Hleb, peciva, pite

Mediteranske pitice

U originalu, ovaj recept se zove mediteranska pita i peče se u kalupu za hleb. Bar je tako bilo u nekom od časopisa u kome sam pronašla recept. Ali, pošto sam žurila, htela sam da skratim vreme pečenja, pa sam testo podelila u kalupe za mafine i ispalo je odlično. Em je bilo duplo brže gotovo, em se lepše ispeklo, em sam ovako dobila sasvim fine doze, koje sam prekrstila u mediteranske pitice.

Ima tako dana kad mi od ranog jutra sve krene nekako blesavo. Zbog vrućine, rernu uključujem isključivo u ranim jutarnjim časovima, pa je tako bilo i danas. Ali, to je vreme kad sam još pomalo bunovna, pa je počelo tako što je jedno jaje završilo na podu kuhinje a ja od ranog jutra morala da se prihvatim čišćenja i brisanja.

Ali dobro, pola dana sam uspela da preživim, a kakav će biti ostatak, videćemo… Setih se sada priče koju sam čula u jednoj emisiji a iz usta dvojice velikih i meni dragih umetnika, Arsena Dedića i Kemala Montena.

Priča je bila o pesmi “Pamtim samo sretne dane”, divnoj pesmi za koju je tekst napisao Arsen, muziku Kemo i na kraju fenomenalno otpevala Gabi Novak. Za one mlađe, koji ne znaju o kojoj se pesmi radi, evo o ovoj.

Naime, Kemo je došao kod Arsena i Gabi i zapričali su se. A Arsen je, kao i većina primoraca imao običaj da posle ručka malo odrema, kako je on to govorio: “Da prebacim, jer ko zna, možda će mi drugi deo dana biti bolji.” Divni, dragi Arsen.

I kao što rekoh, Kemo je došao i zapričali su se, a Arsenu je bilo vreme za popodnevnu dremku, pa je Kemi neki tekst i rekao: “Kemo, nešto sam napisao jutros, daj pogledaj da li valja, a ja odoh malo da legnem.”

Ode Arsen, Kemo uzme njegovu gitaru, sednu on i Gabi u trpezariju i on krene da pevuši nešto na Arsine stihove i da se prati na gitari… Pridruži mu se i Gabi, i dok je Arsen ustao, pesma je bila gotova.

E, tako to rade veliki, kojih je sve manje, jer nažalost, njih dvojica odoše 2015. godine, Kemo u januaru, a Arsa u avgustu.

Ostade mnogo predivne muzike i fenomenalnih stihova… hvala im na tome. Kemu nisam slušala uživo, ali Arsena jesam mnogo puta, i čini mi se da svaki trenutak i danas pamtim, kao da je juče bilo. Takav je utisak ostavljao na mnoge od nas. Otpatila sam njegov odlazak kao da sam ostala bez člana porodice. Toliko mi je značio.

I kao što Arsa reče, “možda će mi drugi deo dana biti bolji”. Nadam se da hoće.

Nego, da pređem na recept, krajnje je vreme…

Potreban materijal: 150 gr brašna, 4 jaja, 1 dl mleka, 2 kašike ulja, 1 prašak za pecivo, 100 gr šunke ili pečenice, 100 gr nekog belog sira (ja sam koristila fetu), 100 gr maslina sa paprikom, malo origana.

Prvo sam uključila rernu da se zagreje do 180 C i pripremila silikonski kalup za mafine.

U veću činiju za mućenje sam razbila jaja, dodala mleko i ulje, pa sve dobro umutila viljuškom. Dodala sam brašno, prašak za pecivo i malo origana, pa opet malo mutila. So nije potrebna jer je sve slano (i pečenica i feta i masline).

Pečenicu i fetu sam isekla na kockice a masline sa paprikom na kružiće, pa dodala i njih u činiju i sve dobro izmešala, a onda podelila testo u kalupe za mafine, pa stavila da se peku.

Pitice su se pekle oko 25 minuta, mada sam već posle 20 počela da ih bockam i proveravam da li su gotove.

Pečene sam izvadila iz kalupa i servirala tople, sa domaćim kefirom.

A evo kako izgledaju kad se preseku, šareno i podjednako zanimljivo koliko su i ukusne.

Prijatno! 🙂

#pecivo #slanopecivo #slanimafini #mediteranskapita #mediteranskepitice #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *