Kolači, torte, slatkiši

Markiza torta

Retko pravim torte jer oduvek mislim da to ne znam da radim. A u stvari, uopšte nisam loša, naravno, kad se potrudim. Markiza torta je jedna od onih koje je moja mama ranije često pravila. Jednostavna je, brzo se pravi, fina je i kremasta. Ja je, do pre mesec dana, nikada nisam pravila, ali za poslednjih mesec dana jesam, i to dva puta. Prvi put za rođendan svom dragom, a pre neki dan, istim povodom, najdražoj komšinici Vesni.

Elem, kada sam krenula da je napravim prvi put, setila sam se da ju je moja mama pravila sa sirovim jajima. Nije mi se dopala ta ideja, pa sam probala da nađem neku posniju verziju. I našla sam, na internetu, pa po njoj napravila za dragog. Dok sam je pravila, sve je delovalo dobro. Ukrasila sam je jednostavno, ali je izgledala zaista lepo. Evo, pogledajte i sami.

Ali, kad sam krenula da je sečem, nešto mi se nije dopalo. Fil je bio previše tvrd, kao da pokušavam da sečem čokoladu debelu jedno 3 cm. U suštini, tako i jeste bilo, jer se fil sastojao od lešnika, čokolade i putera. Bukvalno, velika čokolada sa lešnikom. Hmmm… Nešto je, čigledno, falilo.

A takve stvari me dovode do ludila. Ti, polovično napisani i naveliko nahvaljeni recepti, koji u stvari nisu dobri. Neću da kudim kolege koje su objavile recept, ali ja tako nešto sebi ne dozvoljavam.

Ipak, to me je nateralo da ponovo probam i sama doradim recept, jer da se još jednom zeznem sa receptom nekog drugog, nisam želela. I tako sam smislila šta da dodam a šta da oduzmem, i probala da je napravim ponovo, ovog puta za rođendan Vesni, mojoj prvoj komšinici.

Mislim da vam je jasno koliko sam strepela kakva će ova biti jer opet, napravila sam je kao svoj rođendanski poklon njoj, koja obožava slatko. I, Bogu hvala, ono što sam izmenila, bilo je pun pogodak. Zato sada mogu da podelim recept i sa vama, jer ovaj je provereno dobar. A uz to, ako vam treba za neku određenu priliku u neko skorije vreme, dok traje post, zamenite puter margarinom, koristite posne piškote i šlag, i verujem da će i takva biti sasvim dobra.

Ali, da pređemo na mućenje. Videćete, vrlo se jednostavno pravi, tako da je dobar izbor i za one koji baš i nisu vični. Provereno znam, jer eto, ja nisam.

Evo recepta:

Potreban materijal: 3 pakovanja piškota, 125 gr putera, 100 gr prah – šećera, 200 gr mlevenih oraha (ili lešnika), 200 gr čokolade za kuvanje, 2-3 čaše soka od pomorandže (za umakanje piškota), 1/2 l slatke pavlake, dekoracija po želji (ja sam koristila čokoladne mrvice i srebrne perlice).

Puter sam ostavila na sobnoj temperaturi dok nije potpuno omekšao, a onda sam ga ubacila u posudu za mućenje. Dodala sam prah – šećer, pa penasto umutila. Čokoladu sam izlomila pa otopila na pari, a onda dodala u posudu sa puterom i šećerom, pa još malo izmešala mikserom. Zatim sam ubacila i mlevene orahe, pa još malo izmešala, a onda ostavila fil za trenutak.

U drugu posudu za mućenje sipala sam slatku pavlaku, pa umutila šlag. Ne treba da bude previše čvrst, onako, kad je počelo da se zgušnjava, mutila sam ga još možda minut. Odvojila sam pola količine za dekoraciju, i ostavila u frižider, a drugu polovinu sam sipala u fil sa čokoladom, pa sve još jednom izmutila, da bi se povezalo.

Za slaganje torte, pripremila sam šerpu veličine tanjira za služenje. Uzmite ono što vam odgovara i što najčešće koristite, samo gledajte da zidovi posude budu ravni ili da se šire na vrhu, da bi torta lakše ispala napolje. Naravno, ako imate kalup za tortu koji ima kopču za otvaranje, to je najbolje rešenje. Ja ga, nažalost, više nemam.

Šerpu sam obložila providnom folijom, da se torta ne bi zalepila za nju.

U jedan duboki tanjir, sipala sam sok, pa u njega umakala piškote i poređala prvo po dnu, a onda i svuda okolo uspravno, kao zid od piškota zalepljen za zidove šerpe. Kada sam završila, u sredinu sam sipala fil, pa ga lepo poravnala. Pošto ga nije bilo do vrha zida od piškota, prvo sam savila te vrhove ka sredini, a onda i ostatak popunila pokvašenim piškotama.

I torta je bila gotova. Ostatke folije, koji su virili preko šerpe, iskoristila sam da uvijem vrh torte, pa šerpu stavila u frižider na nekoliko sati (najmanje dva, a naravno, može i više).

Kad se torta stegla, odmotala sam je, pa prevrnula na tanjir za služenje i skinula foliju. Premazala sam je šlagom, a onda malo i ukrasila i bila je, bez preterivanja, divna. Ja bolje, svakako ne umem.

Fil je ovog puta bio fin, kremast i uopšte nije bio tvrd. A evo, pogledajte kakav je bio presek.

Markiza je torta koju svi vole. Znam da ću je praviti ponovo jer je vrlo jednostavna, a fenomenalnog ukusa. Ako joj date šansu, uopšte ne sumnjam da će vam se dopasti.

Zato, probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂

#crvenkapinakujna #torta #piškote #markiza #kekstorta

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.