Krmenadle u sosu od povrća su jelo koje retko spremam, iako ga moji ukućani vole. Meso kod mene u tanjiru obično može da se nađe “u tragovima” jer nisam baš neki preterani ljubitelj. Mislim, retko mi je baš meso osnova ručka jer to mesto uvek radije prepuštam dobroj supi. A tek krmenadle… Njih baš retko spremam al’ eto, desi se ponekad, čisto da mom Lali zasijaju oke kad oseti miris. Šta će čovek, to ga snašlo u životu. Ko mu je kriv, našao mene, umesto da se skrasio sa nekom Sosom koja će da mu sprema sve one fine đakonije koje je Balašević opevao u “Al’ se nekad dobro jelo”. Baš!
Doduše, ne žali se on ni ovako, voli moju pretežno mediteransku kuhinju, ali kad oseti miris nečeg “konkretnog”, mesnog, nekako me drukčije gleda tog dana. Kao da me više voli. 😀
Šalim se malo, al’ znate čega se prvo setim kad čujem reč krmenadle? Onog monologa Mire Banjac, tj. Katice u predstavi “Radovan III”, kad priča kako su prevozili “hitnu isporuku krAmonadli iz Bajine Bašte za Toronto” sa pauzom u Kelnu. Volim tu predstavu, maestralni su bili svi, ne samo Zoran Radmilović, jedan i jedini. Nekoliko puta su, posle njegove smrti, razna pozorišta pokušavala da postave tu predstavu ali, igrati Radovana posle Zorana, bilo je totalno nezahvalno. Niko nije mogao da ga dostigne jer, sama okosnica, tekst predstave, bio je otprilike trećina onoga što je on uspevao da donese.
Zimus sam čitala knjigu Mire Banjac “Ne daj se”, u kojoj je između ostalog opisala i to kako se Zoran spremao za prestave. Kaže, onog dana kad bi predstava trebalo da se igra, Zoran ode na trafiku i kupi sve dnevne novine. Onda zasedne i uz kaficu pročita sve one bombastične naslove, pa kad uveče krene da igra Radovana toliko odluta da u jednom momentu i sam kaže: “Šta li se*em i ja više?” 😀
Divni, genijalni Zoran, jedan od onih za koje se obično kaže da se “jednom rađaju”. Nikad nije postigao ono što je mogao jer nije mogao da ćuti, smeška se i pomirljivo klima glavom. Al’ to i jeste ono zbog čega ga se najviše sećamo, zar ne?
A kad pomislim na “Radovana III”, ne mogu da se ne setim još jednog divno čoveka, profesora Radovana Lakićevića, lektora u redakciji u kojoj sam radila i mog dragog prijatelja, koji je tako ponekad znao da me pogleda pa kaže: “Blago tebi Jeco. Ti gde god odeš imaš po jednog Radovana koji te obožava. Jednog kod kuće, jednog na poslu”. A onda se obično nasmeje pa doda: “Ja sam najstariji, Radovan I, tvoj Rade je Radovan II, a ko je Radovan III, to svi znamo.” Divno biće, jedan od nekoliko sjajnih ljudi sa kojima sam se lepo družila dok sam radila tamo. Nažalost, bilo je mnogo više ružnog, pa sam otišla odande ne osvrćući se.
Nego, o čemu ja ono danas treba da pričam? A, da, o krAmonadlama… Elem, htela sam da ih za ovu priliku spremim malo drukčije, pa krenula da “kopam” po receptima. I, gde god sam naišla na krmenadle, recept započinje tako da treba izvaditi kosti, napraviti šnicle i izlupati ih. Zašto, pobogu? Zašto bih od krAmonadli pravila šnicle?! Upravo ta kost koju imaju je glavni “krivac” za fenomenalan ukus jer u sebi sadrži koštanu srž koja, osim što je izuzetno zdrava, jelu daje sasvim poseban ukus. Nema šanse! Tu sam odustala od traženja i rešila da ih spremim na svoj način, bez vađenja kostiju. Ionako će na kraju te kosti ispadati same, ni nož neće biti potreban koliko će meso biti meko.
I da skratim priču, da ne kažem ono što bi Radmilović rekao, evo recepta:
Potreban materijal (za 4 osobe): 4 svinjske krmenadle (sa kostima), 1 veza mladog crnog luka (ili 1 veća glavica), 4 kašičice senfa, 2 kašike ulja, 1 paradajz, so, biber, lovor, kari, ruzmarin, origano, korijander, kurkuma, nekoliko karanfilića.
Prvo sam očistila mladi luk, oprala ga, pa isekla na kružiće.
U dublji tiganj (sa drškom koja može u rernu) sipala sam ulje, pa prvo kratko propržila luk.
Dok se luk pržio, pripremila sam meso. Posolila ga, pobiberila, pa premazala senfom sa obe strane i poslagala u tiganj preko luka. Dolila sam pola čaše vode i nekoliko listova lovora pa pustila da prokuva, a onda smanjila temperaturu na najmanju, poklopila i ostavila da se dinsta dobrih sat vremena.
Povremeno bih proverila da li je voda isparila pa dolila još malo, a ako nije bilo potrebno dolivanje, malo bih protresla tiganj, bez mešanja.
Kad je meso bilo već skoro sasvim meko dodala sam ostale začine i paradajz iseckan na kockice. Uključila sam opet na malo jaču vatru tek da počne da vri, a onda stavila tiganj u rernu zagrejanu na 180 C još oko 15 minuta, tek da se meso malo zapeče.
Poslužila sam krmenadle prelivene sosom u kome su se kuvale uz salatu od hleba (po želji, može i nešto drugo) i bile su zaista odlične. Kao što rekoh, kosti same ispadaju, meso je tako meko da vam ni nož nije potreban a s obzirom na sve začine koje ja stavljam, zaista je izuzetno ukusno. Naravno, ako nešto od toga ne volite, slobodno izbacite, ja volim da se igram sa začinima a ovom mesu daju zaista poseban šmek.
Probajte i prijatno 🙂
#krmenadle #krmenadleusosu #krmenadleusosuodpovrća #crvenkapinakujna
