Predjela, prilozi, grickalice

Kroketi od paprike

Kada sam skoro izjavila da baš i ne volim ovu svežu punjenu papriku, nekoliko najdražih prijatelja je osulo paljbu po meni. Kako ne voliš? Šta joj fali? Šta ti smeta? Ma baš su me napali, danima sam slušala hvalospeve paprici i razne priče kao da sam rekla nešto strašno i kao da sam rekla da je ne volim uopšte. A obožavam je, majke mi. Al’ u drugim varijantama, kao što su recimo ovi kroketi od paprike.

DakleM, njeno veličanstvo, kraljica zimnice lično – paprika.

Jedno fenomenalno povrće koje se jede sirovo, kuva, peče, dinsta, suši, kiseli, koristi kao začin u raznim jelima od predjela do deserta, ne znam više ni sama šta još da navedem jer je ovo povrće koje se sprema na zaista milion načina, svuda po svetu.

Ima je u najrazličitijim oblicima, veličinama i bojama, u zavisnosti od podneblja na kome se uzgaja. Neke su slatke, neke ljute. Južnjaci kažu da je paprika ljuta, poljuta, najljuta i ljuta u p…. m……. (da ne psujem, sramota!). Slatka za njih kao da i ne postoji.

Skoro da nema bolesti na čije lečenje povoljno ne utiče. Kažu da je kašika one najljuće, u obliku začina, u stanju da spreči srčani infarkt. Zaista je kraljica povrća, u svakom smislu. Ali, to već uglavnom i sami znate, pa vas neću smarati podacima.

I kao što rekoh, volim je na mnogo načina, a sirova me najviše podseća na detinjstvo. Pričala sam o tome skoro, kako mi je pokojna baka za užinu spremala sirovu papriku napunjenu filom od sira, što bi mi dala da onako, u hodu, dok se igram, pojedem kao sladoled.

Od tada je najviše i volim sirovu, a naročito u kombinaciji sa sirom, tako da je stavljam u razne salate tokom leta. Sećam se, prvog leta koje smo moj dragi i ja proveli u Herceg Novom, svaki dan smo je jeli u nekoj salati. Posle jedno tri dana bezuspešnog pokušavanja da zaroni, kaže on meni:

– Ljubavi, ja sam se naduvao kao balon. Mora da je od sve one sirove paprike koju sam ovih dana pojeo. Evo već danima pokušavam da zaronim, i kako krenem, guza mi ispliva na površinu i nema šanse da krenem na dole. Samo se ljuljam k’o bova.

Ali svejedno, i danas je vrlo rado jede. A ja je, s obzirom da imam južnjačko poreklo, stvarno spremam na mnogo različitih načina.

Sećam se, kad sam mu prvi put spremila baš ove krokete, koji su u stvari moja verzija pohovane paprike, rekao mi je da to nikada ranije nije jeo. Bilo mi je čudno, ali shvatila sam da se u Vojvodini paprika i ne gaji toliko (osim na severu, gde se gaji ona začinska), a i sprema se svega na nekoliko načina.

Davno sam pročitala neki članak sa članovima mog omiljenog benda, “Galije”, gde su pričali o hrani, o tome šta ko voli i šta su sve probali. Sećam se da je Peca (prateći vokal, glavni tekstopisac i Nešin stariji brat) ispričao baš priču o pohovanoj paprici koju obožava.

Rano se oženio, pa mu ženica tada još nije umela da kuva, ali je znala da voli pohovane paprike pa jednog dana rešila da ga iznenadi. Na nesreću, zaboravila je da paprike prvo treba ispeći, oljuštiti, pa tek onda pohovati. 

Mogu samo da zamislim kakve su bile. Ali je Peca, kao pravi muškarac i kavaljer, s osmehom ispraznio tanjir da ne bi razočarao svoju dragu. Divno! 

Zaista ne znam nikoga ko papriku ne voli. Neko malo više, neko malo manje, ali svi koje znam je jedu. Ima i onih koji je zaista obožavaju.

Inspiraciju za jelo sa paprikom dao mi je Džejmi Oliver, kad sam pre neki dan ponovo naletela na sličicu koju je objavio dok je bio u Brazilu. Uslikao je gomilu crvenih papričica (neke kao halapenjo), postavio sliku na svoj Fejsbuk profil i napisao: “I’m in love” (“Zaljubljen sam”).

Mislim da svi koji iole gledaju kulinarske emisije znaju da je on apsolutno lud za paprikama svih vrsta, a naročito za onim najljućim. Što moj dragi kaže: “Pitam se, kakva li mu je guza.” Jer zaista, i sami znate da su ljute papričice ljute kako kad ulaze, tako i kad izlaze iz našeg tela.

Nego, da se vratim na današnji recept. Paprike se najčešće pohuju cele. Ja to nikad nisam preterano volela, jer u sredini ponekad znaju da ostanu vodnjikave. Zbog toga ih je moja mama spremala tako što im je odstranjivala drške i seme, pa ih spremala kao filete.

Ja sam otišla korak dalje, tako da ih potpuno očistim, a onda iseckam na kockice i pravim kroketiće. I odlični su, ali probajte, pa recite sami.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 4 velike crvene paprike (one lepe, mesnate), 2 jaja, 10 ravnih kašika palente, 3 kašike brašna, so, biber, peršunov list, ulje za prženje.

Paprike sam prvo ispekla na ringli, pa tako stavila u činiju i umotala celu činiju u foliju, jer para utiče na to da joj se kožica naduje i počne sama da spada. Kad su se prohladile oljuštila sam ih, očistila od semena i iseckala na kockice, pa stavila u veću činiju.

Dodala sam jaja i začine (so, biber i peršun), pa malo umutila, a onda sam polako dodavala palentu i brašno uz neprestano mešanje viljuškom, dok se nije napravila gusta smesa kao za uštipke.

Stavila sam tiganj da se greje, pa kad se zagrejao sipala ulja koliko da pokrije dno, a onda malo smanjila temperaturu pa uzimala kašikom po malo smese, spuštala u ulje i pržila sa obe strane dok nije lepo porumenelo.

Pržene kroketiće sam vadila na upijajuću hartiju da se ocedi višak ulja, mada kad se sprema sa palentom ili kukuruznim brašnom upija daleko manje ulja nego sa pšeničnim ili nekim drugim brašnom i mnogo duže ostaju fino hrskavi.

Poslužila sam ih tople, sa cacikijem i sa malo paradajza i bili su zaista odlični. Mogu da se posluže kao predjelo, ali i kao fini laki ručak ili večera.

Prijatno! 🙂

Please follow and like us:

2 thoughts on “Kroketi od paprike

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *