jednim krilom. Samo zagrljeni možemo leteti.”

Ali da pređemo na recept za ovaj “zagrljaj u tanjiru”. Ova čorbica je lagana, ali veoma zasitna. Nama je bila kompletan ručak i nismo brzo ogladneli. Osnovni recept koji sam našla u jednoj knjizi poslužio mi je samo kao inspiracija jer, toliko sam toga izmenila i dodala da mogu mirne duše da kažem da je moj.

Pa da krenemo…

Potreban materijal (za 4 osobe kao predjelo ili za 2 kao kompletan obrok): 2 struka praziluka, 2 čena belog luka, 2 kašike maslinovog ulja, 1 šaka sušenih pečuraka (ja sam koristila bukovače), kocka za supu od povrća, 150 gr belog sira po želji (koristila sam fetu), 2 dl pavlake za kuvanje, so, biber, peršun; za služenje: 2 kriške hleba, 2 kašike putera, majčina dušica, nekoliko kriški limuna.

Očistila sam praziluk i beli luk i sitno ih iseckala.

U šerpu sam sipala maslinovo ulje, pa na njemu kratko propržila luk, tek da počne da dobija boju. Zatim sam nalila sa tri čaše vruće vode, dodala šaku sušenih pečuraka i kocku od povrća, pa pustila da provri, a onda smanjila temperaturu na najmanju i poklopljeno kuvala 20-tak minuta.

Dok se kuvalo, napravila sam krutone od hleba. Dve kriške hleba sam isekla na kockice pa stavila da se hrskavo isprže na puteru, dodala im malo majčine dušice, izmešala, pa sklonila sa ringle i presula u činijicu za služenje.

Kad se povrće skuvalo, sklonila sam ga sa ringle pa sipala u blender. Dodala sam i pavlaku i sir, pa uključila da se sve lepo samelje, a onda vratila u šerpu u kojoj se čorba kuvala.

Probala sam, pa doterala ukus začinima i pustila da provri još jednom, da se sir lepo otopi.

Sipala sam u tanjire, posula krutonima i peršunom, pa odmah poslužila sa nekoliko kriški limuna jer joj limunov sok daje prijatnu notu svežine.

Bilo je zaista više nego dobro i savršeno dovoljno kao kompletan ručak.

Probajte i prijatno vam bilo

Grli vas

Vaša Crvenkapica 🙂

 

#kremčorba #kremsupa #kremšorbaodpečuraka #kremčorbaodsira #crvenkapinakujna